Referendum, nezavisna Katalonija i adios "El Klasiku"...

Sve pobrojano je moguće i izvodljivo. Burek se može pojesti i bez jogurta, kultna srpska komedija bi mogla da postoji i bez ponekog lika, a kablovska se (možda) može gledati i bez sporta.

Kada se vratimo na fudbal i kažemo da je na sličan način i španska liga moguća i bez velike i moćne Barselone, veliki broj ljudi će reći – to su gluposti. Ipak, raspoloženje u samom gradu pred svaku najavu referenduma o nezavisnosti Katalonije govori da bi klub mogao da istupi iz lige u slučaju proglašenja nezavisnosti.

Po koju cenu i zašto?

To je pitanje koje se poslednjih dana učestalo postavlja po španskim medijima kako se bliži refererndum o nezavisnosti Katalonije zakazan za prvi oktobar. O njemu se ne priča prvi put, naprotiv.

U tački gde se spajaju politika i sport, sport bi ozbiljno mogao da trpi jer bi Španija mogla da ostane bez svog neraskidivog rivalstva Barselone i Real Madrida ukoliko scenario po fudbal ispadne najgori mogući.

"Od danas do nedelje ćemo se izjasniti. Ne dajte im nikakav izgovor oni to i žele, čućemo se glasno i snažno", poručio je u četvrtak štoper Barselone i španske reprezentacije Đerar Pike.

Težinu ovih reči može da nasluti samo onaj ko je nekada kročio na tlo glavnog grada Katalonije. Iz nje bi ukupno dvocifren broj klubova mogao da kaže "Pa-pa" španskim ligama.

Foto: MLJ / privatna arhiva

Od 1928. godine sedam ekipa iz Katalonije je igralo u najjačem rangu ili sadašnjoj LaLigi uz Barselonu. Himnastik Taragona, Espanjol, Sabadelj, Ljeida, Kondal, CE Europa, a tu je i Hirona.

Još deset klubova uključujući Barsu B, Figeres, Terasu, Badalonu, Ljagosteru i druge je igralo u Segundi.

Dok su neki klubovi stali po strani ne želeći da mešaju sport i politiku, drugi su otvoreno podržali referendum. Jedan od njih je i onaj najveći koji nikada nije ispadao iz najjačeg takmičenja i za koji igra Lionel Mesi.

Iako Argentinac, Mesi živi u Barseloni od kada je bio dečak. Možda to nije pomoglo da na pravi način oseti ono što oseća svaki rođeni Katalonac, ali i on svakog dana odlazeći na trening vidi na svakoj trećoj terasi okačenu zastavu nezavisne Katalonije (kao kubanska zastava samo što su štrafte žuto-crvene umesto belo-crvene), a ako je ikada bio na izletu u parku Gelj video je i veliki natpis na jednom od krovova "Okupa y resiste" koji kao izraz otpora svedoči o raspoloženju grada i njegovoj osetljivosti na pitanje nezavisnosti.

Foto: MLJ / Privatna arhiva

Kada hodajući gradom vidite klince koji „pikaju“ fudbal pored natpisa „Independencia es democracia“ (nezavisnost je demokratija), jasno je da je to pitanje jedno od gorućih i prisutno takoreći u DNK žitelja regije.

Idite kao turista u bilo koju suvenirnicu na Rambli, tražite jedan predmet sa logom nekog katalonskog kluba i jedan sa zastavom nezavisne Katalonije na sebi i dobićete popust, razumeće vas sve i da govorite na mandarinskom ili se izražavate egipatskim hijeroglifima. Toliko je u Barseloni pitanje nezavisnosti bitno.

"U svetlu skorašnjih događaja sa osvrtom na trenutnu političku situaciju u Kataloniji Barselona ostaje verna svojoj istorijskoj posvećenosti odbrane naroda i demokratije, slobode govora i prava na samo-odlučivanje i osuđuje bilo koji postupak koji može da ugrozi slobodno ostvarivanje ovih prava. Stoga Barselona javno izražava podršku narodu, entitetima i institucijama koje garantuju ta prava“. Tačno deset dana pre referenduma zakazanog za prvi oktobar ovako je glasila poruka koju je Barselona uputila. U poruci još piše i da će podržati većinu katalonskog naroda na civilizovan, miran i dostojanstven način.

U međuvremenu su se oglasili Pike, ali i drugi sportisti, motociklista Aleš Espargaro i penjač Kilijan Horne iz Sabadelja.

"Hirona staje na stranu volje građana ove zemlje koji su više puta želeli da ostvare svoje demokratske slobode i pravo na odlučivanje“, glasilo je saopštenje Hirone.

Getty images

U Segundi, u Reusu nisu izdali zvanično saopštenje podrške referendumu, ali slično kao i u Hironi i Barsi imaju "legitimno katalonističko opredeljenje“.

Đordi Bertomeu i Pep Gvardiola su još neka od vrlo dobro poznatih imena iz sveta košarke i fudbala koja su govorila o referendumu.

Ljeida, Ljagostera, Sabadelj su ga podržali, a Espanjol je objavio da se neće mešati. Slično je i sa Taragonom, Korneljom i Badalonom u kojoj dodaju da „nemaju dovoljno društvene mase da bi se pozicionirali, te da to ni ne nameravaju da urade“.

Baš ova konstatacija nas vodi do pitanja – šta je sa onima koji imaju dovoljno društvene mase? Ili najviše, kao Barselona.

Njima recimo LaLiga nije dozvolila da u nedelju protiv Las Palmasa nose žuto-crvene dresove. Ovi dresovi nisu među službenim, ali je viši potpredsednik Barse Đordi Kardoner to ocenio kao cenzuru uz konstataciju da će "žuto-crvene boje nositi na vratu i u srcu“. Ipak, dodao je da iako je nedelja važan dan za istoriju – treba se fokusirati na fudbal.

