Konstantni san o novom Drim Timu

Majk Kšiševski, selektor SAD, bio je deo tima koji je pod vođstvom Čaka Dejlija te sa Majklom Džordanom, Medžikom Džonsonom i Lerijem Birdom, između ostalih, dostigao ideal koji iz godine u godinu nove generacije NBA superstarova pokušavaju da ponove, ali su teško toga dostojni.

"Na prvom sastanku trenera tima iz 1992. Čak nas je pogledao i rekao: 'Morate samo jednu stvar da radite, ignorišite. Niste ovde da ih učite. Ovi momci znaju sve. Nemojte da upropastite to'. Bio je u pravu. Oni su bili najbolje od NBA. Učio sam da ih ne podučavam. Na koledžu stalno morate da pričate, ali ovi momci odmah shvate", rekao je Kšiševski.

Verovatno zbog tog iskustva koje je stekao sarađujući sa Džordanom, Medžikom i ostalim legendama, upravo je Kšiševski ponudio svetu tim koji se jedini može smatrati naslednikom ove neverovatne generacije.

Bilo je tu dosta pokušaja da se ponovi Barselona 1992. – Drim Tim 2 su 1994. na SP u Torontu predvodili Džo Dumars, Šon Kemp, Kevin Džonson, Redži Miler, Dominik Vilkins. Iako su osvojili zlato, nije bilo te "aure" o kojoj Kšiševski priča. Slično je i sa Drim Timom 3 sa OI 1996. u Atlanti, kada su Paspalj, Danilović, Đorđević i Divac namučili u finalu Barklija, Melouna, Pipena, Robinsona, Stoktona, Oladžunova, iako su mečeve dobijali u proseku sa 32 poena razlike.

Usledio je period od desetak godina tokom kojih je SAD naizmenično bio nepodediv ali i sramotio se, kao na SP kod kuće u Indijanapolisu 2002, bilo je tu neuspeha eksperimentisanjem sa mladim igračima, a sve daleko od spektakularne predstave kakvu u Americi vole. Tek 2008. krenula je opet priča o Timu snova.

Nakon šest godina bez velikog trofeja, Amerikanci 2006. povlače ključni potez, dovode čoveka koji zna kako da kontroliše najveće zvezde. Kšiševski postaje selektor, ali sa mladim zvezdama Vejdom, Džejmsom i Entonijem i on stiže samo do polufinala na SP u Japanu.

Međutim, to je bilo samo razigravanje, jer Trener K (Coach K), kako ga zovu prijatelji, poštovaoci i svi oni kojima je teško da izgovore njegovo prezime, tim oblikuje za Igre u Pekingu dve godine kasnije.

Harizmatični trener je uspeo da u istom timu ukomponuje vrhunske individualce i žestoke rivale Kobija Brajanta, LeBrona Džejmsa, Karmela Entonija, Dvejna Vejda...

"Kada imaš igrače kao što su Brajant, Džejms, Entoni, ne možeš imati krut plan. Lako pihvataju instrukcije i ne gube vreme. Moramo sam im dati šansu da upotrebe ono u čemu su najbolji, da li je to odbrana, pik-en-rol. Najteže je bilo spremiti tim na važnost jednog meča. Kada se boriš za medalju imaš jednu utakmicu i to je to, kao na NCAA F4. NBA igrači su navikli da igraju sedam utakmica u seriji. Moraš im stvoriti osećaj da je u pitanju ta sedma utakmica u seriji. Tada rizikuješ da ih unervoziš, ali je važno",objasnio je Trener K kako je bilo i sa novim "Timom snova".



Kšiševski demantuje sve kritičare koji su smatrali da njegov dugogodišnji sistem sa Djuka neće uspeti da prenese na ovaj tim. On pokazuje da je dostojan Dejlijev naslednik te predvodi tim drugačijim stilom od koji forsira u NCAA.

Izvlači maksimum iz igrča koji su često bez pravog motiva na internacionalnim takmičenjima. Rezultat je bila osveta Argentini i Španiji i prva titula posle osam godina pauze. Bio je to "Ridim tim".

Dve godine kasnije na SP u Tursku odlazi "rezervna" varijanta sa Rouzom, Lavom, Odomom, Bilapsom, te Kevinom Durentom koji dominira sa 23 poena po meču za novu titulu. Ni tu nije bilo spektakla. Konačno, London 2012. Vraćaju se petorica igrača iz Pekinga, među njima Džejms, Entoni i budući MVP Brajant, uz moćne plejmejkera Pola, Vilijamsa i Vestbruka, te SAD nastavlja dominaciju. Konačno, Amerika opet s razlogom priča o Drim Timu.

