Formula 1, ipak bez raskola

Detoniralo je u petak ujutru: do sporazuma FIA - FOTA nije došlo, osam timova odlučilo je da ne povuče uslove iz prijava - Mozlijev uslov za pregovore - i formiraće svoje prvenstvo. Nije prvi put da se zasebni šampionat pominje kao rešenje do pucanja nagomilanih tenzija, ali ovo je zvučalo kao najozbiljnija pretnja do koje se ikada stiglo. Jer FIA nije pokazala ni trun volje da popusti u pitanju ograničenja budžeta, a ono je bilo ključno, iako ne i jedino.

Federacija je ovo najpre hladnokrvno „primila k znanju“, ocenila to kao sabotažu ljudi kojima nikakav kompromis i nije bio cilj, a onda u gnevu obećala tužbe protiv svih otcepljenih ekipa, s posebnim pikom na Ferari, kolovođu pobune. Maks Mozli tumačio je stav disidenata kao poziranje i izrazio uverenje da će svi idućeg proleća ipak biti na istoj stazi, u Melburnu, na početku 61. Svetskog prvenstva Formule 1, te da će to biti jedinstven šampionat. Zatim je ipak, „zato što je razgovor bolji od procesa“, odustao od najavljenih tužbi, pozivajući na dalje pregovore. Bilo je indikativno da FIA nije uradila ono što je obećala za petak uveče: nije objavljen novi, „definitivni“ spisak učesnika Svetskog prvenstva F1 2010, dopunjen imenima timova koji bi uskočili umesto odbegle osmorke, već je to prolongirano za neznano kad.

Ljudi koji se bave finansijskom stranom elitnog automobilističkog takmičenja već su u petak obračunali gubitke: Formula 1 bi, u slučaju osnivanja odmetničkog prvenstva odmah ostala kraća za 2,2 milijarde dolara, u prvom redu od direktnih godišnjih ulaganja osam disidentskih ekipa, dobavljača s njima povezanih i sponzora koji ih prate. Sledeći monetarni udar usledio bi zahvaljujući padu avansne i redovne prodaje ulaznica. Škripalo bi i sa cenama prenosa i TV pravima, jer bi medije verovatno manje zanimalo ono što bi nosilo prestižno ime Formule 1, a bilo popunjeno diskutabilnim sadržajem. RTL, BBC i Skajitalija navodno su već bili počeli da se interesuju za mogućnosti istupanja iz ugovora sa F1 menadžmentom. Otvorilo bi se i pitanje staza i promocije: danas ulazak na F1 kalendar u proseku košta oko 24 miliona dolara - bi li promoteri bili spremni da toliko plate i za takmičenja Vilijamsa, Fors Indije, Menora, Kamposa, USF1 tima i koga-god-još?

Mozli je u Silverstonu igrao na kartu smirivanja, insistirao na „minimalnim razlikama“. Eklston čak postao širokogrud u pokušaju da spase životno delo, pa je utvrdio kako bi ekipama dopustio da troše koliko god im padne na pamet, samo ako se obavežu na vernost šampionatu tokom idućih pet godina: „Donekle saosećam sa timovima. Niko ne želi da mu govore kako da potroši svoj novac.“ Prema Bernijevom mišljenju, nikakva raskolnička serija nije održiva, budući da bi već njen početak sprečile tužbe i kontratužbe, a najveću korist od svega imali bi advokati. A nije da se i Ferarijevi nisu bili spremili, ovog puta zahtevom za arbitražu pokrenutim u Lozani, koja je imala da na čistac istera kojom se procedurom smeju menjati propisi u Formuli 1 i kako se spram nje odnosi Ferarijevo pravo na veto. Ako je FIA računala da Skuderiju drži za gušu zahvaljujući ranije preuzetim obavezama, očigledno su i Italijani imali štošta da prikažu.

