Formula 1: Šta bi bilo da nije bilo

Priče o ’srećnom’ Alonsu već su stereotip Formule 1. Ljudi često zaboravljaju da nije isto imati sreće i biti lišen malera, iako rezultat može da bude veoma sličan. A pregled sezone kazuje da je Španac imao puno tehničkih problema i počinio neuobičajeno mnogo skupih grešaka. Prvi kvar s terminalnim posledicama doživeo je na Sepangu: celu trku u Maleziji vozio je bez kvačila i sa jako bolesnim menjačem, a eksplozija motora dva kruga pre kraja na sve je stavila znak uzvika. Ono što je izgledalo kao briljantan polazak u Šangaju u stvari je bio prerani start, zbog kog je kažnjen prolaskom kroz boks.

Na subotnjem treningu u Monaku, u naizgled ne preozbiljnom udaru u ogradu na krivini ’Masene’, Alonso je toliko oštetio auto da kvalifikacije nije ni vozio. Mehaničari su do nedelje zamenili šasiju i spakovali novi bolid, s kojim je u trku pošao sa poslednjeg mesta. U Valensiji je držao poziciju tri, a onda ga je presekao izlazak sigurnosnog auta. SLS AMG nije ulovio vodećeg Fetela, drugoplasirani Hamilton ga je bez pardona pretekao, i, uprkos kazni, završio na podijumu, pošto što je sankcija izrečena prekasno da bi imala smisla. Fernando je prvi kome je „Galebovo krilo“ stvarno diktiralo tempo do odlaska u boks i to je skupo platio. Poštovanje pravila koštalo je neuporedivo više od prekršaja, tim povodom Maranelo je reagovao eksplozijom gneva i optužbama o nameštanju trke.

U Engleskoj je Asturijac nervozno i nepromišljeno nasrnuo na Kubicu, obišao ga presekavši krivinu i zaradio kaznu. To se opet nezgodno poklopilo sa izlaskom sigurnosnog auta, pa mu je cela trka upropaštena. Na Spa Frankoršampu Alonsu je život zagorčao ’jubilarni’ Barikelo. Na kraju prvog kruga, pogrešno procenivši tačku kočenja na vlažnoj pisti, torpedovao ga je na kočenju za „Bas stop“, ali ga nije i eliminisao. Posle tog hendikepa, vozač Ferarija nastojao je da ugrabi makar koji bod, a svojim ambicijama presudio je sâm, slupavši se u 38. krugu. U petak je u Interlagosu priredio šok-moment navijačima Ferarija kada je pred kraj prvog treninga parkirao auto na kraju „Reta oposta“, ali totalizovani motor ionako je bio predviđen za zamenu.

© Mark Thompson/Getty Images

U najboljoj sezoni trkačke karijere, Veber ima i nekoliko žaljenja dostojnih trenutaka. Jedno od najbleđih izdanja u sezoni pružio je kod kuće, tamo gde je baš želeo da briljira. Taktikom ometen, nervozni nastup kulminirao je udaranjem u Hamiltona tri kruga pre kraja i posledičnim plasmanom tek na devetom mestu. U Valensiji je Mark u 9. krugu izveo zastrašujući salto mortale preko Kovalainena i prizemljio se na glavu. Jedni su krivca videli u ogromnoj razlici u brzini između Red Bula i Lotusa, drugi u Heikijevom preranom kočenju, treći su ovo posmatrali kao primer za to koliko F-vod dekoncentriše vozače kad se aktivira rukom.

