WRC, Korzika: Reli 10.000 krivina

Nastup Sitroena u Kataloniji bio je mešavina jakobinskog terora i španske inkvizicije. Protivnicima nije ostavljena ni trunka šanse: Leb i Sordo su prvog dana svih šest specijalnih ispita završili kao prvo i drugoplasirani. Dival i Hirvonen vodili su zanimljiv interni duel, ali su tek u subotu i nedelju sporadično uspevali da na ponekom brzincu razdvoje Sitroenov dvojac, pa čak i da ga nadmaše. Međutim, dotle su piloti francuskog tima već prešli na čuvanje guma i kontrolu tempa, a Fordovim asovima preostala je borba za najniži stepenik podijuma.

Realno, današnja WRC scena ima samo trojicu asfaltnih eksperata, a ta trojka nije okupirala pobedničko postolje i u Španiji, kako je učinila letos u Nemačkoj, samo zato što je Dival odigrao timski i propustio Finca. Proizvođačka titula sve je udaljenija od Forda, to priznaje i Malkolm Vilson, pa je ovaj potez makar ambicije u kategoriji vozača održao živim.

Time što je uspeo da drži ritam sa Divalom, priznatim specijalistom za tvrde podloge, i da za njim zaostane samo 12 sekundi pre nego što mu je ovaj poklonio mesto u nedelju, Hirvonen je pokazao koliko je stvarno dobar na terenu koji mu nije prirodno okruženje. Kod takvog rezultata, možda ima mesta kajanju, ali stidu nikako: promašaji su počinjeni drugde, ne na putevima Katalonije. Varijacije u set-apu i šetnja kroz tvrdo i meko podešeno oslanjanje, mogu Fordu da posluže kao lekcija, ali u Španiji to nije moglo da izmeni stvari. Sitroen i njegovi vozači jednostavno mnogo više znaju i mnogo više mogu na asfaltu.

Razlika između Leba i Sorda na finišu je iznosila 24,9 sekundi, ostali Alzašaninovi pratioci zaostali su od minuta naviše. Fokusirajmo se na Španca: tih nepunih 25 sekundi Dani nije kadar da preskoči, to je ono što njega na asfaltu čini odličnim, a Leba senzacionalnim. Jednog dana, morala bi da dođe i Sordova prva pobeda, a najkraći put do nje bila bi repriza Divalove akcije. Sebastijan bi u situaciji kada već sve bude odlučeno, mogao kolegi da se skloni s puta.

Urmo Ava bio je upečatljiv, popeo se do mesta 5, ispred Petera Solberga, Latvale i Etkinsona, a onda sve upropastio na pretposlednjem specijalnom ispitu. Imprece, znamo, nemaju dovoljnu kilometražu na asfaltu, ali to ne umanjuje Avino postignuće, sjajno dok je trajalo. Pomenimo još i duel Latvale i Etkinsona, rešen u Finčevu korist. Siroti Jari Mati podbacio je tamo gde se od njega najviše očekivalo, pa mu je zapalo da u Kataloniji ponovo stiče samopouzdanje.

U poretku konstruktora, Sitroen ima već teško dostižnih 27 poena prednosti ispred BP Forda. Subaru je sa viškom od +25 relativno miran na poziciji 3; oni bi morali potpuno da podbace, a Stobart da sve učini vrhunski, pa da se poredak tu izmeni. U Španiji su i Mančiz i Suzuki ostali bez poena, razlika je i dalje 22:20 za Argentince, ali oni će do kraja godine nastupiti još samo jednom, a Suzuki na svakom takmičenju.

Kad je reč o vozačima, prvi put u šampionatu, bodovni odnosi su takvi da bismo u nedelju popodne već mogli da imamo prvaka sveta 2008. Uslov je da Leb pobedi, a Hirvonen ne završi bolje od sedmog mesta - alternativno, Sebastijan može da bude drugi, ako Miko odustane. Ovo su već teške spekulacije, ali i nagoveštaj da se borba polako privodi kraju. Sordo je prilično siguran na trećem mestu, a do kraja godine pažnju će privlačiti tromeč Etkinson - Latvala - Peter Solberg, koji u poenima stoje: 42 - 37 - 36.

