"Nikad više" Zvezda i Steaua

Slovenac tvrdi da pokušava da nađe modele koji će napraviti balans između velikih i malih saveza i klubova, ali je očiglednije da će iz praktičnih, ekonomskih, tržišnih razloga otvoreno stati na stranu velikih.

Formiranje Lige nacija bio je prvi povod za raspravu. Jedni smatraju da se po novom sistemu kvalifikovanja na Evropsko prvenstvo kroz Ligu nacija, kao i kroz klasične kvalifikacije, i "malim" selekcijama daje mesto na EURO, dok kritičari ističu samo činjenicu da će u Ligi nacija, zahvaljujući podeli po evropskim ligama, veliki igrati uglavnom sa velikima.

A, mali neće videti velike ni u prijateljskim mečevima, jer ih više nema.

U prvoj evropskoj grupi igraće: Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija, Švajcarska, Island, Portugalija, Italija, Poljska, Hrvatska, Engleska i Španija. Ostali do Lige A mogu zaobilaznim putem, pobedama u svojim ligama. Srbija je, na primer, u C ligi i da bi zaigrala u grupi sa Englezima ili Špancima, trebaće joj „o-ho-ho vremena“ (čitaj godina).

Drugi povod za raspravu jeste novi format Lige šampiona. Ono što su svojevremeno uradile Steaua i Crvena zvezda, da postanu prvaci Evrope, spada u kategoriju čuda, ali sada se svakom promenom sistema takmičenja, ali i kvalifikovanja za elitno takmičenje, ubija čak i tračak nade da takva čuda ikada više mogu da se ponove. "Ja ne mogu obećati mesec, jer nisam trgovac snovima", rekao je Aleksander Čeferin, predsednik UEFA, i tu je trebalo da završi rečenicu kada je predstavio novi koncept takmičenja u Ligi šampiona.

Jer se već u nastavku iste rečenice zapravo pretvorio u trgovca, ali ne snova, već šarenih laža.

"Boriću se rukama i nogama da uvedem mere koje će vratiti ravnotežu..."

Jer suština je, zapravo, bila u finišu govora: "...Ne mogu da tvrdim da će klubovi poput Steaue ili Crvene zvezde biti ti čija će imena biti ugravirana na peharu Lige šampiona...".

I neće. Jer ravnoteže nema i teško da će je ikada i biti.

Zahvaljujući finansijskoj raslojenosti i novim kvalifikacionim putevima, manji klubovi poput srpskog šampiona još teže će i dolaziti do elitnog takmičenja, a u "graviranje imena" može se verovati koliko i u legendu da na kraju duge sedi patuljak sa zlatnim ćupom.

Dakle, levičarske ideje bivšeg predsednika UEFA Mišela Platinija o ravnopravnosti i "bratstvu i jedinstvu" pale su u vodu, jer je fudbal odavno ozbiljan biznis u kojem prednost dobijaju veliki igrači.

Uostalom, njegova reforma Lige šampiona i kvalifikacija je u neku ruku bilo jednokratno rešenje i čista utopija, jer je Mišel onomad i pobedio u trci za predsednika UEFA tako što je pridobio glasove malih saveza pričama o velikim šansama.

Mišel jeste razdvojio šampione i one koji nisu, dao dve kvalifikacione staze i šansu malima da igraju malo ozbiljnog fudbala u Ligi šampiona. Doduše, više da se s njima igraju, ali hajde...

Foto: StarSport

Posle Mišela došao je Aleksander i vratio stvari na svoje mesto. Najbolji će ubuće imati još više zagarantovanih mesta i neće se previše mešati sa "plebsom".

Španija, Nemačka, Engleska i Italija imaće po četiri direktna učesnika, Francuska i Rusija po dva, Portugalija, Ukrajina, Belgija i Turska po jedan. Ukupno 24 direktna.

Fudbalska "boranija" nagurana je u jedan "šampionski lonac" iz kojeg će preteći četiri učesnika Lige šampiona. Dva kluba će doći još iz nešampionske rute, plus pobednik Lige šampiona i Lige Evrope. Ukupno 32.

Čini se da su veliki na mala vrata progurali svoju ideju o ligi bogatih, samo je nekadašnja Grupa 14 transformisana i proširena za par imena iz Rusije, Ukrajine, Portugalije.

U šampionsku rutu kvalifikacija sada su uključeni i prvaci iz Holandije, Češke, Švajcarske, Grčke, a prvak Srbije da bi igrao u Ligi šampiona mora da prođe četiri kola kvalifikacija. Nije nemoguće, ali jeste izuzetno teško.

Za utehu prvacima, koji neće videti Ligu šampiona, jeste podatak da kad god da ispadnu na putu ka eliti, nastavljaju kvalifikacije za Ligu Evrope.

Nema, dakle, nikakve priče o bilo kakvoj ravnoteži, jer s jedne strane su veliki sistemi, šeici, tajkuni, a sa druge klubovi koji prodajom igrača krpe rupe u budžetu i preživljavaju.