Kapiten, lider, legenda

"Igranje teških utakmica i nije toliko teško jer vas adrenalin konstantno nosi kroz meč. Svakodnevni trening, kada vas boli svaki mišić kad god se pomerite – to je prava bitka."

Marko Đinđić
Podeli
Photo by Mike Hewitt/Getty Images
Photo by Mike Hewitt/Getty Images

Prošao je medicinske preglede, pregledao svaki mišić koji može da boli tokom treninga i utakmica u 37. godini, izgledalo je kao da će napustiti Ostrvo.

Karta je bila rezervisana. Čekala ga je na pultu, samo da se spakuje, ponese stvari, pokupi kartu i sedne na let za daleku Rusiju.

Moskva ga je čekala, da stane u srce odbrane i predvodi Spartak u nekoj novoj Premijer ligi i Ligi šampiona, njegovoj staroj ljubavi, kojoj je pomalo već i nedostajao.

Čekao se dan kada će krenuti na poduži let, ali smo u nekom trenutku svi pomislili: "Da li će stvarno Džon napustiti London i krenuti putem Rusije, dva meseca pre svog 38. rođendana?" I bili smo u pravu.

Sedmog oktobra 2018. godine, Džon Teri – kapiten, legenda, ikona Čelsija i fudbala u Engleskoj, objavio je da je okačio kopačke o klin i da je njegova fudbalska karijera završena.

Poslednju utakmicu Teri je odigrao 30. maja, u porazu od Jokanovog Fulama u plej-ofu Čempionšipa za ulazak u Premijer ligu (1:0).

Kako je sve počelo

Mandatory Credit: Phil Cole /Allsport
Mandatory Credit: Phil Cole /Allsport

Džon Teri rođen je 7. decembra 1980. godine u predgrađu Barking u istočnom Londonu.

Sedmogodišnji Džon kotrljao je loptu još pre polaska u osnovnu školu, a svoje prve fudbalske korake napravio je u amaterskom klubu koji nastupa u "nedeljnoj" ligi – Senrab.

Zajedno sa Lojdom Samjuelom, Solom Kembelom, Bobijem Zamorom, Ledlijem Kingom i Džermejnom Defoom, igrao je godinu dana za Senrab, kada je njegov otac odlučio da je vreme da se prebaci u ozbiljniji fudbalski klub.

Teri i Defo su se 1991. zajedno prebacili u Vest Hem, gde je Džon proveo naredne tri godine.

Zanimljivo je da je tada igrao u veznom redu, na poziciji centralnog veznog fudbalera.

Nakon tri godine, 14-godišnji Džon odlazi iz Vest Hema i prelazi u Čelsi.

Došao je kao vezni fudbaler, ali je tada u Čelsijevoj akademiji bio manjak defanzivnih igrača, zbog čega je prebačen na poziciju centralnog defanzivnog igrača i na poziciji štopera igrao je do kraja karijere.

Zamislite da Teri nije došao u pravom trenutku u Čelsi, da nije bio manjak defanzivaca, da nije prepoznata njegova mogućnost da zaigra na toj poziciji… možda bi Džon Teri sada bio poznat kao solidan vezni igrač, koji nikada nije mogao dalje od Čempionšipa…

Sa 16 godina završio je sistem treninga za mlade koji žele postati profesionalci i godinu dana kasnije potpisao je profesionalni ugovor.

Debi u dresu "Plavaca", pozajmica i kapitenska traka

Poslednji meč u karijeri odigrao je u dresu Aston Vile, dok je prvi meč u karijeri odigrao protiv Aston Vile.

Ušao je u igru sa klupe u meču Liga kupa protiv Aston Vile i odigrao poslednjih desetak minuta u remiju.

Na prvi start čekao je do sledećeg kup meča, ovoga puta u FA kup. Stao je u srce odbrane u meču FA kupa protiv Oldama, koji je Čelsi lako dobio rezultatom 2:0.

