Predstavljanje Grupe A

Ovogodisnje Svetsko prvenstvo u kosarci imace 16 ucesnika, sto je verovatno svima poznato, kao i cinjenica da ce timovi biti podeljeni u cetiri grupe.

Takmicenje u grupi A, koju cine Angola, Spanija, Kanada i Jugoslavija, sasvim je sigurno najinteresantnije za navijace kojima su "plavi" najdrazi.

Sta ocekivati u prvom delu turnira?
Sta ocekivati od suparnika nase reprezentacije?
Sta ocekivati od nase ekipe?
Sa kakvim nacinom izvodjenja kosarkaske igre cemo se susresti u prvim danima Sampionata?

Puno pitanja, na neke od njih cemo pokusati da odgovorimo.

Sam pogled na sastav grupe A, pa zatim i na ostale grupe, daje odgovor na pitanje koja je "cetvorka" najneprijatnija.Moje misljenje je da je to upravo nasa grupa - razloga za takav odgovor ima puno.

Grupa u kojoj je svetski prvak, a sa njim u drustvu i osvajac medalja sa evropskih prvenstava     (Spanija), stalni ucesnik svih svetskih elitnih takmicenja (Kanada) i apsolutno dominantna reprezentacija na svom kontinentu (Angola), ne moze biti nista drugo do najteza "za igrati".

ANGOLA

Da pocnemo sa autsajderom (ako ih uopste ima u modernom sportu), a to bi trebalo da bude Angola. U odnosu na ostale timove ove grupe, prvak Afrike je potpuni anonimus za vecinu. Medjutim, cinjenica o "teroru" koji se sprovodi nad ostalima sa crnog kontinenta (6 zlatnih medalja sa poslednjih 7 prvenstava) se mora postovati. Preci preko toga , olako shvatiti bilo kog protivnika, a kamoli ovog koji zna samo za uspeh (u svom okruzenju) je prvi korak na putu zaborava. Kosarka koju Angolci prezentiraju je usko povezana sa njihovim fizickim predispozicijama. Ekipa nema dovoljan broj visokih igraca, tako da je tempo zeljene igre potpuno prilagodjen brzini spoljnih igraca. Odlicni suteri, kakvi jesu, svoje prilike traze u igri kontranapada , a osnovnu snagu crpe iz odbrane , koja je veoma agresivna, sa cestim promenama dubine.

Analizom statistike poslednjeg Africkog prvenstva se dolazi do , pomalo, cudnih podataka - igraca Angole nema na vrhovima statistickih listi. Zakljucak moze biti samo jedan - snaga tima i njegov uspeh je ispred interesa pojedinca. Jos jedna karakteristika koja je veoma pozitivna.

Angola otvara svoju seriju utakmicom protiv svetskog prvaka ,i potpuno sam siguran da u toj utakmici nece pokazati sve ono sto znaju i na sta su sve spremni. Ni manje iskusnim trenerima od Maria Palme se takve stvari ne bi smele desavati.

KANADA

Ekipa Kanade je sigurno najveca nepoznanica grupe A, mozda i celog turnira. Od velikih najava ucesca svih kanadskih NBA zvezda (Nash, Fox, Mc Cullogh, Magloire ) nije ostalo nista. Ekipa ce biti lisena pomoci svojih najboljih igraca i na prvi pogled je veoma logicno ne ocekivati ponavljanje uspeha sa Olimpijade 2000 (pobeda nad Jugoslavijom).

Igrac koji je trebalo da bude "bog i otac", Steve Nash, se "izvukao" posle krajnje smesnog objasnjenja - navodno, nije fizicki i psihicki spreman da vodi svoj tim (ova izjava je data 2 nedelje pred Indijanopolis, posle utakmice na kojoj je "razvalio " Kinu - koja je sve samo ne naivan tim). Poznata je zabrana Marka Kjubana, gazde Dallas Mavsa, koju je ovaj uputio svojim igracima, vezano za ucesce njegovih pulena i njihova osiguranja za te nacionalne nastupe.

No, bez obzira na (prave) razloge neigranja, ono sto Kanada mora da ucini do poccetka takmicenja je pokusaj promene tezista sistema igre. Bez Nasha i centra Mc Cullogha, ne postoji nacin da ova ekipa postigne dovoljno poena koji bi je dovodili ,iz utakmice u utakmicu, do pobede. Naravno, ono sto treba uciniti je "pojacavanje" igre u odbrani, sto mozda i ne bude veliki problem, sada kada je tim bez "povlascenih".

