GP2: Budućnost počinje na Katalunji

Kao serija-hranilac, odskočna daska i poslednji stepenik na putu ka vrhuncu auto sporta, GP2 je stupila na scenu 2005. godine, nasledivši Međunarodnu Formulu 3000. Poslednji prvak F3000 sa zapaženom ulogom u Formuli 1 jeste Nik Hajdfeld. Nijedan šampion posle njega nije prošao slavno. Žunkveira i Virdhajm nikom nisu bili dovoljno zanimljivi, Džastin Vilson imao je epizodne role u Minardiju i Jaguaru, pa se skrasio u Americi. Burde se odande vratio, ali teško da će se zadržati duže od 2009, a Tonio Liuci dangubi kao treći čovek u Fors Indiji i prekraćuje vreme u Spidkaru. Biće da preteruju oni koji tvrde da finalne godine Formule 3000 trkačkom svetu nisu dale mnogo vrednog, ali uporište za takve teze nalaze se u navedenom bilansu.

Veliko preuređenje iz 2005. bilo je dobrodošlo, ponovo je naelektrisalo stvar, poslužilo kao dobra škola i promovisalo nova imena. S obzirom na ulogu namenjenu mu u globalnoj trkačkoj mapi, prvi kriterijum za ocenu koliko je ovaj šampionat ispunio svrhu jeste broj i kvalitet pilota prosleđenih u Formulu 1. GP2 je u tu orbitu lansirao svoje prvake iz prve tri sezone: Nika Rozberga, Luisa Hamiltona i Tima Gloka, kao i viceprvake, Kovalainena i Pikea, a u eliti se sada takmiče i Nakadžima i Buemi. To sigurno nije jedino merilo. Uzmemo li za primer samo GP2 generaciju ’05, njene talente nalazimo svuda - od DTM-a (Prema), ALMS-a (Bruni), WTCC-a (Hernandes), preko A1GP-ja (Jani, Kerol) i Indikara (Vizo, Konvej), pa sve do Naskara (Spid).

Šampion bez nagrade

Dosadašnji red zbivanja podrazumevao je uspon u Formulu 1 barem za šampiona. Đorđu Pantanu pripala je neslavna čast da postane prvi GP2 prvak koji nije avanzovao. Štaviše, za njega se osnovano pretpostavljalo da ga čak ni titula neće vratiti među dvadesetak privilegovanih. Misterije nema: čovek iz Padove na ceo projekat potrošio je previše godina, a u Džordanu 2004. nije impresionirao nikog. Nije uteha, ali stoji u statistikama: u svom beskrajnom pohodu kroz nižerazredne formule Pantano je dospeo do vrha ili je pri vrhu večnih lista u svim kategorijama, i to kada se saberu bilansi F2, F3000 i GP2. Italijan ima najviše startova, pobeda i poena, na deobi je drugog mesta po broju najbržih krugova, a sedmi po osvojenim pol pozicijama. Sve je to pohvala upornosti i nikakav garant za novu šansu.

Bruno Sena drugi je GP2 vicešampion kome je Formula 1 (zasad) izmakla, samo su njegovi problemi drugačije naravi od Pantanovih. Brazilac sa odličnim prezimenom verovatno je mogao da računa na kokpit da je Honda ostala u takmičenju. Trkačko sedište u timu kakav pamtimo iz 2007. i 2008. više je put u propast nego napredak u karijeri. Moralo se imati mnogo poverenja u Rosa Brona da bi se očekivao najpre ikakav nastup, a potom i obrt kakav ove godine gledamo. Mađioničar je zadržao pilote na koje je navikao, Sena se udomio u Le Man seriji, u francuskoj Oreki i vreme će pokazati ima li mu povratka u jednosede.

Od 1 do 27

Startni brojevi za sezonu 2009. dodeljeni su prema prošlogodišnjem timskom plasmanu, pa jedinica i dvojka pripadaju španskom Barva Adaksu. Promena naziva ekipe iz Valensije pokazuje da joj Adrian Kampos više nije vlasnik, no to ništa ne menja u ambicijama. Ciljevi su visoki, a osnov za veru u uspeh jako čvrst. Petrov je tu i zbog kontinuiteta, Grožan sigurno zbog titule. Rus će verovatno izvesti svoju uobičajenu sezonu, dakle dokopaće se barem jedne pobede. A najblistaviji i najbolje rangirani mladi vozački talenat kog Francuska trenutno ima, u ovoj ekipi je na „privremenom radu“. Čoveka prosto treba uposliti dok se ne uprazni F1 kopit, verovatno Renoov, i, sasvim moguće i pre roka, onaj Nelsinja Pikea. Od Romana i Vitalija ne treba očekivati ništa manje od borbe za novu, ovog puta možda i duplu krunu.