Nije našao mesto u prvom timu, pa je sledeće godine prosleđen na pozajmicu u Notingem Forest, kako bi stekao iskustvo igranja teških mečeva.

Tadašnji menadžer Notingema Dejvid Plet, bio je veoma zainteresovan za njega, čak je zatražio da ga tim otkupi na kraju sezonu, ali su "Plavci" naravno samo odmahnuli glavom.

Nakon povratka u Čelsi, prepoznat je njegov napredak, pa se našao u startnoj postavi u 23 utakmice te sezone.

Stao je rame uz rame sa legendarnim Marselom Desaijem i napravio pravi bedem sa francuskim reprezentativcem.

Petog decembra 2001. godine u meču protiv Čarltona, Džon Teri je prvi put istrčao na teren sa kapitenskom trakom oko ruke.

Čelsi je te sezone stigao do finala FA kupa, pobedivši londonske rivale – Vest Hem, Totenhem i Fulam, sve dok u finalu nisu izgubili od još jednog rivala iz Londona.

Teri nije započeo finalni meč gripa, ali je "stis’o zube" i u drugom poluvremenu ušao na teren. Arsenal ih je savladao rezultatom 2:0 i Teri je poražen u svom prvom finalu u karijeri.

Džon je bio dobar prijatelj sa svim igračima, a tada je delio stan sa Endruom Kroftsom, vezistom koji i dalje igra fudbal za Njuport.

Te godine krenuli su i prvi problemi za Terija.

U septembru 2001. godine, zajedno sa Frenkom Lampardom, Eidurom Gudjonsenom, Džodijem Morisom i Frenkom Sinklerom, blizu "Hitrou" aerodroma, maltretirali su američke državljane, samo nekoliko dana nakon napada u Njujorku (9.11).

Četvorica fudbalera Čelsija i Sinkler bili su mortus pijani, konstantno su psovali, izvodili striptiz i povraćali su gde su stigli.

Teri i saigrači kažnjeni su sa oduzimanjem po dve nedeljne plate, a taj novac je na kraju uplaćen u humanitarne svrhe.

Već sa 20 godina stigla je prva kontroverza vezana za Džona Terija.

Zvanično kapiten, dolazak Murinja i prvi trofej

Photo by Clive Rose/Getty Images
Photo by Clive Rose/Getty Images

Nakon naredne solidne sezone, stigla je i sezona 2003/04, kada je Marsel Desai već kuburio sa povredama pred kraj karijere.

Pošto je tadašnji kapiten često bio van tima, Klaudio Ranijeri dodelio je kapitensku traku Džonu Teriju. Zajedno sa Vilijamom Galasom odlično je predvodio odbranu Čelsija, ali to je bilo nedovoljno za neki bolji rezultat.

Naredne sezone Marsel Desai je završio igračku karijeru, novi menadžer Žoze Murinjo dodelio je zvanično i za stalno kapitensku traku Teriju.

Poboljšao je Murinjo ekipu i Teri je predvodio svoj tim do prve titule Premijer lige u istoriji kluba.

Sezona 2004/05 bila je fenomenalna za kapitena – Čelsi je osvojio titulu sa rekordnim brojem bodova (rekord oborio Mančester siti 2017/18) i sa najboljom defanzivom u istoriji, pošto su primili najmanje golova i imali najviše utakmica bez primljenog gola.

Teri je izglasan za najboljeg fudbalera u Premijer ligi te sezone, kao i za klupskog najboljeg igrača u sezoni.

Postigao je fantastičnih osam golova te sezone, a jedan od najbitnijih bio je pobedonosni gol protiv Barselone u Ligi šampiona.

Ujedno je proglašen i za najboljeg defanzivca te sezone u Ligi šampiona, a ušao je i u FIFA najboljih 11.

Naredne sezone Čelsi je odbranio titulu, a Džon Teri je ponovo pokupio sve nagrade…

Sledeće sezone desila se zanimljiva situacija – Karlo Kudićini i Petr Čeh su se povredili na istoj utakmici (sećamo se one užasne povrede Čeha, zbog koje i dan danas nosi kacigu) i pošto Čelsi više nije imao izmena, na gol je morao da stane upravo Teri!