Nedostatak visine , usled neigranja NBA Magloirea i pomenutog McCullogha (startni centarski par ) ce morati da dovede do toga da igraci prihvate da je skok , u novim okolnostima, zadatak svih u ekipi. Veliki teret ce morati da iznesu krilni igraci Kanade, koji i jesu najbolji deo tima. Upravo to se i dogadjalo na pripremnim utakmicama, kada ova reprezentacija nikad nije dominantno nadskakana, a u dobrom broju utakmica upravo je to bila njihova prednost. Meeks, Karangva i Kvijatkowski su uspesno odradjivali taj posao i pomagali Njutnu i Dzobitiju.

Organizacija i koncepcija igre u napadu bile su potpuno u Nashovim rukama. Mladja verzija Johna Stocktona , sto Nash zaista jeste, se odlicno snalazila u "otvorenom polju", u situacijama kontranapada. Njegove realizatorske i dodavacke sposobnosti obilato su koriscene kroz pick-n-roll situacije ( setimo se nase utakmice iz Sidneja ), sto je upravo i bilo ono sto je otvaralo napad Kanadjana. Dubinu napada je obezbedjivao McCullogh, sposoban da poentira u reketu.

Kako ovih nema, napad ce morati da trazi nova resenja, verovatno preko kvaliteta pomenutih krilnih igraca. Ova reprezentacija ce igrati veoma agresivnu kosarku, i to je sledeca cinjenica. Agresivnu , i u napadu, i u odbrani. To je ono sto nece biti promenjeno u odnosu na ranije vidjena izdanja, jednostavno Kanadjani igraju "americku" kosarku, sa puno kretanja, puno skokova, veoma cvrsto.

Problem u odbrani, pored vec pomenutog skoka, ce biti kontrola reketa. Nedostatak visokih igraca ce primorati na skupljanja spoljnih igraca i njihove eventualne rotacije, sto ce ostavljati dosta slobodnog prostora i otvorenih suteva za protivnike. medjutim, ne vidim drugi nacin da se taj problem resi.Kanada prvu utakmicu igra sa Spanijom , sto znaci da vec na pocetku mora biti u dobroj formi. Pripremne utakmice su pokazale da se moze pobedjivati i bez "zvezda", ali pritisak imperativa pobede moze "pobrkati loncice" igracima, koji se ranije nisu nlazili u situaciji da nose igru najboljeg tima, kojima ce to biti velika novina u karijerama.

SPANIJA

Najopasniji protivnik u grupi bice ekipa Spanije. Iako znacajno oslabljeni neigranjem Lopeza i Kabezasa, Spanci ce doci u sastavu koji je idealna kombinacija mladosti i iskustva.

Kostur tima cine mladici koji su na Svetskom juniorskom prvenstvu u Portugalu pobedili SAD i postali najbolji na planeti. Pau Gasol, Huan Karlos Navaro, Raul Lopez, Felipe Reyes i Antonio Kabezas su sada clanovi najbolje selekcije svoje zemlje, a prva trojica ce sledece godine igrati NBA ligu.

Svakako, lider tima, sto je i pokazao i dokazao svojim igrama na proslogodisnjem prventsvu Evrope, je Pau Gasol, rookie godine NBA, igrac koji je zaista iznenadio vecinu poklonika kosarke.Napadacke kvalitete ( neverovatna okretnost, brzina i kordinacija za njegovu visinu - 214cm, uz tehnicko takticki visok nivo obucenosti ) je upotpunio dobrom i iznenadjujuce ( za njega ) cvrstom igrom u odbrani. Spreman da uzme odgovornost na sebe u najvaznijim trenucima, nametnuo se kao lider i stekao podrsku starijih u timu.

Njegove sposobnosti mu omogucavaju igranje na vise pozicija, sto je prednost koju bi imbroda trebalomaximalno da exploatise. Ukoliko bude igrao u isto vreme sa Rejesom ( starijim ) i Garbahosom - e onda je to veoma neprijatan trio za svakog ko im se nadje na putu.

