Skener: Pokazali zube

Nije lako igrati protiv motivisanih Španaca kojima ključni igrači žele da se oproste od reprezentacije svetskom krunom na svom parketu.

Međutim, u trenicima kada je meč bio rešen, kada su bili na -20, i kada je domaćin imao i ne tako blagu pomoć sudija, "orlovi" su pokazali zube.

Na kraju je bilo +16 za Špance, ali je na parketu bilo jasno da dvocifrena razlika nije najrealnija. Ipak, igra iz prvog poluvremena, posebno prve četvrtine u kojoj je primljeno čak 34 poena ne sme da se ponovi.

Selektor Aleksandar Đorđević je pre i tokom ovog prvenstva konstantno isticao da je odbrana ključni faktor igre našeg tima, a upravo je taj segment potpuno podbacio u prvih 20 minuta.

Znalo se da su Španci dominantni u reketu sa braćom Gasol, ali su bespotrebno dobijali suviše slobodnog prostora za šuteve sa poludistance i distance. Čak je Riki Rubio, koji ne važi za spektakularnog šutera, pogodio nekoliko puta u nizu sa poludistance, i upravo u tim trenicima Španija je pravila ključnu seriju koja je rešila meč.

Potpuno druga slika viđena je u drugom poluvremenu, znatno disciplinovanija obrana i borbena igra za svaku loptu dovela je Srbiju na korak od povratka u meč. Možda naši košakaši ni u tom trenutku nisu bili ni blizu šanse da se vrate u egal, ali su pokazali da mogu da se nose sa dominantnim timom kakav je španski.

Furija je svakog rivala pre Srbije dobila sa minimum 19 poena razlike, ovaj put je da nije bilo nekoliko sudijskih grešaka i nervoze našeg tima bilo verovatno manje od 10.

Naš tim je solidno šutirao, možda ispod proseka (42% za dva, 37% za tri), ali veoma dobro s obzirom na kvalitet rivala i nivo njegove igre. Ipak, problem su bila slobodna bacanja. Tek sedam pogođenih na deset je premalo za ovaj nivo takmičenja i ovavog protivnika (Španija je šutirala 89%).

Nemanja Bjelica je opet pokazao da je verovatno ključni igrač našeg tima, koji je možda pomalo zapostavljen. "Potrošio" je najviše lopti na ovom meču (14), ali sasvim opravdano. Na svom očekivanom nivou odigrao je i Miroslav Raduljica, koga bi ovakve utakmice mogle da izgrade u jednog od dominatnijih centara u Evropi.

Mnogi će reći pogodio je tek 4 od 11 šuteva, ali je pored sebe konstatno imao dvojicu, a često i trojicu visokih Španaca. Dovoljno je istaći da je "ratovao" sa tri NBA superstara, braćom Gasol i Seržom Ibakom. Zbog toga samo možemo da žalimo što kapiten Nenad Krstić nije spreman da igra na svom maksimumu, jer sa dva centra takvog kalibra, španski divovi bi imali ogromnu konkurenciju.

Za bolji rezultat nedostajao je znatno veći doprinos ostalih igrača. Teodosić je odigrao najviše, 30 minuta, ali su ga poučeni iskustvom Španci najviše i pazili, pa je i često gubio lopte (6).

Znatno više se očekuje od Bogdanovića, kojem je pre svega potrebno iskustvo za ovakve mečeve, kako bi u potpunosti iskoristio svoj ogromni potencijal. Njegov učinak se pre može opisati kao bojažljiv, nego nedovoljan.

Ipak, i ovaj meč je pokazao da ovom timu najviše nedostaje dominantna "četvorka". Bjelica se odlično snalazi u toj ulozi, ali bi i od njega verovatno mnogo više dobili kada bi se spustio na "trojku", a Raduljica i Krstić imali snažniju podršku u reketu.

U svakom slučaju, ovih pet utakmica pokazalo je mogućnosti ovog tima, ali nema sumnje da će u osmini finala Aleksandar Đorđević izvući iz ovih momaka još nešto, te ostati u Španiji mnogo duže nego što se možda sad očekuje.

Sledi Grčka, koja je bila dominantna u Grupi B sa pet pobeda, ali nije moguće u potpunosti proceniti snagu ovog tima jer su mu i glavni rivali Argentina i Hrvatska, bez obzira na sjajne individualce koje poseduju, limitirani svako na svoj način.

Ključni igrač tima je Janis Burusis koji prosečno beleži 12 poena i 10 skokova, pa će opet igra u reketu biti verovatno presudan faktor. Uz njega, u ovih pet mečeva dvocifrenim učinkom u proseku istakli su se još Jorgos Prinzezis i Nik Kalates. Nisu daleko ni Kostas Kajmakoglu, Nikos Zizis i Kostas Papanikolau, pa je najbolje reći da je ovo veoma izbalansiran tim.