Navukao je rukavice i stao na gol poslednjih desetak minuta, a svoju mrežu održao je netaknutom.

Usledilo je i prvo isključenje u dresu Plavaca – dobio je dva žuta kartona protiv Totenhema, a njegov tim je poražen na "Vajt Hart Lejnu" prvi put posle dvadeset godina.

Žalio se na odluku sudije Grejema Pola, zbog čega ga je FA kaznio sa 10 hiljada dolara.

Veći deo sezone proveo je van terena zbog povrede leđa, ali je ponovo podigao trofej – Čelsi je savladao Mančester junajted u finalu FA kupa golom Didijea Drogbe.

Teri se našao na naslovnici najpopularnije fudbalske igrice na svetu – "Pro Evolution Soccer 6".

Po završetku sezone potpisao je novi, petogodišnji ugovor sa klubom.

Primanja od 135 hiljada funti nedeljno načinila su ga najplaćenijim igračem u istoriji Premijer lige.

Ono veče u Moskvi…

Photo by Phil Cole/Getty Images
Photo by Phil Cole/Getty Images

Petr Čeh bio je najbolji golman u Ligi šampiona, Frenk Lampard najbolji vezista, a Džon Teri najbolji defanzivac, i ova trojka, zajedno sa Drogbom, vodila je Čelsi do prvog finala Lige šampiona u istoriji kluba.

Tamo ih je dočekao stari rival, sa kojim su se sastali već tri puta te sezone – Mančester Junajted.

Meč je odigran u Moskvi, a svi znamo kako se to razvijalo – 1:1 u regularnom delu, golovima Frenka Lamparda i Kristijana Ronalda, šamar Drogbe Vidiću i isključenje u produžecima i otišlo se na penale.

Kristijano Ronaldo promašio je svoj penal u trećoj seriji i Džon Teri imao je priliku da donese trofej svojoj ekipi.

Zatrčao se kapiten, usput se okliznuo i loše izveo penal. Lopta je pogodila stativu, a Van der Sar je odbranio naredni penal Nikolasu Anelki i sigurnim izvođenjem narednog jedanaesterca, Junajted je postao šampion Evrope.

"I dalje me progoni taj penal. Nikada neću preći preko toga. I dalje se budim noću i pomislim – s*anje!

Malo je splasnulo to osećanje vremenom, ali opet, kao i što sam rekao, probudim se i bum – opet ista pomisao. Mislim da me taj osećaj nikada neće napustiti. To je jedna od stvari zbog kojih ću biti razočaran celoga života.

Najteže mi je bilo što smo naredne nedelje igrali za reprezentaciju protiv SAD na "Vembliju" i što smo morali da sedimo zajedno na ručku sa igračima Junajteda. Samo sam sedeo tu i nisam progovarao. Nisam želeo da budem tu u tom trenutku. Osećao sam se užasno"

Dupla kruna, žena Vejna Bridža i rasizam

Mančester Siti nudio je sve novce koje je imao za Džona Terija, ali su tri puta odbijeni.

Nije ni pomišljao da napusti "Bridž", a ni Ančeloti ni Abramovič nisu želeli da čuju za njegov odlazak.

Sezonu nakon poraza u Moskvi ostali su neporaženi kod kuće u Premijer ligi i to pogotkom upravo kapitena. Ipak, titula je otišla u Mančester.

Već sledeće sezone Čelsi je povratio status šampiona.

"Protrčali" su kroz ligu, overivši titulu na spektakularan način – savladali su Vigan sa čak 8:0 na "Bridžu" i tako overili titulu, pa je Teri nakon meča podigao trofej pred svojim navijačima.

Usledila je pobeda u finalu FA kupa nad Portsmutom, za perfektnu sezonu.

Ipak, ta godina donela je jednu od najvećih kontroverznih situacija u engleskom fudbalu.

