U prvom delu čitali ste o osnovama ronjenja, a sada je došao red na ronilačku opremu. Kad dođete u ronilački centar, bilo da je to kamp postavljen u prijatnoj hladovini četinara, usijana kućica na obali, mamac za turiste ili brektavi ronilački brod, barkasa, prvo što vidite jeste ronilačka oprema. Tačnije, mnoštvo ronilačke opreme.
U prvom delu čitali ste o osnovama ronjenja, a sada je došao red na ronilačku opremu. Kad dođete u ronilački centar, bilo da je to kamp postavljen u prijatnoj hladovini četinara, usijana kućica na obali, mamac za turiste ili brektavi ronilački brod, barkasa, prvo što vidite jeste ronilačka oprema. Tačnije, mnoštvo ronilačke opreme.
Tu su ronilačka odela od neoprena, prekrivena tankim žersejom, koja dok se cede izgledaju kao sveže odran vanzemaljac. Ronilačko odelo štiti od hladnoće, a može i da vas rashladi. Podvodni svet je prepun peckavih i bodljikavih bića, oštrih ivica, te je osnovna uloga odela da vas zaštiti od sitnih, a neprijatnih povreda.
Odela mogu biti teška i laka, jednodelna, dvodelna. Razlikuju se odela za ronenje na dah, od ronilačkih odela za ronjenje s bocama, uglavnom po tome što su ova potonja deblja jer gnjurci ne moraju da brinu o plovnosti. Ronilački klubovi i centri obično će se postarati da dobijete ronilačko odelo na upotrebu, s obzirom na to da je kupovna cena od 200 do 400 evra.
Ilse Reijs and Jan-Noud Hutten/Flickr.com
Najupadljivije su, zatim, ronilačke boce, velike i male, uglavnom izlepljene reklamnim nalepnicama i obojene jarkim, čak florescentnim bojama. U bocama je, suprotno uvreženom mišljenju, običan vazduh, a ne kiseonik. S obzirom na to da je veoma korozivan, kiseonik udišu posebno obučeni vojni ronioci koji se kreću na malim dubinama i barataju kratkim deonicama, tek toliko da se privuku protivniku i obave zadatak.
Udisanje kiseonika spržilo bi nam pluća, a na preko 20 metara dubine taj gas postaje i izuzetno otrovan. Stoga se za zarone do 50 metara dubine, što je krajnja preporučljiva granica za sportsko ronjenje, koristi vazduh. Posebne mašine, ronilački kompresori, sabijaju vazduh i filtriraju ga. Ne brinite, te mašine domen su ronilačkih klubova i centara, premda postoje i portabl modeli, ali oni apsolutno nisu presudni za pojedinačnog ronioca.
U ronilačkoj boci vlada pritisak dve stotine puta veći nego u atmosferi, te stoga u bocu stane dve stotine puta više vazduha nego što iznosi zapremina boce. To je sasvim dovoljno da pod vodom ostanete i do 45 minuta, u zavisnosti od dubine ronjenja. Što idete dublje, to više vazduha potrošite. Briga o ronilačkoj boci, sa svim njenim ventilima i bezbednosnom opremom posebna je lekcija na ronilačkom kursu. Luksuz posedovanja sopstvene boce priuštiće samo najzagriženiji ronioci, a cene se kreću od 150 evra za 'desetku' do 400 evra za dvobocnik.
Ilse Reijs and Jan-Noud Hutten/Flickr.com
Iz ronilačkih boca vire ojačane gumene cevi koje se završavaju nekakvim aparatima, pokazivačima, priključcima i koječime. Glavni izvor svih tih cevčica jeste tzv. regulator. Danas je u upotrebi dvostepeni regulator i kači se na ventil boce. Iz njega glavno crevo vodi do tzv. drugog stepena, odnosno usnika na koji vam pristiže vazduh. No, regulator mora da ima i priključak za manometar koji očitava stanje pritiska u boci, a samim tim i količinu preostalog vazduha.
Postoje i modeli koji manometar stavljaju na konzolu zajedno sa dubinomerom, časovnikom ili ronilačkim računarom, tako da gnjurac uvek ima na oku sve parametre zarona – dubinu, vreme, preostali vazduh. Regulatori se takođe dobijaju u ronilačkom klubu ili centru, premda zbog usnika spadaju u ličnu opremu iskusnijih ronilaca. Cena im se kreće između 50 i 100 evra.
