F1 u Istanbulu: Daleko od rešenja, još dalje od pameti

Jedinstvo u otporu ludilu razbio je Vilijams. Četiri dana pre roka, tim iz Grouva prijavio se za prvenstvo 2010. Iako u ekipi tvrde da time ne podrivaju jedinstvo FOTA, koje im je „od presudnog značaja“, to je sada sasvim svejedno. U Oksfordširu su se jednostavno spustili na kolena, a i nisu imali mnogo izbora, jer se njihov stari kostur iz ormana pojavio u vidu obavezujućeg ugovora sa Federacijom i F1 menadžmentom. Pošto je tokom 2007. i 2008. napravio 50 miliona funti gubitka, Vilijams je primio novac od Eklstona i obavezao se da ostaje u prvenstvu zaključno sa godinom 2012. Da ovako nije uradio, pitanje da li bi tim danas i postojao.

FOTA je reagovala kako je jedino mogla, a da bi spasla sopstveni kredibilitet - Vilijamsovo članstvo u organizaciji privremeno je suspendovano, što su u Grouvu primili sa žaljenjem i razumevanjem, uz komentar: „Kao trkačkom timu, kompaniji kojoj je jedini posao Formula 1, sa obavezama prema partnerima i zaposlenima, prijavljivanje za prvenstvo 2010. nije dolazilo u pitanje. Dodatno, u ugovornoj smo obavezi prema FIA i FOM da se takmičimo do 2012.“ Adam Par, izvršni direktor Vilijamsa dodao je: „Mi nemamo poseban cilj, ne izazivamo rascep u organizaciji. Kao ekipa imamo posebnu filozofiju i ovo je bio neizbežan korak. Može biti da drugi imaju drugačija gledišta, to potpuno poštujem.“

Zanimljivo je da Bron i Fors Indija nisu učinili isto što i VIlijams, mada se to od njih očekivalo, budući da je prvima jedini posao trkanje, a Vidžaj Malija, držeći se FOTA načela, više gubi nego što dobija,. Intrigantan je stav Meklarena i Mercedesa. Štutgart je sit lošeg publiciteta zarađenog u poslednje dve godine, pred kojim relativno nezapaženo prolazi činjenica da su motori iz Briksvorta osvojili pet od šest ovogodišnjih trka. Voking apsolutno nije u poziciji da se u sukobu previše eksponira. Nemci su iz nužde preuzeli na sebe ulogu pomiritelja i posrednika. Pa i više od toga: Meklaren i Mercedes ponudili su tehničku pomoć pridošlicama u Formuli 1. To može da bude priprema za scenario sudnjeg dana, prema kome će u šampionatu ostati malo pravih proizvođača i konstruktora, a na stazi će preovlađivati Lole i Dalare, pokretane Mercedes ili Kosvort agregatima.

Prijave pod uslovom

Svih devet FOTA timova poslednjeg dana roka podnelo je prijave za šampionat 2010, ali njihove aplikacije su uslovne. To znači da se imaju smatrati važećim jedino ako do 12. juna bude potpisan novi Konkord sporazum, obavezujući za sve zainteresovane strane (FOTA, FOM, FIA). Njime bi FOTA članice garantovale svoj nastup u prvenstvu do 2012. Ovaj deo je ekipama bitan, pošto bi u život vratio Konkord normu prema kojoj je F1 komisija jedini forum vlastan da uspostavlja pravila. Time bi bio sužen prostor za advokatske hirove i manipulacije, i bilo bi obezbeđeno zdravije upravljanje Formulom 1.

Zatim, pravila za 2010. treba da budu zasnovana na ovogodišnjim, uz izmene u skladu sa predlozima koje je FOTA već podnela. To znači da bi se sve ekipe takmičile po istim tehničkim normama i apsolutno bez ograničenja budžeta, te bez povlastica ili hendikepa koji iz njega proizlaze. Iz toga sledi: niko nema ništa protiv novih timova, ali je za članice FOTA neprihvatljivo da za pridošlice važi drugačija i povoljnija regulativa. Ne ispuni li FIA ove uslove, prijave se smatraju nepostojećim. FOTA timovi naglašavaju da ih je u ovoj stvari isključivo moguće tretirati kao celinu - dakle prihvatiti sve, ili ih sve odbiti.