U iSportu Gido van der Garde mora da pokaže od kakvog je materijala stvarno napravljen i da na ovoj pozornici ispolji vrline koje su ga lane dovele na tron Formule Reno 3.5. Dijego Nunes trijumfovao je na dve poslednje glavne trke u azijskoj seriji, pa dolazi u glavni šampionat sa saznanjem da ume i da pobeđuje. Nema sumnje ko je u iSportu veće ime, ali Van der Garde u ’Aziji’ nijednom nije stigao ni do podijuma; otud ne bi bilo iznenađenje da Brazilac pomrsi račune Holanđaninu. Najblistaviju sezonu timu iz Noriča obezbedio je Timo Glok kada je 2007. osvojio GP2 šampionat, prošlogodišnja kampanja završena je Seninim drugim mestom. Radi se o ambicioznoj ekipi: njen vlasnik, Pol Džekson, planira skok u Formulu 1 već 2010, ukoliko FIA budžetska ograničenja zaista budu stupila na snagu.

Pike GP zadržao je Roldana Rodrigesa. To je logično - čovek je bio u igri za azijsku titulu do finala u Sakiru i na osnovu pokazanog, umesno je verovati da bismo ga ponekad mogli viđati na pobedničkom postolju. Iznenađuje što je pružena šansa Albertu Valeriju, jedinom pilotu koji je izvezao celu GP2 sezonu ’08, a da u njoj nije zadobio ni jedan jedini poen. U igri ga verovatno pre drži novac nego četiri podijuma iz Britanske F3 osvojena još 2007. Ako je već na tom sedištu morao da bude Brazilac, sa sportskog aspekta se moglo odabrati i bolje.

Rejsing inženjering, tim plave krvi, čiji je vlasnik i šef Alfonso od Orlean-Burbona, prošle godine je do vrha doveo Đorđa Pantana. Na sceni su sada i potpuno novi sponzor i sasvim novi tandem pilota, u kojem je Lukas di Grasi prva violina, a Dani Klos momak koji mora da uči. Brazilac ulazi u svoju četvrtu GP2 sezonu i jedan je od apsolutnih favorita za titulu. Pretprošle godine bio je vicešampion, u 2008. treći u generalnom, i to sa šest startova manje od konkurenata. Ova sezona mora da je presudna za Lukasov pohod na Formulu 1. Di Grasi može mnogo, to već znamo, ali šampionat, ubedljivo osvojen, cementirao bi mu reputaciju. Iako je u GP2 seriji dugo, to valjda nije i predugo - Brazilac ne sme da završi kao novi Pantano.

ART gran pri, tim Nikole Toda, bio je dominantna snaga u početnim godinama GP2 serije i iz njegovih redova stigli su šampioni poput Nika Rozberga i Luisa Hamiltona. Niko Hilkenberg je novi supertalentovani Nemac, koji je dosad u karijeri osvojio trke ili titule u svakoj kategoriji u kojoj je ozbiljno nastupio. Pastor Maldonado najbolji je kad se od njega najmanje očekuje. Po nagoveštajima iz ’Azije’, ali i na osnovu ukupnih dostignuća, realno je da Hilkenberg od starta preuzme primat. Osvajanje titule u prvom pokušaju bilo bi istinski veliki rezultat. Kako je to pošlo za rukom obojici ART-ovih šampiona, ne može se smatrati neostvarivim. Hilkenberg je, uostalom, u Manami i Dohi pokazao koliko valja, a iza sebe ima najtrofejniju ekipu u GP2 istoriji.

Arden je bio vladar finalnog razdoblja Formule 3000, kada je proizveo šampione kao što su Virdhajm i Liuci. Njegov pulen, Kovalainen, u inauguralnoj GP2 sezoni izgubio je bitku sa Rozbergom. Jedini kasniji ekvivalentan rezultat bila je vicešampionska pozicija Sebastijana Buemija u azijskoj seriji 2008. Ove sezone ekipa Kristijana Hornera odlučila se za mladost: Serhija Peresa, najmlađeg pobednika GP2 trke ikada, i Edoarda Mortaru, pedigriranog u F3 Euroseriji. Promenjen je generalni sponzor, puno ime tima je sada Telmeks Arden, a ulazak meksičkog telekomunikacionog giganta u posao pokazuje do koje mere je ljudima preko Atlantika stalo da isprate svog tinejdžerskog pulena do elite svetskog automobilizma.

I Super Nova je istinski slavne dane proživljavala u Internacionalnoj Formuli 3000, gde je zabeleženo 37 pobeda, a šampionsku krunu stekao je Sebastijan Burde. Vreme velikih trijumfa je prošlost: od ustanovljenja GP2, piloti britanske ekipe samo su 5 puta otvarali pobednički šampanjac. U 2009. Super Nova ulazi sa apsolutno najiskusnijim vozačkim dvojcem: Havi Vilja je u ovoj konkurenciji startovao 61 put, Luka Filipi u 59 navrata. Španac je do ove zime bio najmlađi pobednik jedne GP2 trke, on rizikuje da sa tek 21 godinom starosti postane bivši i arhiviran kao neostvareni talenat. S Italijanom stvari stoje slično, ako ne i lošije. Njegov strmoglavi pad forme počeo je sa prvom azijskom sezonom, a Luka je od februara 2008. učinio prokleto malo kako bi dao makar kakav signal da se njegov profesionalni sunovrat prekida.