Januara 2010. godine, mediji su objavili šokantnu priču – kapiten Čelsija i reprezentacije Engleske, imao je četvoromesečnu ljubavnu aferu sa francuskom manekenkom Vanesom Peronsel, koja je tada (2009. godine) bila devojka i zamalo žena, njegovog bivšeg saigrača iz kluba i saigrača iz reprezentacije Vejna Bridža.

Iako su Peronsel i Teri negirali te navode, bilo je jasno da se ta situacija stvarno desila.

Nekoliko nedelja nakon objavljene priče, Čelsi je gostovao Mančester Sitiju, a fokus je bio na Teriju i Bridžu. Levi bek je odbio da se rukuje sa Terijem na samom startu utakmice.

Siti je pobedio sa 4:2 sjajnom igrom, a Bridž je nekoliko godina kasnije rekao da je ekipa igrala za njega i da su zbog te motivacije i "demolirali", na kraju šampiona.

Bridž se povukao iz reprezentacije, a Džonu Teriju oduzeta je kapitenska traka zbog ovog skandala. Godinu dana kasnije, ponovo je postao kapiten, dok se Vejn Bridž nije vraćao u reprezentaciju.

Godinu dana kasnije, stigla je nova kontroverzna situacija za Džona Terija.

Krajem 2011. godine, Teri je optužen za rasističke uvrede upućene defanzivcu Kvins Park Rendžersa Antonu Ferdinandu, rođenom bratu Rija Ferdinanda.

Ne bismo prevodili šta mu je navodno rekao Teri, ali možemo vam reći da se spominje najučestalija psovka, boja kože defanzivca i ženski polni organ.

Teri nije mogao ni da negira ove navode, pošto je snimak pregledan, a čitači sa usana su potvrdili da je Teri baš to rekao.

Pravdao se Džon kako nije tako mislio, a početkom 2012. godine ponovo mu je oduzeta kapitenska traka u reprezentaciji.

Kažnjen je sa četiri utakmice zabrane i čak 220 hiljada funti. Ipak, nije želeo da se povuče iz reprezentacije, jer je bio ubeđen da to ništa neće naškoditi nacionalnom timu, iako je selektor Fabio Kapelo dobio otkaz upravo zbog njega i njegove kapitenske trake.

Na Evropsko prvenstvo te godine Rio Ferdinand nije želeo da ide i igra uz Terija, zbog rasističkih uvreda upućenih njegovom bratu. Rio se u tom trenutku povukao iz reprezentacije.

Ni Anton Ferdinand na narednoj utakmici nije želeo da se rukuje sa Terijem.

A sada ono lepše veče – u Minhenu

Ponovo utakmica sa Aston Vilom (stvarno ima nešto) i ponovo jubilej – Teri je odigrao 400. utakmicu za klub i tako postao igrač sa najviše nastupa u istoriji kluba.

Tu sezonu obeležio je neverovatan podatak – Teri je bio treći najbolji dodavač u Evropi! Imao je procenat uspešnosti od 91,6%. Ispred njega bili su samo Leon Briton i naravno Ćavi.

Čelsi je predvodio Andre Vilas-Boaš, koji je nakon užasne sezone u Premijer ligi i poraza u od Napolija od 3:1 u prvom meču osmine-finala Lige šampiona otpušten, a na njegovo mesto došao je bivši fudbaler "Plavaca" Roberto di Mateo.

Neverovatan preokret i pobedonosni gol Branislava Ivanovića odveli su Čelsi u četvrtfinale na megdan Benfiki, koju su lako izbacili. Usledio je klasik, novi dvomeč sa Barselonom.

Kod kuće su pobedili minimalnim rezultatom, golom Didijea Drogbe i usledilo je "pakleno" gostovanje na "Kamp Nou".

Šta li je bilo u glavi Džonu Teriju, kada nije prošlo ni pola časa igre, da iz čista mira udari kolenom Aleksisa Sančeza na ivici šesnaesterca?