Udar iz sopstvenog tima Mark je doživeo u Istanbulu, gde ga je, dok se nalazio u vođstvu, torpedovao Fetel. Kao što su vozači očajno rešili svoj sasvim nepotrebni i po interese ekipe štetni duel na prilazu krivini 12, tako je i Red Bul rejsing očajno vodio ovu situaciju, tovareći odgovornost na Vebera. Njega je to koštalo 10 poena, ali na psihološkoj strani, šteta je bila daleko veća po sve. Ozlojeđeni Mark danas je uveren da omiljeni sin Red Bula boravi na drugoj strani iste garaže, oseća da, po planu Milton Kinsa, on sâm uopšte nije ni trebalo da bude u borbi za titulu, misli da tim tu poziciju doživljava gotovo kao neprijatnost i da se tu ništa izmeniti neće, bez obzira na njegovih ’samo minus osam’ uoči Abu Dabija.

Start s pet mesta niže pozicije u Montrealu zbog zamene menjača ništa je spram onog što je Veber sâm sebi uradio u Koreji. Sigurno nije stekao obožavaoce kada se u radio-komunikaciji, vozeći iza sigurnosnog auta, zalagao za prekid trke. Tek što se krenulo pravim tempom, Mark je, ne nalazeći se pod posebnim pritiskom, kardinalno pogrešio i u nepovrat poveo i nesrećnog Rozberga. Zbog tog kiksa prebačeno mu je da je, kad je već video da mu spasa nema, rešio da povuče još nekoga sa sobom i da je Niko slučajna šteta, a da je ’Ozi’ zapravo ’ciljao’ Alonsa ili barem Hamiltona. Te teške reči izgovorio je Gerhard Berger.

© Mark Thompson/Getty Images

Fetelove šanse za titulu još žive, no Nemac je već neprikosnoveni šampion malera. U Bahreinu je vozio u sopstvenom univerzumu, pa mu je presudila svećica. Sa sedam funkcionišućih cilindara, u finišu je bio primoran da ispusti tri pozicije, propadanje se zaustavilo na četvrtom mestu. U Australiji je posle još jednog sigurnog vođstva, malo pre polovine trke, ispravio krivinu i produžio u šljunak, gde se njegov radni dan završio. Sumnjalo se na feler u kočnom sistemu, ispostavilo se da je uzročnik odustajanja oštećeni točak. Završnicu u Barseloni izvezao je jako vešto i riskantno, bez prednjih kočnica, prebacivši celokupnu kočnu silu na zadnju osovinu.

Mnogo dramatičnije bilo je u Turskoj, kada je Sebastijan, verujući da je brži, a sâm pod snažnim pritiskom pratilaca u Meklarenima, jurnuo na dotle vodećeg timskog kolegu. Mada putanju nije zatvarao, Veber nije bio voljan da ustupi ni santimetar, udes je ispao glupa neminovnost. Nemac je otpao na licu mesta i po po izlasku iz RB6 olupine živo je gestikulirao pokazujući da je Mark lud, premda je luđi ispao on sam, a najluđi je način na koji je Red Bul rešio da ’primiri’ stvar. Za incident je okrivljen Australijanac i tako su u ekipu na velika vrata ušli nemir i sumnje u pogledu ravnopravnosti dvojice pilota. Ako se odnosi među članovima vozačkog tandema otad nisu popravili, bar se budalaštine na stazi nisu ponovile.

Tehnika se ponovo opominjuće javila u Kanadi, gde je Fetelu ekipa naredila da ne sanja o najbržem krugu u finišu trke, pošto mu je menjač bio na izdisaju. U Silverstonu je Nemac krenuo s pol pozicije, izveo jedan od svojih ove sezone brojnih slabih startova, dokačio se sa Hamiltonom i tom prilikom stradala je zadnja desna guma. Dok je kolona grabila ka Bekets kompleksu, bolid #5 teturao je po asfaltu zaustavne zone sa spoljne strane zavoja Kops. Trka je već tada bila izgubljena, a sedmo mesto ispalo je najveći domet.