Sitroen: Odavde do titule

Iz svega napred rečenog, a posle serije od tri dvostruke pobede, jasno je zašto su u Sitroenu optimisti uoči svog domaćeg relija. Na Korzici je Leb nesavladiv u poslednje tri godine, a što se ekipe tiče, asfalt je prvorazredna prilika da se sasvim mogućim novim duplim slavljem dodatno poveća prednost u konkurenciji proizvođača. Šta god Seb učinio ovog vikenda, rekorder po broju pobeda u Francuskoj ostaće Didije Oriol, koji je u Ajačiju trijumfovao čak šest puta.

Svetski šampion prokomentarisao je „naslanjanje“ francuskog na španski reli: „U suštini i nema velike razlike u podešavanju automobila za ova dva takmičenja. Samo fino prilagođavamo auto vijugavim putevima Korzike, koji po karakteristikama više variraju od onih prošlog vikenda. Ali, ni Korzika nije spor reli, stići ćemo do sličnih brzina kao u Španiji. Vreme je faktor na koji uvek moramo da obratimo pažnju. Divlje i iznenadne oluje uvek su moguće. Imamo dobre pozicije u oba šampionata, ali potreban nam je povoljan scenario da ovog vikenda osvojimo jednu, ili obe titule. Zato ćemo manje razmišljati o tome, i pre svega se fokusirati na ojačanje sadašnjeg statusa.“

Dani Sordo za sobom ima niz od tri vezana druga mesta. Korzika je izgledna šansa za novi podijum: „Ovde se manje vozi kao na trkačkoj pisti, što je meni sasvim u redu. S jedne strane su planine, s druge provalije, ne možete seći krivine. Ipak, to nas ne sprečava da povremeno dostižemo veoma velike brzine. Uživao sam tokom tri dana španskog relija, bilo je zapanjujuće brzo, i na Korzici očekujemo moćnu konkurenciju, ali učiniću sve što mogu da postignem cilj, a to je još jedan finiš na pobedničkom postolju i još važnih poena za Sitroen.“

BP Ford: Finsko-belgijska misija

Fordovo rešenje za tvrde podloge ostaju Hirvonen i Dival. Biti po tempu prvi iza dokazanih specijalista nije mala stvar, ali, kad se pogleda tabela, nije ni posebno utešno za Mika uoči poslednjeg asfaltnog relija u godini. Letećeg Finca zabrinjava promenljivo vreme na mediteranskom ostrvu: „Tako je nepredvidljivo. U jednom trenutku je suvo i sunčano, u sledećem može da pljušti kiša. Pravila koja se tiču guma daju nam izbor između tvrdih i mekih pneumatika, nema posebnih namenjenih kiši. Postalo je važnije znati kada će početi da pada, nego koliko snažno pada, zato što za vlažan put ionako imamo jednu jedinu opciju.“

Hirvonen je četiri puta startovao na Korzici i svaki put stizao do cilja. Iskustvo koje može da pomogne u situacijama poput ove: „Drugog dana odabiramo gume tri sata pre poslednjeg brzinskog ispita, ako je u izgledu kiša, ekipa mora da predvidi kada će početi, kako bismo korektno odabrali. Sa Pireli gumama još nismo iskusili vožnju po jakoj kiši.“

Fincu se dopada što između Španije i Francuske praktično nije bilo pauze, jer je, kad podloga ostaje ista, lakše ostati u takmičarskom ritmu, a stil vožnje ne mora da se menja. A njegovom belgijskom kolegi je prelazak na Korziku i draži, budući da mu je ovaj reli omiljeno asfaltno nadmetanje u godini. Belgijancu se više sviđaju uzane i krivudave deonice od širih puteva Španije. Na ostrvu, on ima sedam startova i podijum: treće mesto u Fokusu, osvojeno 2003.

Dival najavljuje napad: „Putevi Korzike su vijugavi, abrazivni i troše gume. Za vozača je važno da pristupi jednako napadački kao u Španiji, ali da taj stav uravnoteži pojačanim oprezom. Previše forsirati na Korzici znači i grešiti, a mesta za popravni na tako uskim putevima nema - pre ćete udariti u nešto nego što ćete stići da korigujete. Vozio sam dobar reli u Španiji, ali mislim da na Korzici mogu da budem i bolji, voleo bih da se takmičim za pobedu. Samouveren sam, ovo je težak reli i za vozača naporan, ali to je tip izazova kakav volim.“

Subaru: Svakog dana, u svakom pogledu...