Francuski Dams je u zaletu nakon vozačkog i timskog trijumfa u azijskoj seriji. Kobajaši je preko zime potvrdio da je kompletan vozač i verovatno nije stigao ni da shvati da je prvak ’Azije’, a već ga čekaju nova iskušenja. I Žerom d’Ambrozio izgleda da ima skoro sve, zasad mu samo nedostaju pobede: u GP2 konkurenciji već osam puta se peo na na pobedničko postolje, ali ne i na najviši stepenik, nijednom nije prvi prošao kroz cilj. Japanac i Belgijanac nikada nisu bili u boljoj formi, a jedna uspešna sezona Kobajašiju bi izvesno i osigurala kokpit u Tojota F1 timu, koji je nada, smisao i centar pažnje njegove karijere.

Trajdentov glavni adut biće Davide Rigon. Pilot iz Vičence dospeo je u glavnu GP2 seriju preko titule u Superliga formuli. Izvezena polovina azijske sezone donela je jedno treće mesto, to je najbolji lični, ali i najbolji rezultat tima iz Milana u takmičenju 2008/2009. Od drugog vozača, Rikarda Teišeire, očekuje se malo. Dvadesetšestogodišnji Portugalac sa zastavom Angole na kombinezonu već je u ozbiljnom trkačkom dobu, a bez ikakvog pomena vrednog rezultata, čak i bez osvojenog boda u Britanskoj F3, gde se za Karlin takmičio od 2005.

Fizikela Motorsport spojio je lošu evropsku GP2 sezonu sa kriminalnom azijskom. Tim iz Bolonje morao bi da prestane da se bruka, imena pilota obećavaju da je to moguće. Andreas Cuber je, poput Vilje, Filipija i Maldonada, jako dugo u GP2 seriji. On u šampionat 2009. ulazi sa 62 starta i zvanično je najiskusniji takmičar. Austrijancu koji vozi za Emirate pruža se milionita šansu po redu, iako je poslednju celosezonsku zbilja zapaženu rolu igrao još 2007, kao partner Tima Gloka u iSportu. Drugi pilot je Luis Racija, koga više ne pominju samo zbog toga što je iz Brazilije, a ne iz Sao Paula ili Rija, odakle brazilske zvezde po pravilu stižu. Posle sprint slavlja na Sakiru, njegovo ime najzad se dovodi u vezu sa trkački relevantnim stvarima.

U Durangu, već po navici, važi logika „jedan čovek - ceo tim“. Sav teret opet će biti na Valsekiju, pitomcu Renoovog razvojnog programa. Italijan je u azijskoj seriji pokazao da se u opisanoj ulozi snalazi preko svih očekivanja, a stalnost u plasmanima njegov je glavni adut. Francuz Nelson Pančatiči stiže iz Španske F3 i kao apsolutni debitant na ovim visinama predstavlja nepoznatu vrednost. Tim iz Venecije ni u jednoj GP2 kategoriji nije pobedio u glavnoj trci, njegovi ionako retki trijumfi bili su ograničeni na sprintove.

Tiago Monteiro preuzeo je BCN u novembru i formirao Oušn Rejsing. Nakon pet rundi azijskog šampionata vidi se da Portugalci rade temeljno i bez hitnje, a postava spremljena za sezonu 2009. izgleda veroma ozbiljno. Budući da je najavljen rad na promovisanju portugalskih talenata, prirodno je da je za angažovan Alvaro Parente. Iskustvo Indijca Karuna Čandhoka dodatna je garancija da će ORT biti iskorak u odnosu na tim koji je nasledio, da se pod Monteirovom dirigentskom palicom više neće sve vrteti oko pukog preživljavanja, već da će cilj biti istinska konkurentnost i punovredni rezultati.

Dejv Prajs rejsing je autsajder sa zanimljivom prošlošću u nižerazrednim formulama, trkama sportskih i GT automobila. Danas se ekipa bavi isključivo GP2 serijom, gde je poslednje uspehe postigla još 2005, kada je za nju pobeđivao Olivije Pla. Po svemu sudeći, Mihaela Herka i Đakoma Ričija očekuje još jedna sušna sezona u kojoj će za njihove automobili biti rezervisana mesta oko začelja kolone. Sudbina Rumuna i Italijana jeste mrcvarenje u teškim bitkama za pozicije ispod desete, sa mršavim izgledima da se osvoji koji poen. Ne treba zaboraviti, DPR je 2008. bio lošiji čak i od večito bolesnog BCN-a, i ako postoji tim viđen za odstrel ili sledeće preuzimanje, to je baš ovaj.

Kalendar takmičenja 2009

09 - 10. maj: Barselona, Španija
22 - 23. maj: Monte Karlo, Monako
06 - 07. jun: Istanbul, Turska
20 - 21. jun: Silverston, Velika Britanija
11 - 12. jul: Nirburgring, Nemačka
25 - 26. jul: Hungaroring, Mađarska
22 - 23. avgust: Valensija, Španija
29 - 30. avgust: Spa Frankoršamp, Belgija
12 - 13. septembar: Monca, Italija
19 - 20. septembar: Portimao, Portugalija