Iz FOTA timova uveravali su da nikakav kompromis nije ni blizu, da razlike nisu ’minimalne’, i da je, naprotiv, Mozlijeva teza čisto ’spinovanje’. A kada je advokat šefove disidenata nazvao „ludacima“, ovi su imali izbor: ili da ignorišu novo mahnitanje, ili da reaguju kao Flavio Briatore: „Maks je krenuo lično, ali ja sam isuviše džentlmen da bih to učinio. Ako hoće tako, imam mnogo da kažem o njemu. Trebalo bi da prestane da vređa ljude. Ne želim da opisujem šta je Maks, jer je svojim privatnim životom to već prikazao. Ako priča o ludacima, treba da pogleda sebe. To je dovoljno.“ Ili da se sete da je predsedniku FIA uvredljiv način ophođenja prema oponentima manir. Pre dve godine je Veliki diktator ušao u klinč sa Džekijem Stjuartom i Škotlanđaninovu disleksiju iskoristio kao povod da trostrukog svetskog šampiona oceni kao „potvrđenog idiota“. Opasku o ludacima sâm Maks je nazvao šalom, ali posle primera sa Stjuartom teško je poverovati u zdrav humor upravnika konclogora.

Nije potreban latinski temperament da bi vam Mozlijeve arogancije bilo dosta za tri života. Mario Tajsen nikad nije istupao neodmereno, i sada je šef BMW Motorsporta ostao dosledan sebi: „Asocijacija timova je do poslednjeg trenutka pokušavala da se sporazume, ali je FIA nažalost ostala nepopustljiva i insistirala je da timovi treba da se prijave za sledeću sezonu, a tek posle bi se pregovaralo o pravilima. Takav pristup nam je bio neprihvatljiv. Optuženi smo da nismo spremni da smanjimo troškove, istinito je suprotno. Od osnivanja u septembru 2008. FOTA je zastupala redukciju troškova u Formuli 1, podržavajući nezavisne timove. U kratkom periodu postigli smo više nego ikada u istoriji sporta. Svejedno, FIA nije bila spremna da se složi sa zahtevima ekipa. FOTA nije zatvorila vrata, ali nastavićemo sa planiranjem alternativne serije sa najboljim timovima i pilotima.“

Martin Vitmarš bio je iskren u oceni da se Formula 1 dosad i nije proslavila u privlačenju novih timova, kao i da je ostala gluva za želje navijača. Ipak: „Mislim da postoji velika prilika da se posao uradi bolje i u sve unese nova energija. Morate biti optimista u pogledu budućnosti, iz ovakvih promena i izazova stižu nove mogućnosti. Ne osećam sramotu zbog ove situacije. Mislim da timovi zastupaju prave vrednosti. Gledamo u budućnost sporta, da ga izgradimo i razvijemo za navijače i sve koji su u njemu angažovani. Hoćemo da stvorimo stabilnost, mislim da je u proteklim godinama nije bilo, nije bilo jasno šta šampionat treba da predstavlja za navijače. Ni u koga ne upirem prstom, svi smo mi bili deo ovoga. Neki od nas osećaju da se posao mora uraditi bolje nego pre. Jasno je da je počinjeno mnogo grešaka u evoluciji Formule 1, ali mislim da smo učinili pozitivan korak rekavši da smo namerni da se trkamo zajedno.“

Naravno da je stvar bila i personalne prirode. Timovi neprekidno insistiraju na propisnom upravljanju šampionatom, siti diktatorskog i hirovitog načina vođenja poslova, kratkih rokova i stalnog provociranja. Na Silverstonu se čulo: prema neimenovanom izvoru iz FOTA ekipa, „bilo ko“ bi umesto Maksa Mozlija bio rado viđen kao predsednik Međunarodne automobilske federacije. Kao mogući izlaz iz sunovrata viđeno je zasedanje Svetskog saveta moto-sporta u Parizu. Prema jednom scenariju, tu je imala da se povede rasprava o poverenju Mozliju, koju bi inicirao italijanski predstavnik u ovom telu. Ili, kraće: Mozlijeva ostavka u zamenu za odustajanje od paralelnog šampionata.