Subaru nastavlja da savlađuje gradivo koje je nova Impreca na asfaltu propustila. Prvi čovek ekipe, Dejvid Ričards, ima interesantan pristup finalnim mediteranskim rundama prvenstva: „Španiju i Korziku ne treba posmatrati kao dva odvojena takmičenja, jer odmah s jednog prelazimo na drugo. Važno je da kroz njih nastavimo naš proces učenja i napredovanja. U Španiji smo naučili nekoliko dobrih lekcija, suštinski je bitno da ih primenimo ovog vikenda i za korak popravimo performanse na asfaltu.“

Peter Solberg, petoplasirani u Kataloniji, ukazuje na sledeće: „Španija i Korzika su dva potpuno različita takmičenja, priroda puteva na ostrvu je sasvim drugačija, površina asfalta mnogo hrapavija. Najkrupnija stvar je što su dva relija vremenski tako blizu. Normalno, ako ste brzi na jednom, brzi ste i na sledećem i vaše samopouzdanje raste. A ako ste spori, bićete to ponovo, nema vremena za timove da stvarno nešto porade na automobilima.“

Kris Etkinson analizira konkretne zadatke koje drumovi Korzike zadaju: „Na neravnijim i užim putevima auto je osetljiviji, više poskakuje i kreće se, te pokrete morate predvideti i spremiti se na reakciju. Vozače ovde imaju mnogo više posla. Samopouzdanje definitivno prenosite sa Španskog relija, ipak, ne možete tek tako pretpostaviti da će se dobar osećaj iz Katalonije ponoviti u Francuskoj. Ovo je drugi u seriji važnih relija i njegov ishod određuje vam poziciju u završnici sezone.“

Kakva god misija pred njim stajala, za Brisa Tirabasija, vozača treće fabričke Imprece na Korzici, Francuski reli je događaj godine. Ne samo da je Tirabasi 1999. tu debitovao na svetskoj reli sceni, već je njegov suvozač Fabris Gordon rođen i živi na ostrvu. Posle iskustava u Španiji, Francuz oseća da može da bude i agresivniji, tim više što puteve na Korzici bolje poznaje.

Stobart: Nikad brojniji

Ekipa Stobart Ford za Korziku prijavljuje čak četiri automobila. Kao potencijalni osvajači timskih bodova ponovo su nominovani Latvala i Vilson, na brzincima francuskog ostrva nastupaju još i Hening Solberg i Škotlanđanin Beri Klark.

Latvali je nastup u Španiji došao kao lek protiv krize samopouzdanja. Njegova tri boda iz Katalonije, pristigla posle tri besplodna relija (Finska, Nemačka, Novi Zeland), značajnija su s psihološkog nego s takmčarskog aspekta. Sada se Finac nada daljem napretku: „Radujem se Korzici posle poboljšanja načinjenih u Španiji. Volim ovdašnje deonice, jer je asfalt hrapaviji, prianjanje je dobro, dobar je osećaj kad znate da se može voziti agresivnije. Ovde se krivine ne seku toliko, manje se šljunka nabacuje na put, važno je od početka ući u dobar ritam. Pronašli smo dobar set-ap u Španiji, ali najviše sam naučio o Pireli gumama i sada znam koliko smem da rizikujem s njima, znam da moram da budem stvarno precizan.“

Metju Vilson osvojio je poslednji proizvođački bod u Kataloniji, pa je pokazao da se - uz sve rezerve i strogo dozirano - na njega katkad može računati. Junior je zadovoljan, jer: „Bilo je brzinaca na kojima sam bio manje od sekunde po kilometru sporiji od vodećeg, to je pozitivan utisak koji odande donosimo na Korziku. Sviđa mi se što auto jače prianja za hrapaviji asfalt. Pogoduje mi što su ova dva relija međusobno tako blizu, iz Španije donosimo rezultat, dobar set-ap i samopouzdanje. Ako ostane suvo, možemo do poena.“

Hening Solberg je u Kataloniji vozio kao turista i učenik, i uredno priznao da ne zna dovoljno o vožnji na asfaltu. Pošto Mančiz privodi svoj program kraju, u Francuskoj ih neće biti, te će Norvežanin krstariti Korzikom za svoj račun. Njemu sigurno ne smeta što se na mediteranskom ostrvu završava asfaltna sezona i što ga posle toga očekuju blato i šljunak Japana i Velsa.