Gasolove trkacke i suterske sposobnosti su idealne za tipicnu spansku kosarku, prepunu kontranapada, mozda i najbrzu u Evropi. Sa spoljnjacima kao sto su Navaro, koji je takodje up-tempo igrac, odlicnog suta , Nacho Rodriguez ( koji ce preuzeti veliki deo uloge "spremljene" za povredjenog Lopeza ) i centrom koji je odlican suter - Garbahosa ( koji moze licem da igra u napadu, a u odbrani moze da brani, po potrebi, i 'peticu"), Spanci mogu da nadtrce svakoga. Problemi mogu poceti ako ih se malo primiri, ako se uvedu u pozicionu igru. Tu ce im svakako faliti igra ledjima ka kosu, jer je jedini igrac koji realno moze da im omoguci dubinu napada Alfonso Rejes.

Pripremne utakmice Spanci su uglavnom odigrali dobro, mada bez Gasola , koji ne trenira i koji ce prvi trening imati u Indijanopolisu. Ekipa koja ima ovakvu "duzinu" klupe se ne sme podceniti, ni u jednoj varijanti. Ono sto starteri ne budu obavili, probace da zavrse igraci sa klupe, svi do jednog sa puno iskustva, na svim nivoima takmicenja ( Angulo, Himenez, Kalderon, Paraiso).

Realno je ocekivati da ce spanska reprezentacija igrati sa zeljom da nastavi sa uspesima, a ne treba zaboraviti ni Gasola, koji je jednu od svojih izjava "obogatio" i spominjanjem jugoslovenskog tima, uz najavu pobede, pa makar ih to kostalo daljeg dobrog rezultata.

JUGOSLAVIJA

Reprezentacija Jugoslavije ide u SAD kao aktuelni prvak Evrope i kao aktuelni prvak sveta. Veceg tereta od toga nema, a nije nepoznata nasa odlika da se nista osim zlata ne postuje i ne pamti.

Posle prestanka igranja, otkazivanja i ko zna cega vec nacionalni tim YUG je ostao bez onih koji su pisali istoriju. Djordjevic, Danilovic, Savic, Obradovic, Rebraca falili bi i dream teamu, naravno da fale i nasima.

Medjutim, pojavili su se (a sto stranci kazu - to se kod vas stalno desava, pa vise i nije neko cudo ) neki novi igraci, koji su svoje kvalitete vec dokazali proslogodisnjom titulom najboljeg u Evropi.

Jaric, Gurovic, Drobnjak, Stojakovic, Scepanovic ( i ostali ) su pokazali da , uz starosedeoca Bodirogu, mogu da se nose sa onim sto je njihova sudbina, a to je, zna se, pobeda i zlatne medalje.

Ove godine sastav je promenjen u odnosu na proslu...i moze se reci dosta, kada se uzme u obzir da je prosli tim "obavio posao". Nema Milojevica, Petrovica, Obradovica, Tarlaca i Scepanovica ( uh, kakva petorka, zar ne ? ), ali su tu Vujanic, Radmanovic, Koturovic, Smiljanic i Cabarkapa, uz povratnika Divca.

Trener Pesic, i pored raznovrsnih,vecih i manjih problema, je uspeo da skupi sve one koje je zeleo. Na spisku od 16 igraca ipak nije bilo mesta za Milojevica i Jovu Stanojevica, sto je mnoge iznenadilo ( a Stanojevica, po njegovom istupanju, odvelo iz Yuba kosarke ). Obradovic je u dogovoru sa trenerom svoje mesto ustupio mladjima i tako otvorio mesto za Vujanica, svakako jednog od igraca koji je obelezio proslogodisnja domaca takmicenja.

Radmanovic se nasao na spisku, ovog puta nista nije bilo sporno ( za razliku od prosle godine ), a iznenadjenje je bilo pozivanje Smiljanica i Cabarkape, posle ne bas sjajnih sezona.

Svakako, Pesic zna najbolje sta cini i sta mu je ciniti.

Posle odredjenog dela priprema, ekipa se svodi na 13 igraca, a povredjenima Tarlacu i Petrovicu na spisku otpalih drustvo pravi i Vlado Scepanovic, heroj finala u Istanbulu 2001 i jedan od ( mislilo se ) nezamenljivih u sastavu.

Pripremne utakmice su pokazale razna lica odabranika, ali se dogodilo da se ono njihovo najgore pokaze bas u Beogradu, pred punim Pionirom i pred TV auditorijumom.