Ilse Reijs and Jan-Noud Hutten/Flickr.com
Jedno od creva što izvire iz regulatora napaja nešto što liči na pojas za spasavanje. Stručno se naziva BCD (Buoyancy Control Device), popularniji kao džeket, skraćeno od life jacket. U mnogim zemljama BCD je obavezan deo ronilačke opreme. Osim što omogućava roniocu da s lakoćom nosi tešku opremu kroz vodu, te reguliše plovnost, služi na površini da olakša plivanje, i za ne daj Bože situacije kada je neophodno ostati iznad površine. Ima džepove zbog čega ronioci rado trpaju koješta što nađu na morskom dnu. No, s obzirom na primedbu o bockavim i reckavim odlikama podvodnog sveta, neoprezni ronioci često izbuše džeket sadržajem koji mu trpaju u džepove. Džeket takođe dobijate na licu mesta, a oni koji žele svoj platiće ga od 50 do 250 evra.
Ronilačke maske i peraja spadaju u najličniju opremu. Premda se i oni mogu iznajmiti iz ronilačkog kluba, odnoso deo su paketa u ronilačkom centru, svaki gnjurac, osim potpunih početnika, poseduje bar jednu masku i jedan par peraja. Ako ništa, one su dugo bile obavezna oprema za pohađanje kursa. Osim toga, maska vam pruža pogled na podvodni svet, a peraja pogon, te ih je stoga preporučljivo odabrati brižljivo i prema svom ukusu i potrebama.
Ilse Reijs and Jan-Noud Hutten/Flickr.com
Maske mogu biti sportske, male zapemine i velikog vidnog polja ili udobne, glomazne, prilagođene turističkom razgledanju podvodnog sveta. Peraja su ili uzana, zbog brzine ili široka, zbog potiska, postoje ovakva i onakva, sa zakrilcima i kojekakvim specijalnim dizajnom. Najbolja su, međutim, ona peraja koja ste isprobali i koja neće da vam oduzimaju snagu. Uzalud kupujete super dugačka brza peraja ako ronite s bocama ili ogromna radna peraja koja nećete moći da koristite. Za sportsko ronjenje preporučuju se peraja srednje dužine i širine prilagođena snazi vaših nogu. Maske koštaju oko 50 evra, a dobra peraja ne treba platiti više od 150.
Zanimljivo je da postoji i jedan maleni deo opreme koji je po propisu obavezan, ali ako ga sami ne donesete, retko koji klub će vam ga iznajmiti, a to je ronilački nož. Zbog toga što predstavlja tako divan mačo asesoar, mnogi će kupiti nož čim završe ronilački kurs. Ronilački nož služi za ne daj Bože i mora biti težak, dovoljno čvrst da možete da se služite drškom kao improvizovanim čekićem, zatim se preporučuje da bude sa jedne strane nazubljen. Najbolji su oni koji imaju i očicu ili kuku urezanu u oštricu, za kidanje. Pod vodom vas ništa neće napasti, tako da nož ne služi za odbranu već za kidanje mreža, užadi ili da nešto čuknete. Noževi koštaju u proseku između 20 i 50 evra.
Ilse Reijs and Jan-Noud Hutten/Flickr.com
Kao što vidite, ronjenje jeste po nečemu ekstremno, a to je cena opreme. Ipak, ukoliko ronite sa klubom ili u ronilačkom centru, sva je prilika da će vam biti neophodna samo najosnovnija oprema, a to su maska, peraja i nož. U cenu zarona obično se uračunava i iznajmljivanje opreme, a u proseku košta između 30 i 50 evra.
Pa opet, ljudi rone, jer provođenje vremena pod vodom jeste ekstremni adrenalinski događaj, o kojem ćete čitati u narednom delu.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Podizanje gotovine za kupovinu postaje sve popularnije među potrošačima u Nemačkoj. Ukupni obim gotovinskih plaćanja prošle godine je porastao 20 odsto na 12,31 milijardu evra.
Bliski istok, zbog promene ravnoteže snaga i dubokih kriza, pre svega palestinsko-izraelske, može se smatrati buretom baruta i ima potencijal da dovede ne samo do regionalnog sukoba, već i do globalnog konflikta.
U ukrajinskom napadu na vojni aerodrom na Krimu u sredu ozbiljno su oštećena četiri lansera raketa, tri radarske stanice i druga oprema, saopštila je danas Ukrajinska vojna obaveštajna agencija.
Sjedinjene Američke Države su stavile veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da ''država Palestina bude primljena u članstvo u Ujedinjenim nacijama''.
Sjedinjene Američke Države posmatraju SB UN kao prepreku na putu Vašingtona da pruži Izraelu potpunu slobodu da očisti Pojas Gaze, rekao je stalni ruski predstavnik pri UN Vasilij Nebenzja na sastanku tog tela o situaciji na Bliskom istoku.
Komentari 9
Pogledaj komentare