Izborili SP, a gledaće ga preko TV – Muslin nije presedan

Bez obzira što su odveli svoje timove na najvažnije fudbalsko takmičenje na svetu, ili imali priliku da ih tamo vode, njegovi učesnici neće biti Slavoljub Muslin, Vahid Halilhodžić, Bret van Marvajk, Edgardo Bausa i Angelos Postecoglu.

Tako su se Srbija, Japan, Saudijska Arabija i Australija svega nekoliko meseci pre turnira odrekli ili ostali bez verovatno ključnih ljudi na putu ka Rusiji.

S obzirom koliko je teško stići do jednog od 32 mesta najboljih selekcija sveta (pitajte Italiju), deluje skoro nadrealna odluka da oni više ne budu selektori.

Slavoljub Muslin – FSS gleda "širu sliku"

Prvi put posle osam godina Srbija se konačno našla na Mundijalu. Uz dužno poštovanje sjajnim igračima, a bez obzira na sve okolnosti i mišljenje o Slavoljubu Muslinu, on je bio ključni faktor povratka "Orlova" na najveću scenu.

Imala je Srbija i prethodnih godina više nego solidne timove na papiru već viđene na velikim turnirima, ali je uvek falilo "još nešto". To "nešto" je konačno doneo Muslin i ekipu koja je navikla da donosi razočaranja odveo do "vrha".

Štaviše, Srbija se nije ni previše namučila da izbori Rusiju, u deset utakmica su naši fudbaleri zabeležili šest pobeda, dobili neke ključne mečeve koji su u bliskoj prošlosti uglavnom gubljeni, te stigli do direktne vize za Mundijal.

Osim rekorda od 70% osvojenih bodova, Muslinovi "Orlovi" su sa dva gola po meču i najefikasniji u istoriji nacionalnog tima. Ali što je važnije od svega, konačno su izgledali kao kompaktan tim bez trzavica.

Međutim, to nije bilo dovoljno. A kao glavni razlog Fudbalski savez Srbije na čelu sa predsednikom Slavišom Kokezom je istakao "budućnost". U FSS gledaju "širu sliku", a to je potencijalno gubljenje talentovanih fudbalera.

Iako je navedeno nekoliko imena svi "znaju" da je razlog samo jedan – Sergej Milinković-Savić.

"Pre i posle utakmice u Beču protiv Austrije mnogo ljudi me je pitalo zašto Marko Arnautović ne igra za Srbiju. Niko nije rekao da je kriv neki bivši selektor, svi su rekli da je krivo rukovodstvo Saveza. Istine radi, FSS je tada želeo da Marko igra za Srbiju, a koliko znam želeo je i Marko. Nije bio pozvan i izabrao je drugu reprezentaciju. A ko bi bio kriv da su Milinković-Savić, Veljković, Radonjić za šest meseci otišli da igraju za drugu reprezentaciju? Kokeza i Bunjevčević. Zato je došlo do razlaza. Ti momci su budućnost srpskog fudbala i nismo hteli da dopustimo da ne igraju za Srbiju", objasnio je Kokeza razlog smene selektora.

Milinković-Savić je u poslednje dve sezone postao jedan od najboljih igrača u italijanskoj Seriji A, fudbaler za koga mediji pričaju da će završiti u Juvnetusu, Mančester Junajtedu, možda čak i u Real Madridu, a vredi više od 100 miliona evra.

Međutim, Muslin ga nije video u svojoj koncepciji, a niko nije imao ni pravo da mu prigovora zbog toga jer je njegov tim beležio rezultate, a oni su najbitniji. Jer, šta da je Srbija opet propustila SP? Ko bi bio kriv? Selektor, naravno.

"Od Muslina je traženo samo da ti momci samo debituju za A tim na azijskoj turneji, kako bi ih Srbija obezbedila za sebe i da niko nije tražio da ih vodi na Mundijal u Ruusiju, ali je on to odbio. Za nas je to bilo nerazumljivo i nismo hteli da prihvatimo. Imamo odgovornost za budućnost srpskog fudbala i ti momci treba da donesu mnogo radosti naciji i kada Kokeza više ne bude predsednik FSS, a Muslin selektor", naglasio je Kokeza.

Tako je Srbija pola godine pre svog tek drugog velikog takmičenja od osamostaljenja 2006. dobila novog selektora. I to početnika. Mladen Krstajić je proveo ceo kvalifikacioni ciklus kao prvi pomoćnik Muslina, odlično poznaje tim, imao autoritet koji je izgradio još kao fudbaler, pa je to donekle bio logičan izbor.

