F1 na Nirburgringu: Kao da je bilo nekad

Vraćamo se u ne tako davnu prošlost. Godina je 1995, poslednji je vikend jula i vozi se Velika nagrada Nemačke, deveta od sedamnaest rundi Svetskog prvenstva. Mesto: Hokenhajm, stari Hokenhajm od gotovo sedam kilometara, s karakterom, sa Motodromom i beskrajnim pravcima prosećenim kroz šume Baden-Virtemberga. Glavni suparnici i konkurenti za titulu su, baš kao i 1994, Mihael Šumaher i Dejmon Hil. Nemac vozi Beneton, Englez Vilijams, i jednom i drugom pilotu iza leđa vrišti desetocilindarski Reno agregat. Na Hokenhajmring Šumi stiže kao aktuelni prvak sveta, ima 46 poena, vodi u generalnom plasmanu. Pretendent sa Ostrva prati ga sa minusom od 11 bodova.

U osam dotle izvezenih trka, Benetonov as slavio je četiri puta, u Brazilu, Španiji, Monaku i Francuskoj. Sin Grejema Hila prvi je prošao kroz cilj u Buenos Airesu i Imoli. Tenzija pred Hokenhajm nešto je povišena, pošto je dva vikenda ranije, na Silverstonu, Dejmon video šansu tamo gde je nije bilo i jednim užurbanim, nepromišljenim banzai napadom i sebe i Mihaela poslao van staze. Britanski gran pri heroji naše priče završili su praznih ruku. Hil će još jednom u sezoni izgubiti glavu i na sličan način torpedovati Nemca. To će se desiti u Monci i, naravno, neće nimalo doprineti diplomatskim odnosima ove dvojice.

Publika na Hokenhajmu je, razumljivo, naoštrena. Tribine su prepune, jedan vozač idol je celom Motodromu. Jer, Nemačka prvi put ima šampiona sveta, ali još uvek nema svog čoveka kao osvajača domaćeg gran prija. U kvalifikacijama je bitku dobio Englez, peta mu je pol pozicija u godini, ali to ne znači mnogo - Beneton se pokazao kao ekipa koja redovno bira dobitnu strategiju za svog pulena, pa Šumaher može da pobeđuje i kada ne startuje sa idealnog mesta. Najbolji primeri za to bili su Monte Karlo i Manji Kur - u Kneževini je Hil ostao zbunjen, pošto je krenuo s pola, a završio drugi, sa 35 sekundi zaostatka, dok ga je u Francuskoj Šumaher elegantno pustio da se bakće sa zaostalima, a sam pravovremeno otišao u boks. Razlika na cilju: opet preko pola minuta.

Dan trke je 30. jul. Dejmon startuje kako valja, Šumaher je odmah za njim, u tom poretku završavaju prvi od 45 krugova. Odmah potom, Hil pred krcatim Motodromom gubi kontrolu nad automobilom u Severnoj krivini, izleće preko šljunka i zabija se u barijeru od guma. Za njega je sve završeno; kasnija istraživanja pokazaće da je posredi defekt, a ne greška vozača, no u tom trenutku to ne zanima nijednu dušu u Areni. Na tribinama - euforija. Hiljade ruku podižu se u vazduh, razvijene su zastave, do bola je nesportsko radovanje maleru najvećeg suparnika, ali o tome niko ne brine, jer je Mihaelu sada potpuno otvoren put do prvog lovora kod kuće. Nešto više od sat i po docnije, pilot plavobelog Benetona sa startnim brojem jedan popeće se na najviši stepenik podijuma, a presrećni gledaoci, pošto su videli su ono zbog čega su i došli, mogu sa Šumijem da proslave trijumf i premijerno čuju „Einigkeit und Recht und Freiheit“ intoniranu u Nemačkoj u čast nemačkog pilota.

Povratak u današnjicu

U vremenu sadašnjem scenario je napisan skoro jednako dobro. Zvezde prvenstva ponovo su Englez i Nemac (Barikelu svaka čast, ali razvoj situacije ne garantuje mu ni konačnu poziciju dva, a nekmoli priliku da se umeša u borbu za titulu). Uloge su promenjene u odnosu na 1995, utoliko što je nemački pilot gonič, a vozač sa Ostrva progonjeni. Paralela sa ondašnjim dobom ima još. Pre četrnaest godina Ros Bron bio je u taboru Benetona, tada kao tehnički direktor i ne previše eksponiran - objektivi i mikrofoni voleli su Briatorea. Koliko je Ros bitan za Šumijev uspeh, svet će saznati tek pošto ovaj pođe za Mihaelom i zauzme mesto na komandnom pultu Ferarija. Koliko je veliki i bez Šumahera, mnogi su shvatili tek ove godine. Sa druge strane linije fronta i 1995. i 2009. nalazi se Edrian Njui, onda šef dizajna Vilijamsa, danas u istoj toj roli u kompaniji Red Bul tehnolodži. Stvari se menjaju da bi zapravo ostale iste...

