Nikolas Anelka, 'loš dečko' svetskog fudbala

Anelka je Rođen u Versaju, bogatom predgrađu Pariza, 14. marta 1979.godine. Svoju fudbalsku karijeru počeo je u Pari Sen Žermenu, ali je veom brzo prešao u Arsenal. U London je stigao u februaru 1997. godine, kao jedno od prvih pojačanja novog trenera ’tobdžija’ Arsena Vengera. Iste godine debitovao je i za mladu reprezentaciju Francuske na Svetskom prvenstvu za igrače do 20. godina.

Francuz se, zahvaljujući povredi startnog napadača Jana Rajta, već u svojoj drugoj sezoni u klubu ustalio u prvih 11. Anelka je odličnim igrama opavdao očekivanja i sasvim zasluženo osvojio nagradu za najboljeg mladog igrača Premijer lige. Francuz je bio ključni igrač u pohodu na duplu krunu, pošto je Arsenal 1998. godine trijumfovao i u Premijer ligi i u FA kupu. U aprilu iste godine, u duelu sa Švedskom, debitovao je i za nacionalni tim Francuske.

U potrazi za unosnijim ugovorom Anelka 1999. godine napušta Arsenal (65 mečeva, 23 gola) i prelazi u madridski Real, za tada rekordnih 22,3 miliona funti. Ipak, Francuz nije uspeo da se adptira na novu sredinu. Česti sukobi sa saigračima, navijačima i trenerom Visenteom del Boskeom naterali su ga da posle samo godinu dana napusti ’kraljevski klub’. Anelka je tada bio optuživan da gleda samo svoj interes i da ga zanima samo novac, a pošto je u jednom trenutku odbio da trenira, klub ga je suspendovao na 45 dana.

Rešenje je pronašao u povratku u matični PSŽ, ali se ni tu nije dugo zadržao, pa ’Park prinčeva’ ponovo napušta posle samo dve sezone. Nakon toga, u periodu 2002. do 2008, slede epizode u Liverpulu, Mančester sitiju, turskom Fenerbahčeu i Boltonu. Prilikom posete UAE 2004. godine Anelka je prešao u Islam i dobio ime Abdul-Salam Bilal. On je tada rekao da nema želju da se vrati u Englesku ili Francusku i da bi fudbalsku karijeru mogao da nastavi u Emiratima.

U januaru 2008. godine, napušta Bolton i prelazi u londonski Čelsi. Javnost je bila vrlo skeptična zbog odluke tadašnjeg trenera Avrama Granta da angažuje francuskog internacionalca, kojeg je pratila reputacija ’lošeg momka’. Međutim, Anelka je potpuno demantovao zle jezike pošto se sjajno uklopio u ekipu i vratio svoju posrnulu karijeru na pravi put. U naredne dve sezone Francuz je za tim sa ’Stamford Bridža’ odigrao 83 meča i postigao 29 golova.

Euro 2000. je bio prvi veliki turnir za Anelku. ’Trikolori’ su tada trijumfovali, ali Anelka nije mnogo igrao. Godinu dana kasnije bio je i u timu koji je osvojio Kup konfederacija. Međutim, promenljiva forma i česte promene klubova doveli su do toga da Anelka izgubi mesto u francuskoj reprezentaciji. Ipak, selektor Rajmon Domenek ga je vratio u nacionalni tim tokom kvalifikacija za EP 2008, u kojima je Anelka postigao tri gola. Na turniru u Austriji i Švajcarskoj Francuska je, u veoma teškoj grupi sa Rumunijom (0:0), Holandijom (1:4) i Italijom (0:2), eliminisana.

Anelka se ponovo našao u sastavu ’trikolora’ u kvalifikacijama za Mundijal u Južnoj Africi. Francuska je takmičenje u Grupi sedam završila na drugom mestu, iza selekcije Srbije, a Anelka je u celoj kampanji postigao dva gola - u trijumfima protiv Srbije (2:1) i Farskih Ostrva (5:0).
Usledio je baraž i kontroverzni duel sa Irskom. Anelka je uprvoj utakmici u Dablinu postigao jedini gol na meču i doveo svoj tim na korak od Mundijala, dok je revanš u Parizu (1:1) odlučio pogodak Vilijama Galasa u produžetku, posle dobro poznatog igranja rukom Tjerija Anrija.

SP prvenstvo i mečevi protiv Južne Afrike, Meksika i Urugvaja verovatno su poslednja prilika da 31-godišnji Anelka zablista na jednom velikom takmičenju i da napokon prikaže izuzetan kvalitet, koji nesporno poseduje.