Zaradio je direktan crveni karton, ostavio ekipu na cedilu koja je već gubila 1:0, a ubrzo je sa igračem manje primila i drugi pogodak i bila na ivici ambisa.

Kapiten je pokazao da ima svoje "žute minute" i svi su bili razočarani takvim postupkom Džona Terija.

Fenomenalni pogodak Ramireša, "spartanska" odbrana i malo sportske sreće, uz na kraju najvažniji začin – pogodak Toresa, odveli su Čelsi u finale Lige šampiona, koje kapiten neće igrati, a neće ni Bane Ivanović, Ramireš i Raul Meireleš.

Neverovatna defanziva, fenomenalni Didije Drogba i penali izvođeni na golu iza kojeg su najvatreniji Bajernovi navijači, što je izabrao tada kapiten Frenk Lampard u stilu svog suspendovanog kapitena, doneli su Čelsiju prvi trofej osvajača Lige šampiona u istoriji, i "plavci" su postali prvi klub iz Londona kojem je to pošlo za rukom.

Teri je obučen u klupsku odeću podigao trofej namenjen osvajaču LŠ, što i jeste pomalo kontroverzno, s obzirom da smo to prvi put videli tada.

"To je bilo najgorih 120 minuta u mom životu, pošto sam ih presedeo. Užasno je jer hoćete da uradite nešto, želite da uradite nešto posebno, ali ne možete. Ipak, to mi je najlepša noć sa Čelsijem u životu.

Vratim se ponekad u Moskvu i pomislim da nisam bio deo tog uspeha. Ovde sam bio deo uspeha, odigrao sam sve utakmice osim finala i mislim da je bilo suđeno da ne igram finale. Suđeno je bilo da pobedimo.

Nakon onog poraza u Moskvi, osvajanje Lige šampiona sa Čelsijem učinilo je da moje neprospavane noći zbog onog penala nestanu."

Povrede, rekordi i rastanak

Nakon povratka zbog suspenzije od četiri meča, Teri je postigao gol protiv Liverpula, ali je završio meč zbog povrede. Vratio se tek za finale Klupskog svetskog prvenstva, koje je Čelsi na kraju izgubio.

Nije igrao ni u finalu Lige Evrope, u kojem je Čelsi savladao Benfiku golom Branislava Ivanovića. Trofej je ovog puta podigao Frenk Lampard.

Produžavao je ugovor godinu po godinu, osvojio još jednu ligašku titulu u sezoni 2014/15, ali zbog povreda nije uspevao da se ponovo ustali u prvom timu.

Ipak, u godini kada su osvojili titulu ušao je u najboljih 11 Premijer lige, a svojim 39. golom u maju postao je najbolji strelac među defanzivcima u istoriji Premijer lige.

500. put predvodio je "plavce" kao kapiten u meču protiv Kristal Palasa, a postigao je i najbrži gol u istoriji Čelsija u Ligi šampiona. Bilo mu je potrebno samo 90. sekundi protiv Šalkea.

Prvog februara 2016. godine, Teri je najavio odlazak iz Čelsija na kraju sezonu.

"Odlazim iz Čelsija i to neće biti odlazak kao u bajkama."

Ipak, Teri je produžio ugovor na još godinu dana i ostao još jednu sezonu u klubu.

Vratio se u tim posle skoro godinu dana u meču Liga kupa protiv Piterboroa i započeo meč, koji je završio nakon isključenja i tada je već bilo jasno da je došao kraj za kapitena.

Poslednji meč odigrao je u poslednjem kolu protiv Sanderlenda, kada je igra zaustavljena u 26. minutu (broj koji je Teri nosio u Čelsiju tokom čitave karijere) i uz fantastičan ispraćaj ("Guard of honor") i aplauze navijača, ali i protivničkih igrača i stručnog štaba, Teri je poslednji put izašao sa terena "Stamford Bridža", na koji se igrački više nikad nije vraćao.

Čelsi je postao šampion, a Teri je bio tu da podigne i poslednji trofej.