Batonova bodovna prednost i dalje je krupna, u Northemptonširu je Fetel uspeo da je okrnji za sedam poena i spusti na 25 razlike, no to je još uvek cela planina. Takva distanca inspirisala je Marka Vebera na sumnju u mogućnost preokreta u sezoni: „Onako kako Baton vozi, ne mogu da ga vidim da gubi borbu. Ako sada ispusti titulu, to će biti zbog problema u timu, ne zbog njega.“ Fetelu je o takvim stvarima potpuno izlišno govoriti - kao i obično, kada, ako i gde vidi i oseti šansu, iskoristiće je, kidisaće kao što je to radio na Silverstonu.

Tamo je slavio nadmoćno, ubedljivo, ne ’kao da je imao krila’, već kao da je u prvih dvadesetak krugova pilotirao mlaznjakom. Njegovo postignuće možda i nije znak sudbonosnog preokreta, ali je pomoglo organizatorima na Nirburgringu. U eri nakon Šumahera interesovanje za Formulu 1 u Nemačkoj je opalo. Prazninu nastalu njegovim povlačenjem dvoboj proizvođača, Mercedesa i BMW-a, ne može da popuni. Nije da nemačkih pilota nedostaje - Hajdfeld, Glok, Rozberg, Zutil i Fetel samim brojem obezbeđuju petinu startne liste - ali publici je potreban heroj, pobednik, budući šampion sveta. I u liku dečka iz Hepenhajma ga je i dobila.

Direktor staze, Valter Kafic, priznao je da je Zebastijan Fetel bukvalno „poklon s neba“; njemu zahvaljujući prodaja ulaznica nalazi se na nivou iz 2007, što po negdašnjim kriterijumima nije senzacija, ali je u vreme recesije razlog za zadovoljstvo. Nirburgring se svom „spasiocu“ već odužio nazvavši po njemu jednu od tribina. ’Bejbi-Šumi’ napunio je 22 godine pre samo nedelju dana, teško da je ijednom trkaču takve starosne dobi ukazana slična počast.

Kod Zebastijana, po običaju, nema verbalnih egzibicija. Uoči velike nagrade na pisti na kojoj je nastupao u Formuli BMW, Formuli 3 i Reno seriji, a nijednom u F1 bolidu, svoj cilj je definisao kao pobedu i smanjenje zaostatka za Batonom: „Imali smo krupna poboljšanja za Silverston koja su savršeno funkcionisala, trebalo bi da i ovde imamo jako konkurentan auto. Imamo nešto novih delova, ništa veliko. Ove godine čim neko instalira nešto novo može da napravi veliki skok. Na kraju, sve se vrti oko toga da svoj posao obavite dobro. Morate se fokusirati na svaku trku pojedinačno, svaka staza je drugačija. Najvažnije je imati dobar, brz auto, što mi imamo, ali ga imaju i oni (Bron). Oba tima su u jakoj poziciji, oni su u boljoj od nas, kad pogledate plasman u prvenstvu. Na kraju sitnice mogu da načine razliku. Ima mnogo da se vozi, tu smo da bismo se borili. Biće neizvesno do kraja sezone. U sportu svašta može da se desi.“

Fetelov komentar na račun domaćeg gran prija: „Kod kuće je možda teže održati pažnju. Najvažnije je fokusirati se na trkanje. Na kraju dobijate deset poena, možete ih osvojiti u Engleskoj ili u Australiji, ovo mesto ne daje vam više bodova za pobedu od nekog drugog, ali svakako da je lepše pobediti na domaćem gran priju.“ Najzad, simpatičan recept za razumevanje stalno promenljivih vremenskih uslova na ’Ringu’: „Koliko god dobra bila vremenska prognoza, nikad ne znate šta će se desiti. Najbolje je da se ujutru probudite i pogledate kako je. Možda bude pljuskova ovog vikenda, ali mislim da je naš auto konkurentan i na suvoj i na vlažnoj pisti.“