Silverston je prošao i ponovo je stiglo vreme za demonstraciju sile, pripremu terena pred parisko zasedanje. Maks piše onima koji su ga i izabrali, tvrdi kako je postalo sve jasnije da je jedan od ciljeva disidenata da isposluju njegovu ostavku, ističe kako su mu organizacije koje čine Federaciju poverile mandat, te da je nedopustivo da FIA popušta pred pritiskom auto-industrije, naročito pojedinaca koje industrija upošljava da rukovode F1 timovima. Tako smo ponovo mogli da zaključimo da proizvođači automobila ne bi smeli da se mešaju u upravljanje Formulom 1, dočim je to suvereno pravo delegata kojekakvih šlep-službi, ’drug-na-drumu’ i auto-moto saveza, koji jesu Mozlijevo biračko telo. I, tako je postavljena pozornica za novu sesiju...

Kalendar kao pretnja

Koliko je pretnja otcepljenjem bila realna? Reklo bi se - prilično, mada to sa sigurnošću nećemo saznati. Sledeće teme služe kao osnov za razmišljanje. Utemeljenje nove serije iziskivalo bi pozamašan novac, jer to nije imalo da bude još jedno nadmetanje jednakih, već vrhunac tehničke i takmičarske ponude tradicionalnih trkačkih timova (Ferari, Meklaren) i velikih automobilskih proizvođača (Tojota, Reno, BMW). Kada pomislite da je ovaj svet premali za ko zna koju po redu formula seriju, krenite da nabrajate i videćete da prostora ima.

„Procureli“ kalendar budućeg FOTA šampionata jamačno je bio više sredstvo pritiska, ali je došao odlično da i javnost, i „one koje treba“ podseti na sledeće: prvo, da alternative još kako postoje, drugo, da staze prisutne u aktuelnom rasporedu trka Formule 1, uz časne izuzetke, uopšte nisu ultimativni sportski i vozački izazov. Ako su trke na Imoli svojevremeno smatrane dosadnom procesijom, ko sme da tvrdi da Valensija (grad) pruža išta bolje? Heres de la Frontera nestao je zahvaljujući organizacionom gafu iz 1997 - ako se s razlogom insistira na dvema trkama u Španiji, nije li on nemerljivo atraktivnija varijanta?

Ili, Nemačka. Tek što je na Silverstonu puklo, a javio se Lauzicring, mastodontski istočnonemački tri-oval, sa klasičnom konfiguracijom u perimetru, spreman da primi ’izbeglice’. Dalje: Severna Amerika. Montreal i Indijanapolis našli su svoja mesta na „provizornom FOTA kalendaru“, što je više nego shvatljivo. U kakvom god stanju da je severnoameričko tržište automobila sada, nema ničeg logičnijeg od želje korporacija poput Mercedesa, BMW-a, Tojote i Ferarija da se pred tamošnjom publikom prikažu u najboljem svetlu.

Australija je posebna priča. Adelejd je bio svima draga staza, na kojoj je godinama u karnevalskoj atmosferi stavljana tačka na šampionat. U opticaju se našao i Kvinslend (Surfers Peradajz), druga ulična pista, nesporno jedna od najpopularnijih u Indikar/Kart/Čempkar seriji. Manji-Kur? U nedostatku boljeg, zašto da ne? Francuska je jedna od evropskih zemalja koje bi obavezno morale da imaju gran pri trku Formule 1, zbog tradicije i svega što su dale auto- sportu. Tako i Silverston: ako ga Eklston neće, disidentska serija bi ga verovatno prigrlila. I, nije slučajno što termini na imaginarnom, provizornom, fantomskom kalendaru-pretnji slede one predviđene za Formulu 1. To je imalo da pokaže izazivački stav, pretnju, spremnost za konfrontaciju i rešenost da se bolji proizvod ponudi u terminima bliskim trkama aduta Mozlija i družine.

