Slovenci nišane medalju kod kuće

Sada u sastavu tandema koji je u jednom trenutku predstavljao krem evropske košarke – Erazema Lorbeka i Matjaža Smodiša, dok se od reprezentacije pre četiri godine oprostio još jedan kvalitetni visoki košarkaš, Primož Brezec.

Od osamostaljena i prvog pojavljivanja na Evropskom prvenstvu 1993. godine, Slovenija postiže progresivno bolje rezultate na svakom sledećem takmičenju, od početnog 16. do četvrtog osvojenog u Poljskoj pre četiri godine.

Prekid napretka stigao je u Litvaniji, kada je osvojeno sedmo mesto, međutim nadu selektoru Maljkoviću da se može stići do samog finiša daje i činjenica da se u sastav vraća Boštjan Nahbar, koga nije bilo pre dve godine, dok je u Poljskoj bio jedan od najboljih igrača reprezentacije.

U pripremnom periodu nisu beleženi preterano dobri rezultati, a način igre Slovenaca imali smo prilike da vidimo u Kombank Areni, na turniru Trofej Beograda koji je osvojila reprezentacija Srbije.

Maljković na raspolaganju ima prilično dobru spoljnu liniju, predvođenu startnim plejmejkerom Finiks Sansa Goranom Dragićem, čije igre će u mnogome zavisiti od zdravstvenog stanja Jake Lakoviča, jer i dalje nije suzbio buran temperament.

Takođe, značajnu rolu očekuje i bivši košarkaš Hemofarma, Nebojša Joksimović, nekadašnje krilo, sadašnji bek, a na Trofeju Beograda videli smo ga i u ulozi plejmejkera.

Problem može predstavljati igra pod košem, gde je jedini pravi centar napadač Mirza Begić, ne previše zbog svoje tehnike, već zbog visine od 221 centimetar. Od Gašpera Vidmara se učinak u napadu ne očekuje, osim nekih lakih polaganja ili zakucavanja, dok Urošu Slokaru fali visina da bi na pravi način mogao da parira protivničkim peticama.