Od značaja je i kako Asocijacija vidi dalju redukciju troškova, takvu kojom bi Formula 1 sačuvala draž tehnološkog nadmetanja i sportski izazov, i ujedno olakšala novim ekipama pristup u šampionat. Ceo plan uštede nalazi se u predlogu pravila upućenom Federaciji. Njime je, veruje se, budžet limitiran na 100 miliona evra za iduću sezonu, dok bi se do 45 miliona stiglo 2011. Ideja je da u projektovanu svotu, pored plata vozača i šefova ekipa, ne uđe zarada još jednog člana tima. Tu se očigledno misli na genijalne dizajnere, koji vrede svakog uloženog centa. U tehnički deo predloga spadaju razmena informacija o komponentama, čak i opcija da upotreba kupljenih kompletno tuđih automobila postane legalna.

Štednju i nadzor nad njom sprovela bi sama FOTA, bez angažovanja oditorskih kuća i Mozlijevih komesara. Među merama bi se našla ponuda paketa agregat-menjač, nezavisnim timovima dostupnog za 6,5 miliona evra godišnje. Aerodinamički razvoj trpeo bi ograničenja - primera radi, bio bi limitiran broj različitih konfiguracija krila u sezoni. U igri su restrikcije upotrebe egzotičnih materijala, zabrana skupih tehničkih procedura koje ne doprinose spektaklu Formule 1, poput zagrevanja felni, i smanjenje personala prisutnog tokom trkačkog vikenda.

Stefano Domenikali i Džon Houet govorili su u ime svojih ekipa, ali i Asocijacije timova. Obojica veruju da će, uz navedena rešenja, F1 ostati vrhunac auto-sporta, i kao takmičenje, i kao posao, a da će vrata za nove timove biti otvorena i njihova konkurentnost nesputana. Ferarijev i Tojotin čovek tvrde da će vrednost Formule 1 i porasti kada svi veliki konstruktori budu obavezani da u njoj dugoročno ostanu - Japanci, recimo, obećavaju „najmanje do kraja 2012“ - a pravila budu stabilna. Italijan i Englez nadaju se jednom bajkovitom raspletu, u kojem bi zahtevi bili usvojeni, FOTA prijave prihvaćene, a „pobednik bila Formula 1“. Uzaman Asocijaciji timova što je postigla „jedinstvo bez presedana“, kad je FIA tiranin ove ambicije polio ledenom vodom. Videćemo i kako.

Naredni potez vuče Federacija; ona 12. juna treba da objavi spisak učesnika prvenstva 2010. Sasvim je realno očekivati da pobunjenici listom budu odbijeni, jer je nemoguće da i „bezuslovne“ i „uslovne“ aplikacije imaju podjednak tretman. Valja zapaziti: obrazac za prijavljivanje sadrži i izjavu kojom se potvrđuje razumevanje sportskog kodeksa, tehničkih i sportskih pravila za 2010, i prihvata njihovo poštovanje („kako su priloženi, ili izmenjeni“). Već popunjavanje prijave podrazumeva saglasnost sa pravilnikom, inače ona uopšte nije punovažna, a FIA nije dužna da razmatra uslovljene podneske.

U igri su sledeće mogućnosti. Ukoliko su FOTA ekipe izmenile obrazac prijave, ona je invalidna i kao da nije ni podnesena. Ako su formular ispunile, u prilogu dodavši i svoje uslove, tada su formalno prihvatile sva pravila za 2010, uključujući i ograničenje budžeta. Prema trećem slučaju, timovi su mogli da pošalju sopstvene uslove bez potpisivanja prijave, kako ih ova ne bi obavezivala. Tada bi se smatralo da su zakasnili, te bi mogli da apliciraju tek kasnije, za neko od preostalih mesta i po posebnoj tarifi. Da i ne pominjemo kakav će cirkus nastati ako FIA prihvati uslove FOTA - što je malo verovatno - jer bi onda ekipe koje su doslovno poštovale proceduru bile u prilici da tuže Federaciju. FOTA timovi morali su predvideli mogućnost da svi budu odbijeni i jedino je pravo pitanje kako će reagovati bude li FIA tako rešila.

U toku je eskalacija krize, bez obzira na ono što je u Monaku najavljivano. FIA diktator poručio je šta misli o uslovnim prijavama Ferarija, Meklarena, BMW-a, Renoa, Tojote, Red Bula, Toro Rosa, Fors Indije i Bron GP-a: „Ako žele da pišu pravila, trebalo bi da organizuju svoj sopstveni šampionat. Mi kreiramo pravila, radimo to 60 godina i nastavićemo tako. Očigledno je da su se timovi prijavili u poslednji čas samo da bi otežali novim ekipama.“ Maks zastupa stav da su FOTA predlozi nerealni, pogotovu onaj o potpisivanju Konkorda do 12. juna. Kako se u sve to uklapa Tajsenova najnovija tvrdnja da je baš Mozli sugerisao termin „uslovno prijavljivanje“, što implicira da je i predložio gore opisane korake, e to je već misterija koja izaziva nevericu.