Za razliku od mnogih drugih, Alan Prost nije bio preveliki pesimista u pogledu snage timova da izguraju novu seriju, čak im nije prognozirao ni previše muka na tom putu: „Moći će da stvore sopstveni šampionat, ali će morati da plate značajne sume. Prilično je lako naći staze, ni TV prenosi ne bi trebalo da budu veliki problem. Teškoće će se ogledati u tome ko će pisati pravila i ko će pravila sprovoditi. Uloga predsednika FIA je da upravlja, a Mozli deli da bi mogao bolje da vlada. On voli da je u neprekidnom konfliktu. Proizvođači nisu uvek razumni, ali oni obezbeđuju spektakl.“

Priče o povezanosti FOTA i Dorne, promotera MotoGP šampionata kružile su tokom proteklih mesec i po dana, otprilike od časa kada je razdvajanje postalo jedna od opcija i kada su, možda i u gladi za vestima, tražene organizacije koje bi se poduhvatile tog dela posla za novoosnovanu seriju. Karmelo Espeleta, predsednik Dorne, ogradio se od spekulacija po kojima je njegova kuća potencijalni promoter disidentskog prvenstva, objasnio je da svu pažnju fokusira na unapređenje programa dvotočkaša, i, objašnjavajući kako stvari kod njih funkcionišu, izneo jedan nauk: „Mi imamo dogovor sa konstruktorima - ako su jednoglasno suprotstavljeni novom pravilu, ono neće stupiti na snagu.“

Da li bi raskol bio pozitivna stvar? Nijedan nije, najsvežiji nauk su IRL i Kart, ali ne kaže se uzalud „bolje užasan kraj, nego užas bez kraja“. Rascep bi bio neophodan da se do kraja insistiralo na bezumnim rešenjima - na FIA muziku jednostavno nije smeo da igra niko ko je imalo držao do sopstvenog dostojanstva i poslovne filozofije, odnosno do prava da svojim biznisom upravlja kako nalazi za najbolje. Naravno da su posredi bile i moć i kontrola, a na čelu zaraćenih organizacija ionako se nalaze monumentalni egoisti, pa se sukob - videli smo - prenosi i na lični nivo. I to nas dovodi do najbitnije novine: 80% članova „Pirana kluba“ ovoga puta istupilo je sa zajedničkim stavom. Što je najlepše, potpuno ispravnim. Možda će, mada nije suviše verovatno, od toga navijači stvarno i imati neku korist.

U igri je užasno veliki novac, godišnji prihod F1 2008. iznosio je 4,7 milijardi dolara. Timovi će uvek smatrati da im pripada više od onoga što je F1 menadžment pripravan da im dâ. A zar nisu u pravu? Svojevremeno se Berni hvalisao da je od svih čelnika F1 ekipa učinio multimilionere i to mu je bio duhovit protivargument na svako prebacivanje da je sebe promovisao u milijardera. Nije Formula 1 Eklstonovo životno delo, ali njena van svih zamislivih granica uspešna komercijalizacija jeste. Ona i nema pandana kad je reč o jednom čoveku i jednom sportu, nedavno je i sâm Berni kazao da bi isti put danas bilo nemoguće ponoviti. No, to već spada u minule zasluge, ako je kome stalo do toga da F1 bude spasena, to je svakako bivši prodavac polovnih automobila. Zašto bi on dopustio rušenje takve imperije?

Mir u našem vremenu?