U Mađarskoj je ’Hepenhajmer’ bio klasa za sebe, dok nije prekršio pravilo o rastojanju od najviše 10 dužina iza sigurnosnog auta. Kazneni prolaz kroz boks bacio ga je iza Alonsa, pored koga tokom 38 daljih krugova nije bilo prolaza. Kazne vredan udes u Belgiji bio je posledica gubitka kontrole prilikom napada na Batona; uz sve poštovanje prema agresivnosti, tu je nedostajala trezvenost. Najzad, eksplozija motora u Koreji odnela je Sebastijanu gotovo sigurnu pobedu, budući da nije bilo znakova da bi prvi pratilac Alonso išta rizikovao deset krugova pre kraja.

© Vodafone McLaren Mercedes 2010

Hamiltona je Veber sapleo u Melburnu i osudio ga na petu umesto četvrte pozicije. Ostale nedaće raspoređene su ravnomerno: dve su greh tehnike, dve vozača. U Španiji je Luis ostao bez drugog mesta i podijuma koji je tempom zaslužio: eksploziju gume u pretposlednjem krugu skrivila je defektna felna. Sledeću gorku pilulu progutao je u Mađarskoj: u 23. krugu stradao je menjač i Englez je mogao samo da parkira na nizbrdici iza druge krivine. U Monci je startovao vrlo agresivno i, nameran da osvoji što više mesta u što kraćem roku, već na prvom ulasku u šikanu ’dela Rođa’ pokušao je bezizgledan i besmislen, prerani atak na Masu. U tom slepom srljanju, u kontaktu Luisovog prednjeg desnog i Felipeovog zadnjeg levog točka stradao je upravljački mehanizam Meklarena, pa je Hamilton završio u šljunku na krivini Lesmo.

Već dve sedmice docnije, u Singapuru, ponovo je bio previše jurišnik za sopstveno dobro i u 36. krugu sudario se s Veberom. Manevar je bio manje očajnički od onog iz Italije, ali napadnutom Australijancu nije padalo na pamet da popusti, a na stazi je bilo mesta samo za jednog. Panel sudija sve je ocenio kao trkački incident, što je značilo da krivaca nema. Pomenimo i japansku, ne preskupu minijaturu - na startu kažnjen zbog zamene menjača, Luis je u trci ostao bez trećeg stepena prenosa, pa je odustao je od potere za Alonsom i konačno popustio pred timskim kolegom Batonom.

© Vodafone McLaren Mercedes 2010

A Dženson neće ni braniti, ni odbraniti naslov. On ima najmanje razloga za ogorčenje i ljutnju na tehniku i boginju Fortunu, budući da mu je ’spisak žalbi’ najkraći, ali i takav ga je stajao makar nade da može da ostane u igri zaključno sa Jas marinom. U Monaku mu je eksplodirao motor, i to krivicom mehaničara koji nije oslobodio otvor hladnjaka. Drugi ’sporni trenutak’ dogodio se u Belgiji: u već pomenutom isuviše ambicioznom manevru u 16. krugu, u produžetku krivine Blanšimon, Fetel je izgubio kontrolu nad svojim Red Bulom i torpedovao je Džensona, tada drugoplasiranog i u čitavoj havariji ni krivog ni dužnog.

Na pitanje iz naslova nije lako odogovoriti, a verovatno ne bi ni imalo smisla. Kuda bi nas odvelo ispravljanje svih pomenutih krivih Drina, dodavanje prosutih i oduzimanje bodova ’palih s neba’? Sasvim moguće do neke tabele koja bi nam prikazala ono što je opšte verovanje: da je Red Bul, s RB6 formulom, morao odavno da reši ovo prvenstvo i osigura obe titule. Jedna je spakovana, u Abu Dabiju će možda stići i druga, ali uz kakvu borbu! Lepota auto-sporta leži i u njegovoj nepredividivosti, a preokreta i drame je u 2010. bilo napretek. Već i zato što su najbolji tako često umeli da svoje prednosti ne iskoriste, ostvarena je prognoza s početka godine: predstava je odlična i ovo jeste jedna od najboljih F1 sezona ikad. Uživajmo dok traje.