Ko dolazi?

Vilijams se bezuslovno predao, drugog izbora nije imao. Devet ekipa zaigralo je na sve ili ništa, uz solidne šanse da u toj igri izvuku deblji kraj. Pođemo li od pretpostavke da 12. juna svi disidenti budu odbijeni, lista takmičara u Mozlijevoj F1 2010. može da izgleda ovako: Epsilon Euskadi, N-tehnolodži, Lola, Prodrajv, Kampos, Superfand, USGPE, Lajtspid, Marč, iSport i Brebem. Karlin i Manor motorsport takođe se pominju kao opcije. Budu li svi primljeni u „pirana klub“, to donosi od 22 do 26 automobila na startu. Čijih i kakvih, drugo je pitanje. O profilu ovih organizacija i potencijalnih F1 timova govorićemo u posebnom članku i svakako pre 12. juna. Postoje tu operacije sa velikim kredibilitetom, kao i one koje poseduju privlačan naziv i skoro ništa drugo čime bi zvučno ime potkrepile.

Na pretendente se osvrnuo i Briatore. Nekorektno je i nekolegijalno nipodaštavati bilo koga od pobrojanih, ali Flavio je jedan od pokretača GP2 serije, pa njegova jetka opaska ima posebnu težinu: „Devalviramo Formulu 1. Nije ispravno da se GP2 timovi trkaju sa nama, to spušta sliku o našem imidžu i tehologiji. Govori se da će konstruktori otići, ali uz normalna pravila ne verujem da bi ijedan otišao. Ne možemo imati Formulu 1 koja je pomalo i F2 i GP2. Mali timovi moraju da uspeju na osnovu svojih rezultata. Ja sam počeo sa malim timom, Benetonom i sa jasnim pravilima, takmičili smo se protiv Meklarena i Ferarija i pobedili 1994. i 1995, uz budžet 80% manji. Nikada nismo zahtevali drugačija pravila.“

Smisao cele stvari je u tome da ne obarate nivo takmičenja da biste u njega uveli „svežu krv“. Ne gazite po Ferariju, Meklarenu, BMW-u, Renou, Tojoti, kako biste otvorili prostor za jedan - pobogu - Lajtspid! Prevashodno zato što je Formula 1 tehnička perjanica automobilskog sporta, onda i zbog toga što niko Maranelu, Vokingu, Minhenu/Hinvilu, Enstonu i Kelnu nije poklonio sadašnji status, već iza njega stoje decenije borbe i milijarde dolara/evra/funti. Tehničko znanje se i kupuje i stiče, ali tradicija cenu nema. Koliko uopšte Formula 1 vredi s komercijalnog aspekta, ako joj oduzmete, rasterate, izbrišete najveće aktere? Reno serija ume da privuče i 100.000 gledalaca, ali je ulaz na autodrome besplatan. Naterajte tifoze da plaćaju 300 ili 500 evra za ulaznice Formule 1 u kojoj nema ’propetog konjića’. Dovedite Špance na trke bez Fernanda Alonsa. Napunite Motodrom Hokenhajma rivalitetom Superfanda i N-tehnolodžija...

Piroman u barutani

Svaki ishod ovoga rata koji na čelu Međunarodne automobilske federacije ostavi Maksa Mozlija samo je kupovina varljivog primirja do nove eskalacije. Taj je čovek pokazao da ne preza od uništenja onog što mu je povereno, kako bi demonstrirao sopstvenu moć. Povereno, ne poklonjeno! Kada je 1993. postao predsednik FIA, mnogo se pisalo o tome da je on sin Osvalda Mozlija, osnivača i vođe Britanske fašističke unije. Bio je to besmislen trošak štamparske hartije, niko ne može da snosi odgovornost za grehe i zablude svog oca. Kada je 2008. buknula priča o Maksovim S&M egzibicijama sa prostitutkama, i to je bilo degutantno i pogrešno, jer se ticalo samo njega i njegove privatnosti.

Ovo sada nije ni lična stvar, ni lov na vešce iz četrdesetih, ovo je direktno delovanje protiv institucije Formule 1. Piloti (Vilnev, Hamilton), šefovi timova (Briatore) i ekipe (Meklaren) bivali su pozivani na saslušanja zbog izjava ili ponašanja koja „sport iznose na loš glas“. FIA i Mozli slali su pisano upozorenje Martinu Brandlu zbog stavova koje je kao novinar iznosio. Danas Formulu 1 najviše diskredituje baš Međunarodna automobilska federacija. A rvanju s Mozlijem neće biti kraja dokle god taj čovek ima ikakvu uticajnu poziciju. U pitanju je karakter kome ništa nije važnije od uspeha u isterivanju sopstvenih namera, to njegova dela dokazuju.