Aston Vila i reprezentacija

U julu 2017. godine, Teri je stigao u Čempionšip, potpisao jednogodišnji ugovor sa Aston Vilom i postao kapiten birmingemskog tima.

Jedini gol u dresu Vile postigao je protiv Fulama u pobedi od 2:1, a poslednji meč u Vili, i ujedno u karijeri, bio je upravo protiv Fulama u porazu od 1:0 u plej-ofu za plasman u Premijer ligu.

Pitanje je da li bi Džon Teri nastavio da igra fudbal i da li bi predvodio Aston Vilu u Premijer ligi sa kapitenskom trakom, da je Vila uspela da obezbedi promociju.

Džon Teri je, veoma zanimljivo, debitovao kao izmena u meču protiv Srbije i Crne Gore 2003. godine, a prvi start bio je protiv Hrvatske.

Igrao je na dva Evropska i dva Svetska prvenstva za "Gordi Albion".

Kapiten reprezentacije bio je od 2006. godine, kada je tadašnji selektor Stiv Meklaren oduzeo kapitensku traku Bekamu i dodelio je Teriju, a kao što sam već i naveo, dva puta mu je oduzimana i jednom vraćana.

Odigrao je 78 mečeva i postigao 6 golova za 9 godina staža u engleskoj reprezentaciji.

Rekordi zbog kojih je Džon Teri jedan od najboljih defanzivaca u istoriji

  • 40 pogodaka u Premijer ligi – najviše od svih defanzivaca u istoriji
  • 307 pobeda u Premijer ligi – četvrto mesto na večnoj listi
  • 109 odigranih utakmica u Ligi šampiona – samo je Pol Skols odigrao više od engleskih fudbalera u istoriji
  • Dva puta u karijeri odigrao je svaku od 38 utakmica u Premijer ligi – oba puta bili su šampioni
  • "Samo" 6 crvenih kartona u Premijer ligi za 20 sezona.
  • Defanzivac koji je osvojio priznanje najboljeg igrača Premijer lige, uz pet uzastopnih pozicija u FIFA timu godine
  • Uz Serhija Ramosa, jedini defanzivac koji je tri puta proglašen za najboljeg defanzivca na svetu, od strane UEFA
  • 14 trofeja koje je podigao kao kapiten
  • Najbolji strelac među defanzivcima u istoriji Čelsija

Privatno, Teri je car!

Džon Teri oženjen je i ima dvoje dece. Njegova žena Toni i on, imaju dečaka (Džordži Džon) i devojčicu (Samer Rouz), koje je uvek dovodio na proslave titula.

2009. godine postao je "Tata godine", pošto je tu nagradu dobio od popularnih britanskih magazina.

Postoji sjajna priča, kada je jednog dečak "prošvercovao" na teren, iako mu to predstavnici UEFA nisu dozvolili.

Takođe, pre dve godine, platio je 1600 funti troškove sahrane za osmogodišnjeg navijača Čelsija obolelog od leukemije, koji je preminuo nakon neuspešnog presađivanja koštane srži.

"Bio sam veoma tužan. To je bilo najmanje što sam mogao da uradim."

Photo by Michael Regan/Getty Images
Photo by Michael Regan/Getty Images

Ako niste znali, Teri je bio navijač Mančester junajteda u mlađim danima!

Njegov godinu dana stariji brat Pol, takođe je bio profesionalni fudbaler, ali ne toliko uspešan, pošto je u karijeri igrao za niželigaše poput Dagenam i Redbridža, Jeovila i Lejton Orijenta.

Džon Teri je više od običnog fudbalera, prepunog kontroverznih situacija i raznih neprilika.

Imao je svoje momente, ali izgleda da se samo loše stvari pamte, pošto dobre niko ne spominje.

Iako je Teri pomalo fudbalski zaboravljen još od pre nekoliko godina, prelistaje tekst, pogledajte klipove i shvatićete koliko Džon nedostaje fudbalu.

Kapiten, lider, legenda…

Marko Đinđić

strana 1 od 3 idi na stranu