Rekorder, legenda, disident i neprijatelj Turske – Hakan Šukur

Sve do devedesetih Turci se nisu kvalifikovali ni za evropska prvenstva, ali se sve promenilo formiranjem najuspešnije generacije u istoriji ove zemlje. Na čelu iste bio je Šenol Gineš, proslavljeni trener koji je ekipu koja je završila kao šesta na EURO u Belgiji i Holandiji, doveo na još viši nivo.

I oni koji nisu skupljali sličice sećaju se Ruštua Redžbera, Umita Davale, Emrea Ašika, Hasana Šaša, Nihata Kahvečija, Emrea Belozoglua, Bilenta Korkmaza i mnogih drugih. Ti momci su na Svetskom prvenstvu u Japanu i Južnoj Koreji u grupi završili kao drugi iza Brazila, potom izbacili Japan i Senegal u nokaut fazi, pre nego što su ih ponovo Brazilci, kasniji šampioni, zaustavili u polufinalu.

Ipak, u borbi za treće mesto savladali su domaćina Koreju sa 3:2, za dostignuće koje će teško biti ponovljeno u budućnosti. Ukoliko do tada jedan čovek nije bio u centru pažnje fudbalske javnosti, a jeste sigurno jer je već postao legenda Galatasaraja i kapiten Turske, od tog trenutka je ostao upisan u istorijske knjige Mundijala.

Njegovo ime je Hakan Šukur i on je strelac najbržeg pogotka u istoriji svetskih prvenstava. Šukur je na startu utakmice sa Južnom Korejom iskoristio veliku grešku protivničkog štopera Hong Mjung-Boa i posle oduzete lopte rutinski savladao golmana Li Von-Jea. Na semaforu je pisalo da je prošlo samo 10,8 sekundi od prvog zvižduka kuvajtskog sudije Sada Manea.

"Postigao sam mnogo golova, ne samo taj brzi", istakao je jednom prilikom.

Ekipa koju je u to vreme vodio Gus Hidink vratila se rezultatski u igru posle nekoliko minuta, ali je Turska stigla do bronze zahvaljujući dvostrukom strelcu Ilhanu Manzisu.

"Moj tim je Tucima dao nadu i sreću", rekao je trener Gineš posle utakmice i još jednom se zahvalio Šukuru za sve što je učinio za turski fudbal.

Nekadašnji centarfor Galate, Torina, Intera, Parme, Blekburna i mnogih drugih klubova bio je tolika zvezda, da je njegovo prvo venčanje bilo uživo prenošeno na televiziji. Ceremoniji stupanja u brak prisustvovao je tadašnji ministar Tansu Čiler, kao i gradonačelnik Istanbula Redžep Tajip Erdoan, čovek zbog kojeg će mu se život preokrenuti za 180 stepeni.

Stameni napadač poreklom sa Kosova igrao je do 2008. godine – na klupskom nivou je postigao 260 golova na 540 zvaničnih utakmica, dok je dres sa nacionalnim grbom nosio 112 puta i 51 se upisao u strelce.

Photo by Gunnar Berning/Bongarts/Getty Images

Sada, skoro 16 godina nakon što je postigao najvažniji pogodak u karijeri, Hakan Šukur živi u Kaliforniji i radi u lokalnoj pekari. Zašto? Odgovor na ovo pitanje datira iz jula 2016, a njegovi uzroci sa početka ove decenije.

Sada 46-godišnjak iz Adapazarija je 2011. postao član turskog Parlamenta, potom je optužen da je na "Tviteru" vređao Erdoana, koji je u međuvremenu postao predsednik Turske, da bi pre 18 meseci optužen da je, zajedno sa Fetulahom Gilenom, osnivačem islamističkog pogreta, organizovao puč u Ankari i Istanbulu.

Dok su bukvalno bukteli ratovi na ulicama dva najveća turska grada, Šukur je proglašen za jednog od krivaca i državnih neprijatelja, pa mu ništa nije preostalo nego da napusti zemlju i azil potraži u Sjedinjenim Američkim Državama.

"To je moja zemlja. Volim svoj narod, iako su njihove ideje o meni proistekle iz kontrolisanih medija. Možda ću u budućnosti imati priliku da se vratim i vidim svoju porodicu", rekao je novinaru "Njujork Tajmsa" kojem je otkrio da je utočište, zahvaljujući jednom nacionalnom specijalitetu sa ćuftama, pronašao u lokalu u Palo Altu.

Photo by Stringer/Getty Images

U vreme kada je vojska preuzimala kontrolu u gradovima, kada su eskalirali neredi i odneli više od 250 života, Šukur je zajedno sa drugom suprugom i troje dece već bio van zemlje, ali je zbog svojih političkih veza, slave, uticaja i bogatstva, bio "savršena" meta za Erdoanove optužbe. Predsednik države je u tom trenutku, priča Šukur, preuzeo potpunu kontrolu nad vojskom, sudovima, medijima i internetom.

On nije uhapšen, ali njegov otac jeste i proveo je gotovo godinu dana iza rešetaka, dok su Hakanu zaplenjene kuće, firme koje je pokrenuo, zamrznuti svi računi i oduzeta imovina.

"Živeo bih sasvim dobar život i postao bih ministar da igram igru po njihovim pravilima, da govorim ono što oni žele. Ali sada prodajem kafu".

U više razgovora koje je vodio nije potvrdio da je bio deo Gilenovog pokreta, već samo učenik ovog religijskog vođe koji živi u egzilu od kraja prošlog veka. Fetulah je pomogao turskom predsedniku da njegova verski konzervativna Partija pravde i razvoja (AKP) dođe na vlast 2002. godine, ali su se njih dvojica razišli, navodno zbog pitanja podele moći i Erdoanovog autoritarnog stila upravljanja.

Gilenov pokret označen je kao teroristička organizacija u Turskoj. Teolog koji je vodio molitve petkom u glavnoj džamiji u Izmiru kasnih šezdesetih otišao je u dobrovoljni egzil 1999, kada je optužen za pokušaj podrivanja sekularne strukture države.

Photo by Chris McGrath/Getty Images

Izuzetno snažnu versku zajednicu osnovao je i u SAD, da bi tokom 2013. godine Erdoan optužio Gilenov pokret da stoji iza nekoliko pokušaja da se uzdrma njegova administracija, posebno u slučaju istrage 2013. godine, u korupcionaškom skandalu u koji su bili umešani neki od Erdoganovih najbližih saradnika. Oni su osumnjičeni da su koristili državne fondove da kupe iIi prenesu zlato u Iran kako bi pomogli Teheranu da prevlada posledice ekonomskih sankcija uvedenih zbog nuklearnog programa te zemlje.

Predsednik Turske je činio sve kako bi ugušio uticaj 77-godišnjeg Fetulaha, zatvarao je njegove škole, što je bila "kap koja je prelila čašu" kod Šukura. Nekadašnji fudbaler je odličio da napusti partiju u kojoj je bio i kojoj je verovao i, kako sam kaže, tada je nacrtao metu na svojim leđima.

"Nakon što sam napustio Parlament, suočavao sam se sa brojnim administrativnim problemima sa poslovima koje sam tamo vodio. Bilo je poteškoća sa svime što sam želeo da uradim. Mislio sam da uzmem neko vreme slobodno i da ću u nekom trenutku dobiti šansu".

Jedna od ideja bila je da pokrene fudbalsku akademiju, ali kako sada stvari stoje, od toga neće biti ništa – biće srećan ako dobije šansu da se ikada vrati kući.