Bron GP zagrcnuo se na svom terenu. Jesu li to bili samo efekti klime i profila staze, ili je Njui jednostavno napravio bolji auto? Nije li Milton Kinsu na raspolaganju veći razvojni budžet nego Brekliju? Ros spušta loptu: „Treće i šesto mesto na Silverstonu bili su dobar ishod kod kuće, ali prvi ćemo priznati da rezultat nije odgovarao našim očekivanjima. Kao tim, uspešni smo u analizi rezultata, identifikaciji područja koje treba da popravimo i u uzvraćanju udaraca. Nirburgring treba da odgovara našem automobilu i njegovim odlikama. Imamo nekoliko novih aerodinamičkih komponenti koje nismo koristili u Silverstonu, uz unapređenja ionako tempirana za Nirburgring. Trebalo bi da smo dobro spremljeni za vikend.“

Prekid „politike dvokoraka“

Za 56. Veliku nagradu Nemačke Bridžston je spremio medijum i supermeke gume, kombinaciju iz Melburna, Šangaja i Maname. One su ključna karika u lancu performansi - ko ih brže dovede na radnu temperaturu, steći će verovatno odsudnu prednost. Na ’Ringu’ će se Bridžston još držati ove godine ustanovljene politike „dvokoraka“, to jest dopremanja dveju nesrodnih mešavina pneumatika. Već dovoljno luda obaveza trkanja i na mekšim i na tvrđim gumama, uvedena kako bi se „poboljšala predstava“, garantuje da će svaki auto barem u trećini trke biti na pogrešnim pneumaticima. Tu zamenu za namerno ukinutu konkurenciju različitih proizvođača guma „dvokorak“ je učinio još težom za varenje - vozači je mrze, jer na neodgovarajućim gumama umeju da izgledaju glupo, ali stvar valjda silno zabavlja Mozlijevu Federaciju.

Opisana praksa biće prekinuta na Hungaroringu, Valensiji, Monci i Spa Frankoršampu, gde će Japanci učiniti ono što su radili do 2009. i timove snabdeti srodnim mešavinama. U Mađarskoj i na ulicama Valensije pojaviće se meki i supermeki pneumatici, u Belgiji i Italiji - medijum i meki. Drugačije se na pobrojanim stazama ne može. U svežim Ardenima ili na prohtevnoj ’Magičnoj pisti’ nema se šta tražiti sa tvrdom, ili supermekom gumom, a ulica i slični joj Mođorod bezuslovno iziskuju najmekše što Bridžston ima. Ako ovaj potez i ne dâ u potpunosti očekivane rezultate, jer o slikovima na pomenutim pistama nema dovoljno relevantnih podataka, on ipak omogućuje logičnije trkačke uslove, pa je više nego dobrodošao.

Na jednu ili drugu stranu

Govori se da je rezultat na Silverstonu plod dejstva dvaju faktora. Prvo, vremenskih. Hladan asfalt ne prija Bronovim automobilima, Batonu pogotovu, jer u takvom ambijentu Dženson svojim čistim trkačkim stilom i idealnim putanjama ne uspeva da dovede gume na radnu temperaturu. Rubensu je to polazilo za rukom, pa se razlika između njihovih Potenci kretala oko 10°C. Vremenska prognoza za Nirburgring ohrabrenje je Red Bulu: predviđene su umerene temperature vazduha, tokom celog vikenda ne veće od 20°C. Usput, u Ajfelima se kiša ama baš nikad ne sme isključiti. Za svež primer ne moramo dalje od jula 2007, potopa, prekida trke i haosa koji je Vinkelhoku u Spajkeru omogućio da se nađe u vođstvu.

Činilac drugi: konfiguracija staze. Silverston je brza pista, u prvoj polovini kruga nema snažnijih kočenja. A Bronov BGP001 odlično se ponaša na kočenju i u srednjebrzim i sporim krivinama, on tu svoju odliku na domaćem terenu nije imao gde da ispolji. Baton smatra da će se belo čudovište lepo snaći na Nirburgringu, jer će u Rajnland-Pfalcu moći da dokaže svoju superiornost u pomenutim segmentima. Glavni junaci prvenstva mišljenja su da bi naredni rezultati mogli biti od-staza-zavisni; one će, prema sopstvenim odlikama, iz vikenda u vikend favorizovati Rosov ili Edrianov bolid.