Uzmimo za primer prošlogodišnju sado-mazo avanturu predsednika Federacije. Nije bilo malo onih koji su tada ocenili da je Maks nedostojan dužnosti, pošto čovek na tom mestu mora da ispunjava visoke standarde ponašanja u profesionalnom i privatnom životu. O njegovom ostanku na funkciji se glasalo. Uoči izjašnjavanja o poverenju, Mozli je poslao pismo članicama FIA i kao motiv za ostanak na položaju naveo je „pregovore od suštinskog značaja za Federaciju, odnosno borbu da ova održi kontrolu i patronat nad Formulom 1.“ Tada je advokat istakao da mu nikada nije bila ambicija da se na čelu organizacije zadrži posle 2009, i da bi se, ostane li predsednik, do kraja mandata posvetio pomenutim pregovorima i sudskom gonjenju onih koji su mu povredili privatnost, a sva javna istupanja prepustio bi dvojici svojih zamenika. Glasanje je preživeo. Sada slobodno možemo reći - nažalost.

Podrazumeva se da se nije povukao u drugi plan, ostao je i u sedlu i u centru pažnje, a poslednjih meseci stanje je postalo gore nego ikad. Šta je ostalo od dramatičnih zaklinjanja od prošlog proleća? Pa, Maks „razmišlja“ o tome da li da se kandiduje za peti uzastopni mandat predsednika FIA. Svoju odluku obelodaniće do kraja juna (izbori su u oktobru) i insistira da na nju neće uticati ishod spora sa F1 ekipama. Demagoški istup sada podrazumeva teze poput: „Gotovo svi u Federaciji traže od mene da ostanem. Neki od F1 timova to ne čine, ali to nema veze, oni ne glasaju. Zato je odluka teška.“ A lepo je Eklston prognozirao da će se Mozli kandidovati dok je živ...

O Turskoj najmanje

Da smo u paralelnom univerzumu, u kojem stvari nisu postavljene naglavce, ovaj uvod u Turski gran pri posvetili bismo usponu forme Ferarija, prvom podijumu Skuderije u sezoni i mogućnosti da crveni bolidi, i KERS-u zahvaljujući, budu još opasniji na Istanbul parku. Govorili bismo o prvoj pravoj prilici da se Red Bul prikaže u punom svetlu sa svojim dvospratnim difuzorom, što je u Monaku bilo teško izvodljivo. Svakako bismo se osvrnuli na spekulaciju prema kojoj bi Briatore, Bronu nalik, postao vlasnik sopstvene ekipe, ako se Reno povuče iz takmičenja, kao i na glasine da se na evakuaciju sprema i Tojota.

Da ne ostane nerečeno: BMW-Zauber demantovao je tvrdnje da se dvoumi da li da nastavi da ulaže u bolid F1.09, ili da ga otpiše. To su teme koje nije dobro pominjati pred Kubicom. Poljak je i dalje ogorčen što se sa razvojem prošlogodišnjeg auta prerano stalo, kako bi se od ovogodišnjeg napravio pobednik, a ovaj je svetlosnim godinama daleko od tog statusa. U Turskoj ćemo videti švajcarsko-bavarsko rešenje dvospratnog difuzora. Meklaren izgleda procenjuje da li je MP4-24 beznadežan, a u Renou Alonso, sit vožnji u sredini kolone, apeluje da se usavršavanje R29 ne prekida, verovatno očekujući do kraja sezone iznenađenja po receptu iz Singapura i sa Fudžija ’08.

U ’uobičajenoj’ najavi pomenuli bismo, naravno i tvrde i meke gume, ove druge premijerno u akciji na Otodromu, ne bismo propustili priču o istanbulskoj krivini 8, a izvesno bismo u prvi plan istakli vest da je Zebastijanu Fetelu za postignuća u 2008. uručen Trofej Lorenco Bandini. Nemac je ponovo seo u Toro Roso bolid i njime u policijskoj pratnji prešao 12 kilometara od Faence do Bandinijevog rodnog mesta Brizigele, kako bi ovo priznanje primio. Pošto nam, po nevolji , ne ostaje prostor za takve stvari, prinuđeni smo da vas, do bolje prilike, uputimo na članke koji su najavljivali Veliku nagradu Turske 2007. i 2008.