Prijateljski mečevi u međuvremenu nisu ulili previše razloga za optimizam navijačima, koji su još više sumnjičavi u vezi sa uspehom u Rusiji zbog šokantne odluke da se tri meseca pred turnir promeni i kapiten, ali valjda se sve ovo dešava sa nekim razlogom. Dobrim, nadamo se.

Vahid Halilhodžić – derbi je derbi

Da nas FSS nije pripremio na ovakve stvari otpuštanjem Muslina, otkaz Japana Vahidu Halilhodžiću bi nas verovatno zaprepastio.

Šokirao svakako jeste, jer je iskusni bosanskohercegovački stručnjak dobio "zahvalnicu" svega dva meseca pred Mundijal! I to posle trogodišnje saradnje. Da li su Japanci normalni?

Oni za razliku od FSS gledaju "užu sliku". Njhov rezon je sledeći – kvalifikacije su jedna, Svetsko prvenstvo potpuno druga stvar. A rezultati pred SP su razočaravajući.

A već neko vreme nije im se sviđalo ono što vide. Mediji su konstantno kritikovali Halilhodžića zbog izbora sastava, ali im je poseban trn u oku bila taktika.

Halilhodžić je odustao od tradicionalnog japanskog stila igre kratkih pasova umesto koga je forsirao borbu za loptu, "duel" kako je to nazivao na francuskom.

Ali, najkontroverznija odluka je bilo izostavljanje iz tima najvećih zvezda selekcije – Kejsukea Honde (tada igrač Milana), Šinđija Kagave (Borusija Dortmund) i Šinđija Okazakija (Lester). Druga kontroverza je poziv Hotaru Jamagučiju, fudbaleru iz druge japanske lige i mesto u starnoj postavi.

Halilhodžić jeste izborio sa "Samurajima" mesto u Rusiji, ali Japanci ne žele da budu samo učesnici. Na žrebu su dobili sjajnu grupu (Kolumbija, Senegal i Poljska), pa su ambicije porasle.

Nokaut faza je postala cilj, a kvalifikacije i pripremni mečevi ih nisu ubedili da je to moguće sa Halilhodžićem. Japan jeste osvojio svoju kvalifikacionu grupu u poslednjoj rundi azijskih kvalifkacija, ali je tim igrao sa dosta oscilacija.

Sumnje su donekle odagnale velike pobede nad Saudijskom Arabijom i Australijom koje su "overlie" Mundijal, ali se opet našao u problem zbog loših rezultata u novembru protiv Haitija (3:3), Brazila (1:3) i Belgije (0:1).

Usledio je Istočnoazijski kup na kojem je Halilhodžić nastupio sa drugim, pa i trećim timom. To je Japan koštalo debakla protiv Južne Koreje od 4:1. Lokalni mediji su to videli kao poniženje. Zamislite da Srbija izgubi od Hrvatske 4:1.

Ali Halilhodžić nije shvatio veličinu japansko-korejskog fudbalskog rivalstva pa je usledila "nesrećna" izjava posle te utakmice: "Zadivila me eksplozija snage, tehnike i kontrole igre Južne Koreje. Dominirali su protiv nas u svakom pogledu".

Nedeljama su ga japanski mediji "razapinjali" zbog ove izjave. A onda su došli testovi u martu i tu je javnost jedva dočekala nove razočaravajuće rezultate (remi sa Malijem 1:1, poraz od Ukrajine 2:1).

Halilhodžiću više nije bilo spasa. Deset nedelja pred Mundijal dobio je otkaz. Zamenio ga je Akira Nišino.

Saudijska Arabija – dvojica u dva meseca, kod trećeg su se "predali"

Posebna priča je Saudijska Arabija. Ova azijska selekcija je uspela da promeni dvojicu selektora nakon što je izborila plasman na Mundijal.

Arabiju je posle 12 godina pauze na glavnu scenu vratio Holanđanin Bret van Marvajk. Međutim, nakon kvalifikacija mu je istekao ugovor, a pošto mu je Savez bez njegovog pristanka otpustio nekliko saradnika, pregovori o novom više nisu imali smisla.

Osim toga, Van Marvajk je istakao i da su nakon izborenog SP pojedinci pokušavali da mu se mešaju u posao, a nije mu se sviđala ni kaluzula u ugovoru o obaveznom boravku u zemlji 23 dana mesečno.