Uz svo razumevanje perioda trenaznog procesa, tesko je bilo naci opravdanje za 3 uzastopna poraza. Ono sto najvise iznenadjuje je nedorecenost u sistemu igre, bilo da je rec o napadu, bilo da se radi o odbrani. Sve ekipe koje je Pesic vodio ( pa i reprezentacija prosle godine ) imaju tacno odredjen sistem igre, potpuno definisana resenja svih situacija na terenu. To je upravo ono sto je prepoznatljivo, ali se u Beogradu nije videlo.

Evidentno je da su u Indijanopolisu moguci problemi na playmakerskoj poziciji. Iako je Jaric , bez obzira na godine, iskusan igrac, igrac koji odlicno poznaje igranje na najvisem nivou ( sto mu je bila "svakodnevnica" dela karijere kojije proveo u Bolonji ), uocljivi su bili prazni minuti u organizaciji igre, kao i mnostvo nedobrih resenja u kontranapadima. Sigurno je da playmakerski trio ima kvalitete za najvise domete, potrebno je neko vreme da se sve kockice uklope. Uostalom, sva trojica su NBA igraci, Rakocevic i Jaric vec od sledece sezone, a misljenja sam da se ni na Vujanica nece dugo cekati.

Sledeci problem koji se moze pojaviti je pomanjkanje igraca na poziciji dva. Posle odluke o neigranju Scepanovica, prakticno jedine formacijske dvojke, ostaje rupa koju ce morati da popune Stojakovic i Gurovic. Istovremeno, pojavljuje se prostor za koriscenje Radmanovica i kao krilnog igraca , na poziciji 3.

Medjutim, realno je ocekivati probleme u odbrani najboljih portivnickih "spoljnjaka", gde je Pesiceva uzdanica Gurovic. Igrac koji , ukoliko bude medju 12, bi takodje trebaloda obavlja posao odbrambenog specijalca je Smiljanic, koji nema medjunarodnog iskustva, barem ne na ovom nivou.

Najjaci deo ekipe je strasni trio krilnih igraca - Stojakovic, Gurovic i Bodiroga ( koji svakako moze igrati sve od jedan do pet, ali neka ga ovde na poziciji 3 ). Takvu moc nema niko na ovom prventsvu, naravno ukoliko pomenuti pruze partije na nivou na koji su nas navikli.Najiskusniji Bodiroga moze uspesno , ukoliko je potrebno, da igra i kao organizator igre, ali i kao centar u reketu, kako bi na taj nacin primorao odbranu na kolaps i skupljanje oko njega.

Gurovic je sve zapanjio proslogodisnjim partijama, pre svega u odbrani, a njegove fizicke predispozicije dopustaju da se zaista pusti masti na volju, kada se resavaju situacije u defanzivi.

Najbolji suter sveta ce sigurno biti jedan od lidera tima. Stojakovic svakako zeli da na "svom terenu" pokaze NBA replikama dream teama ko je ko.Naravno, pre svega treba dobijati jednu po jednu utakmicu. Upravo bi "preskakanje" igara u grupi moglo biti najveca opasnost po "plave".Divac je lider ekipe koja je imala najbolju sezonu u najjacoj ligi na svetu najnormalnije bi bilo za ocekivati da se igra u napadu, koliko je moguce, prilagodi i njemu. Ono sto je vidjeno u pripremnim utakmicama moze samo polovicno da zadovolji, ima tu jos puno prostora za koriscenje Divcevih kvaliteta, pre svega u kretnjama bez lopte.

Igra centara nase reprezentacije je jaca u napadu nego u odbrani, a zlato se ne osvaja bez odbrane. Tomasevic i Drobnjak mogu svakome "spakovati 20 za poneti ", ali treba ostvariti i ravnotezu u skoku i kontrolu reketa.

Ono sto ce biti veliki problem za protivnike je sposobnost Drobnjaka i Radmanovica da ubace iza linije 6,25m, sto ce odbranu maximalno razvuci i ostaviti dosta prostora za igru 1 na 1 u reketu.

Laki poeni su ono sto svaki trener prizeljkuje, a nasa reprezentacija dobrim trcanjem moze doci do toga. Dobro kretanje ce biti i osnova eventualnih uspeha u mecevima protiv kanade i Spanije ( za pocetak ), kojima ce morati da se parira u igri visokog tempa, sa puno suteva pre uspostavljanja odbrane.