Ponovo Pariz, nepuna dva meseca posle nametanja suludog budžetskog ograničenja, ni šezdeset dana od lansiranja pravila koja su trkački svet protresla do korena. Mozli izjavljuje: „Ja se neću kandidovati za treći mandat, biće mira, neće biti podela. Samo troškovi moraju da se srežu na nivo s početka devedesetih kroz dve godine. Oni (timovi) imaju pravila koja žele, mi timove koje smo hteli. Ekipe hoće da ja u oktobru odem, videćemo hoće li im se moj naslednik više dopasti.“ Neka je ovo poslednje i pretnja, za bolje taj čovek nikada i nije znao, sad bi bilo idealno da nas što manje zamara do jeseni, kako bismo se okrenuli takmičenju, umesto njegovim fantazmagorijama. I, naravno, da mu tada za svagda vidimo leđa.

Nove odluke su sledeće: svi trenutno aktivni timovi takmičiće se i dogodine, nema alternativnog šampionata, na snazi ostaju pravila za 2009, dopunjena onim što je dogovoreno pre 29. aprila ove godine. Na stazi ćemo gledati deset aktuelnih i već odabrane tri nove postave: Kampos GP, USF1 i Menor GP. U okviru postignutog sporazuma, timovi su preuzeli na sebe da redukuju troškove takmičenja na nivo ranih devedesetih (zanimljivo, to je epoha pre Mozlija), kao i da pruže tehničku podršku pridošlicama. Obaveze timova prema F1 prvenstvu ostaju na snazi do 2012. i biće pretresene i obnovljene pre isteka te godine. Sve ekipe pridržavaće se prerađene verzije Konkord sporazuma iz 1998. i priznavaće ulogu FIA kao vladajućeg tela Formule 1. Sudeći po dosadašnjem iskustvu, s ovom poslednjom odredbom treba biti jako oprezan.

Ako način na koji je Maks forsirao svoje ideje zgražava, njihova pogubnost mora da izazove dugotrajnu brigu. Zvuči nemoguće da su to bile isključivo njegove zamisli i program, zato valja dobro paziti da ne osvanu ponovo, kao predlozi sledećeg predsednika, koji bi na funkciju stupio uz podršku aktuelnog, a servirao ih lepše upakovane i manje osorno. Primera radi, veće prisustvo privatnika u Formuli 1 nije po sebi loš naum. Ali tu valja poštovati prirodni ciklus i ne forsirati izgon korporacija. Kada je Pežo krajem prošlog veka dizao ruke od Formule 1, odlazeći u vreme kada su se velike kuće tek spremale na dolazak, Korado Provera, tadašnji direktor sportskog programa francuske kuće, prognozirao je kako će egzodus proizvođača iz takmičenja nastati onda kada budu shvatili da ne mogu svi da pobeđuju. U tom smislu, ’Lav’ je bio preteča, no takav tok stvari potpuno je normalan.

Podsećamo: od Tolemana je postao Beneton, od ovoga Reno. U lošoj klimi možda bismo imali Flavio GP, ko zna? Ili: Ford je kao posrednika za sopstveni ulaz u F1 iskoristio Džekija Stjuarta, kad je Škotlanđanin postavio solidne temelje, korporacija se i zvanično pojavila pod zastavom Jaguara, da bi, u programu štednje, svoju operaciju prodala Ditrihu Matešicu. Tirel je postao BAR, ovaj BAR-Honda, onda samo Honda, a danas je to Bron GP. Još? Sekvenca Džordan - Midland - Spajker - Fors Indija, baš kao i ranije navedeni nizovi, pokazuje nam da se u eliti svetskog auto-sporta privatnici i fabrike ionako smenjuju. Pojava je ciklična i izvesno zakonomerna. Ko bi se pozabavio i analizom ekonomskih parametara, tajmingom i sportskim uspesima, odnosno njihovim izostankom, verovatno bi bez veće muke čak i predvideo prvu sledeću transformaciju.

Uz tmuran nauk da je mir samo period između dva rata, zasad izgleda da ćemo imati ono što se i potpisnik ovog članka usudio da poželi: jednu Formulu 1, ali po uzusima oko kojih članice FOTA postignu dogovor. Konsultacijom, ne konfrontacijom. I, naravno, bez Maksa Mozlija.