Treći WRC start, prvi u Stobartu, deo je nagrade koju je Beri Klark izborio osvojivši prošle godine Trofej Fijesta. Škotlanđanin se već pojavio u Mančizovom Fokusu u Jordanu i Turskoj, u Francuskoj će voziti svoj prvi asfaltni reli u WRC mašini: „Ovo će biti ozbiljno i naporno. Korzika se razlikuje od ostalih asfaltnih relija, jer krivina sledi krivinu, praktično nema pravaca. Vrlo je uzano i neravno. Već sam tu vozio 2006, ali Fijestu, ovo je sasvim novi scenario.“

Suzuki zatvara krug

Najmlađi proizvođač u reli eliti započeo je svoju WRC avanturu pre godinu dana, upravo na Korzici. Jedna faza za SX4 WRC time je okončana. Francuski reli je prvi na kojem Suzuki ima relevatne podatke iz 2007. i može da se na njih osloni, ali samo u određenoj meri, jer je i sam auto evoluirao od debija do danas.

Nordijci nisu poznati kao asfaltni specijalisti, ali Suzukijevom tandemu Korzika leži. Toni je tu pet puta startovao, a 2005. stigao drugi: „Ovaj reli oduvek mi se dopadao. Važno je odmah naći dobar ritam. Najkomplikovanija stvar je to što se stalno vozi po drugačijem asfaltu, a nikad ne možete predvideti kakvo će biti vreme. Puteve dobro poznajem, biće mi zanimljivo da vidim koliku razliku čini to što je na ovom reliju već nastupao. Asfalt je uobičajeno manje tolerantan prema greškama nego šljunak.“

Per Gunar je na ostrvu 2007. osvojio svoju drugu titulu JWRC prvaka. Bila je to sasvim čudna vožnja: „Pola relija smo jurili kao ludi, ali kad je moj glavni rival otpao, samo smo gledali da sigurno dođemo do kraja. O Korzici svi govore kao o jednom od legendarnih i klasičnih relija, iako je za mene prošao dobro prošli put, još imam mnogo da naučim, i o samom mestu, i o vožnji na asfaltu. Prioritet mi je da prođem kroz cilj.“

Priča o deset hiljada krivina

Nadimak govori sve: Reli Korzika nekada su zvali i „Reli 10.000 krivina“. Piloti su već objasnili, a mi ćemo rekapitulirati: vozi se po vijugavim i uzanim drumovima na obroncima korzikanskih planina. Iako su danas trase za nijansu pitomije, tradicionalna slika ostaje: sa jedne strane stene, s druge provalije. Asfalt je daleko neravniji i hrapaviji od katalonskog, mestimično ispucao i mnogo troši gume. Deonice na kojima je put nanovo presvlačen uzrokuju neujednačeno prianjanje i probleme s prenosom snage.

Krivine se seku s manje oštrine i agresivnosti, i zbog čuvanja guma, ali i zato što je prostora za eventualne korekcije malo. Obilje oštrih krivina i ukosnica, koje se nižu jedna za drugom, čine ovaj reli dosta sporijim od španskog. Kod podešavanja, najveće razlike u odnosu na Španiju ticaće se oslanjanja: ono u Francuskoj mora da bude nešto mekše. Pravci su kratki, pa se neprekidno igra na tankoj žici između ubrzanja i kočenja, a za dobar rezultat od značaja su predanost, samopouzdanje i ritam.

Nestabilno, hirovito i nepredvidljivo vreme menja se u trenutku. Lokalni pljuskovi su uvek mogućnost, na deonicama na većim nadmorskim visinama može se očekivati i magla. Nisu retke ni bizarne situacije kada posade napuste servisni park po suvom asfaltu, a stignu na brzinski ispit koji će voziti po vlažnom putu. Uz svu popularnost i kultni status ovog klasičnog takmičenja, postoje indicije da bi ono moglo nestati s kalendara, jer organizatorima princip rotacije na svake dve godine ne odgovara.

Sedište Francuskog relija je u Ajačiju, a vozi se na zapadnoj strani ostrva, severno i južno od grada. Prvi i drugi dan sastoje se od po različite tri deonice, koje se prolaze po dva puta. U nedelju su na programu još dve sekcije, takođe uz dva prolaza. Etape su približno sličnih dužina: prvog dana prelazi se 119,92 kilometra, drugog 122,84, a trećeg 116,26 km. Specijalnih ispita je ukupno 16, totalna takmičarska distanca iznosi 359,02 km, sa veznim sektorima, to je ruta od 1094,36 km. Najduži brzinac, deonica Agosta-Pont de Kalcola, od 31,81 km, vozi se u nedelju, kao SS13 i SS15.