Savremeni Nirburgring, uz modifikacije aktuelan od 1984, ima sve vrste krivina, brze, srednjebrze i spore, mnoge i sa kontranagibom. Dobar automobil je onaj koji se ponaša neutralno: ko ne uspe da spreči podupravljanje u zavojiima i preupravljanje na ubrzanju, u Ajfelima je izgubljen. I maksimalna i prosečna brzina relativno su niske (šesta, odnosno peta najniža u kalendaru), što pokazuje da se u aerodinamičkom smislu, radi stabilnosti i transfera snage, preferira jači potisak, i po cenu većeg otpora vazduha. Danlop ukosnica (krivina 7) jedno je od mesta koja demonstriraju da su na ovoj pisti ubrzanja često važnija od krajnje brzine. Potrošnja goriva u okviru je sezonskog proseka, dva pit stopa su standard.

U ’normalnim’ uslovima preticanja nisu previše verovatna. Jedno od mesta na kojima ih valja očekivati jeste krivina 1, tu se često proklizava i greši, a dovoljno je široko da postoji više korektnih trkačkih linija. Druga lokacija je NGK šikana (krivine 13/14), pre koje se jako koči. Mehaničko prianjanje, prenos snage, ravnoteža na kočenju i efikasnost kočnica igraju veću ulogu u prvom i trećem sektoru, središnjicom kruga vlada aerodinamika. Nijedan sklop nije izložen posebnom habanju ili opterećenju, procenat kruga pod punim gasom iznosi 64%, što je malo više od sezonskog proseka. Staza se nalazi na 618 metara nadmorske visine, samo je Interlagos na višoj lokaciji, vazduh je razređen i to agregat lišava nekih 5% njegove snage.

Namerno preskočeno

Dok se BMW, Mercedes, Tojota i svi oni koji imaju razloga da trku na Nirburgringu smatraju domaćom, spremaju da ukradu koji bod, ili preokrenu zlehudu sezonsku sreću, svesni da su svetla pozornice rezervisana za Bron i Red Bul, mediji se uglavnom bave Eklstonovim ispadom na temu Hitlerove vladavine, ili novim razbuktavanjem sukoba na liniji FIA - FOTA. I jedno i drugo je toliko degutantno da smo se ovoga puta svesno opredelili za teme u vezi sa takmičenjem, a ne sa komentarima ljudi koji su pobrkali lončiće, ili delima diktatora kome je u otrovnom besu draže da sve zapali nego da ispusti komandu (ne, ovo nije o Hitleru).

Ne smemo zaboraviti na potpuno mutan proces izbora nova tri tima za godinu 2010, u kojem se od pridošlica izgleda tražilo da imaju trogodišnje aranžmane s Kosvortom i da ne pristupaju Asocijaciji timova. USF1, Menor i Kampos dobili su vizu (i) zato što su se uklopili u te kriterijume. Sve miriše na svež i punokrvan skandal, čak i bez novih detalja, a nema sumnje da će i oni dospeti u javnost.

Jedna od veselijih priča je ona o ’gotovom’ Alonsovom prelasku u Ferari. Ni ta spekulacija, ni interesovanje za nju nisu skorašnjeg datuma, samo se žar neprestano raspiruje. Fernando navodno ima izlaznu klauzulu u ugovoru sa Renoom, a Ferari bi ga angažovao na 2+3 godine. Asturijac nastavlja da sve otpisuje kao glasine i kaže da nije bilo ni dogovora, ni preliminarnih potpisa. Videćemo da li je istinito njegovo „ne“, ili ono što italijanski i španski mediji tvrde.

Problem za Ferari može da bude visoka cena Kimijevog otpuštanja. Dozvola Fincu da vozi relije posmatra se kao način da ga Skuderija odobrovolji i podstakne na ’promenu zanimanja’ i prekid saradnje godinu dana pre isteka ugovora, kako bi umanjila svoje finansijske obaveze. Raikonen deluje imun na taj mamac, izgleda nameran da u potpunosti iskoristi sva prava koja ima, a prema kojima Maranelo ima da mu isplati 28 miliona evra za sezonu 2010.

Postoje naznake da je strpljenje ljudi iz Faence pri kraju i da Burde ima samo još ovaj vikend za nekakvo delo. Verujemo li francuskoj štampi, ne učini li Sebastijan ništa vredno u Nemačkoj, njegovo mesto mogao bi da zauzme neko iz trijumvirata Algersuari - Pantano - Bruno Sena. Španac bi tu bio najrizičnije rešenje, tek pre pola godine je napustio Formulu 3, i Italijan i Brazilac dokazali su se u GP2 seriji, a Đorđo ima i F1 iskustvo, stečeno u kokpitu Džordana 2004.