"Drim tim je bio 1992. godine. 2008. smo imali Ridim tim. Sada nije bilo takve priče oko ekipe. Ja sam želeo da nas zovu Olimpijski šampioni iz 2012", kratko je objasnio Kšiševski.

Ipak, krenula su poređenja tima iz 1992. i ovog iz 2012. Kšiševski je sa Polom, Vilijamsom i Vestbrukom imao talentovaniju i atletski dominantniju grupu plejmejkera, ali kako bilo ko može da se poredi sa umećem Medžika i Stoktona?

Brajanta svi vide kao istinskog naslednika Džordana, ali on i Harden ni u snu ne bi mogli da se porede sa tandemom koji su činili MJ i Klajd Dreklser na bekovskoj poziciji.

Tek na poziciji krila klasa '12. verovatno ima prednost. Najbolji igrač današnjice Džejms, te Durent i Entoni bi verovatno sa lakoćom dobijali duele sa Birdom (?), Pipenom i Malinom.

Međutim, tačku na raspravu stavlja poređenje centarske linije. Da li će za 30 godina iko pričati od Lavu, Dejvisu i Čendleru (!?) kao što se danas priča o Melounu, Barkliju, Juingu i Robinsonu, istinskim legendama ove igre? Da li je bilo zastrašujuće voditi te momke?

"Biti iznenada pored Birda, Medžika, Majkla, Skotija, Dejvida, Patrika, Klajda, Čarlsa i Melouna je neverovatno. Oni su veoma moćni ljudi, ali kada ih spojiš u jedno, oni su prelep buket cveća. Nije tu bilo ništa zastrašujuće. Sve su tretirali sa poštovanjem, znali smo da delimo magičan trenutak i zbog toga smo postali veliki prijatelji", rekao je Kšiševski o ovoj generaciji.

Na kraju, 1992. ima 11 članova Kuće slavnih i 23 NBA titule, s tim što je Džordan mnoge koštao osvajanja prstena, dok 2012. ima 6 budućih članova kuće u Springfildu te tek osam titula.

"Ne mogu da kažem da bi ovaj tim pobedio Tim snova. Ali je veoma dobar, svi su u zenitu svoje karijere, dok je tim iz '92. imao nekoliko igrača blizu penzije, Bird je imao problema sa fizičkom spremom, Stokton je bio povređen, Medžik godinu dana van košarke. U suštini, nikad nije postojao takav tim", uporedio je Trener K 2012. ova dva sjajna tima.

Glavna razlika između ove dve ekipe je naravno konkurencija. Nema sumnje da je danas mnogo veća nego 1992. godine. Rivali su u Londonu prosečno gubili sa 33 poena razlike od SAD, jedan tim čak sa rekordnih 83, ali prosek pravog Drim Tima iz Barselone od 43 poena verovatno nikad neće biti dostignut. Tad je najmanja razlika za SAD bila 32 poena.

"Bili smo tada u prednosti ne samo košarkaškoj. Jugoslavija se neposredno pre toga raspala pa nisu imati tim, SSSR se raspao pa su se odvojili Rusi i Litvanci. Ovako bi bila veća konkrencija. Nije da je svet bio toliko iza nas, ali dve druge najbolje reprezentacije pored SAD nisu postojale na Igrama 1992. Niko se nije raspao 2012", istakao je Kšiševski.

Kao što je to nepisano pravilo, SAD na Mundobasket opet dolazi sa "rezervom" varijantom. Tu je dosta velikih NBA zvezda, zastrađujućih imena, ali bez onih najvećih, o kojima se konstantno priča.



Sa Entonijem, Hardenom, Rouzom, Irvingom i sa još nekoliko mladih superstarova nema sumnje da će Kšiševski opet imati najjači tim na takmičenju, ali bez Džejmsa, Durenta i Brajanta on je samo bleda senka potencijalnog Drim tima.

Verovatno ćemo u Riju 2016. opet moći da pričamo o novom Timu snova, ako se može bilo ko porediti sa ekipom iz 1992. godine.

SAD 1992: Džon Stokton, Medžik Džonson; Majk Džordan, Klajd Dreklser; Leri Bird, Skoti Pipen, Kris Malins; Čarls Barkli, Karl Meloun, Kristijan Lejtner; Patrik Juing, Dejvid Robinson.

SAD 2012: Kris Pol, Deron Vilijams, Rasel Vestbruk; Džejms Harden, Kobi Brajant; Karmelo Entoni, Andre Igudala, LeBron Džejms, Kevin Durent; Kevin Lav, Entoni Dejvis, Tajson Čendler.