S druge strane, "šef" LaLige Havijer Tebas jasno je poručio da Barselona u slučaju secesije neće igrati u Španiji.
Šokantno zvuči da bi klub vredan 3.65 milijardi dolara po Forbsu ostao bez lige. Ista sudbina bi zadesila i Hironu i Espanjol, takođe članove elitnog društva, pa je pitanje koliko Espanjolu zapravo pomaže neutralna pozicija.

Nejasan odgovor FIFA i Zidanov "večiti" rival

Getty images

Na sve ove nagoveštaje FIFA nije imala jasan odgovor.

"Po ustaljenom pravilu, FIFA ne komentariše potencijalne buduće scenarije“, glasio je odgovor FIFA za Rojters. Međutim, FIFA bi mogla da se nađe u nebranom grožđu ako liga zaista isključi Barselonu jer bi neko mogao da je pita: "Da li je Vlada Španije otišla predaleko sa mešanjem u fudbal?".

Ono što bi nakon toga mogla da uradi uglavnom se odnosi na španski nacionalni tim. Španija bi mogla da bude diskvalifikovana sa Mundijala naredne godine u Rusiji što bi verovatno stvorilo samo još goru podelu i netrpeljivost, kako na fudbalskom terenu, tako i na tribinama.

A dobro je poznato koliko često se puls tribina može promatrati i preneti na ulice, naročito kada je reč o onom lošem.

"Verujem da klub treba da ima još čvršću poziciju u korist prava na odluku. Barsa i Katalonija su povezane istorijski i klub bi stoprocentno trebalo da bude posvećen narodu Katalonije“, smatra Karlos Ordiales, vođa navijačke grupe Seguiment. Ima i onih koji ne misle tako, ali je u junu većina podržala Pepa Gvardiolu dok je podno Muzeja nacionalne istorije Katalonije pričao o pravima Katalonaca.

Zahvaljujući Realu i Barseloni, LaLiga se može zamisliti kao novčić sa dve stranice – različite, ali ne mogu se nikako odvojiti.

Tako ih otprilike zamišlja i trener ’arhi-neprijatelja’ Barse, Zinedin Zidan.

"Vidim Barselonu zauvek u LaLigi i to je to. Nadam se da se to (izbacivanje iz lige) neće desiti", kratko je prokomentarisao sadašnji trener Reala i jedan od generacije „Galaktikosa“ pre nego su u punom sjaju zablistali Ronaldinjo, Deko, Mesi, Ćavi i Inijesta.

Getty images

Bivši predsednik Barselone Đoan Laporta podržava nezavisnost, ali razmišlja i jezikom novca i marketinga.

"Barsa protiv Reala je veoma privlačan proizvod i pokušaj da ga se otarasite bi bio greška za Vladu, ligu i nacionalni fudbalski savez Španije“, napominje Laporta.

Bez jake Barselone, španska liga bi (vrlo nategnuto naravno) što se rivaliteta tiče počela da liči na srpsku – dva (trenutno) najjača kluba i oba iz prestonice. Međutim, bez "Klasika" nestaje i mnogo novca od TV prava, marketinga i drugih pratećih sadržaja i to je glavna karta sa kojom se može tražiti kompromis.

Alternativa za Barsu je formiranje katalonske lige što bi za sobom povuklo još nekoliko posledica. Slabiji koeficijenti pri kvalifikovanju za evro takmičenja kod UEFA, drastično slabija liga u kojoj bi igrala skupa ekipa. Šale radi, možete li sada da zamislite Barselonu koja kreće pohod ka Ligi šampiona iz na primer prve ili druge runde kvalifikacija? Teško.

Osim toga, kako privući elitne igrače ako se ne takmičite u elitnom takmičenju? Jedan Nejmar je otišao iz Barselone koja je svake godine u najužem krugu favorita za osvajanje LŠ, ali bi se u slučaju izbacivanja iz lige sve oči okrenule ka Mesiju i njegovoj odluci – idem ili ostajem.

Getty images

Pre dve godine je bilo i ponuda da Barsa zaigra u Francuskoj. Bivši premijer Francuske Manuel Vaj je tada rekao da u slučaju nezavisnosti Katalonije, Barselona može da igra u Ligi 1 jer to može i Monako.

Najnovije informacije su i da bi "Blaugranu" mogla da udomi i Premijer liga u kojoj već igraju ekipe iz drugih zemalja, npr. Velsa poput ekipe Svonsija. Sličnih primera ima i u drugim ligama Evrope.

Još jedna od nuspojava nezavisnosti Katalonije je i izgled katalonske, odnosno španske reprezentacije. Tu je još nejasno da li bi Katalonci mogli da zadrže i špansko državljanstvo ili ne, pa da se u skladu sa tim formiraju i nacionalni timovi.

Teško je reći koliko bi promena moglo da se desi ako Španija i 19. put ne spreči održavanje referenduma u katalonskoj regiji, ali bi i Barsu i španski fudbal izvesno pogodio zemljotres.

Premda nije sigurno hoće li dve jednostavne reči „da“ ili „ne“ uopšte biti prihvaćene, zna se da će navijači na Kamp Nou protiv Las Palmasa u 17. minutu i 14. sekundi vikati "Nezavisnost, nezavisnost“ (podsećanje na 1714. godinu kada je španski kralj Filip V zauzeo Barselonu).

Sama pomisao na LaLigu bez Barselone čak i među ljubiteljima fudbala u Srbiji stvara gorčinu jer nakon prospavane noći između nedelje i ponedeljka večernji ritual – LaLiga i osvežavajuće piće više nikada neće imati isti ukus.