Tako je on napustio mesto selektora u septembru, a zamenio ga je Argentinac Edgardo Bausa. Čovek koji je umalo koštao Argentinu mesta na Mundijalu. "Gaučosi" su reagovali na vreme i otpustili ga četiri kola pre kraja, nakon čega su pod vođstvom Horhea Sampaolija sprečili bruku.

Međutim, Arabiji nije bilo čudno što Bausa sa ekipom u kojoj igraju Lionel Mesi, Serhio Aguero, Anhel di Marija i još nekolicina svetskih zvezda ne može da bude među Prva četiri od deset timova Južne Amerike.

Doveli su ga umesto Van Marvajka u septembru i spremili mu pet pripremnih utakmica do decembra i Kupa Persijskog zaliva. Na njihovu sreću.

Pobedili su ubedljivo Jamajku 5:2 na njegovom debiju, ali je onda počeo sunovrat. Gana je pobedila 3:0, što je "zamazano" sa 2:0 protiv Letonije, ali mu nakon 0:3 protiv Portugala i 0:1 protiv Bugarske više nije bilo spasa.

Zamenio ga je zemljak Huan Antonio Pici s kojim Saudijska Arabija takođe nije "živnula" (dva poraza u četiri utakmice, poslednji 4:0 od Belgije), ali su valjda u Rijadu shvatili da nije problem samo u selektorima.

Na SP 2018. će Saudijska Arabija igrati u grupi sa domaćinom Rusijom, Urugvajem i Egiptom.

Angelos Postekoglu – "oterao" ga novinar

Iako on nije smenjen, odlazak Angelosa Postekoglua sa mesta selektora Australije je možda šokantnije nego sva prethodna otpuštanja.

Jedan od najboljih australijskih trenera svih vremena je šokirao fudbalsku javnost "dole ispod" ostavkom nakon uspešnog petogodišnjeg mandata i dva plasmana na SP.

Postekoglu je na mesto selektora stigao u najgorem mogućem trenutku, na kraju ere "Zlatne generacije" igrača na koju se Australija oslanjala od 2006. godine.

Dobio je zadatak da podmladi tim koji je Holger Osiek odveo na Mundijal u Brazil, ali koji je uoči SP doživeo dva debakla od po 6:0 od Brazila i Francuske.

Uz to, "Sokerosi" nisu imali ni sreće u žrebu, pa je prioritet bila priprema tima za smenu generacije. Dobili su grupu sa Španijom, Holandijom i Čileom pa su se kući vratili sa 0-0-3 i gol razlikom 3:9.

Međutim, pokazao je da Postekogluova generacija ima potencijal i to je potvrdio sledeće godine. Australija je pod njegovim vođstvom prvi put postala šampion Azije, pobedivši na tom putu čak dva puta Južnu Koreju.

Nije bilo lako ali su se "Sokerosi" posle dosta uspona i padova plasirali i u Rusiju. Zbog slabije gol razlike od Saudijske Arabije su morali da igraju "baraž" za peto mesto u azijskim kvalifikacijama koji donosi interkontinentalni baraž.

Australija je posle dosta muke eliminisala Siriju posle produžetaka, golom veterana Tima Kejhila u 109. minutu, a potom nadigrala u dvomeču i Honduras za konačni plasman na SP posle maratonske borbe.

Dve nedelje kasnije, Postekoglu je zaprepastio naciju otkazom. Razloga je nekoliko, a jedan je bio i pritisak medija.

Za Postekoglua vlada uverenje da se teško nosi sa javnim kritikama, voli da bude voljen, navodno je i na društvenim mrežama pod pseudonimom gde često komunicira sa analitičarima, novinarima, pa i mladim blogerima.

Međutim, Postekoglu se našao pod udarom "sedme" sile nakon krize u kvalifikacijama i četiri uzastopna remija, posle čega je usledila kontroverzna promena taktike tima.

Stručnjaci su počeli da podrivaju njegovu poziciju, posebno TV analitičari i uticajni fudbalski radnici, a ključno je bilo pitanje koje mu je novinar Piter Ficsimons postavio tokom pomenute krize, da li će podneti ostavku ako ne pobedi UAE (nakon pomenute serije remija).

Poučen iskustvom iz 2007. kada je imao sukob sa medijima pre nego što je dobio otkaz kao selektor mlade reprezentacije, Postekoglu je odlučio da ne podlegne pritisku i zaštiti svoju zaostavštinu.

"Životno iskustvo vas oblikuje. Početkom godine sam otišao na jednu televiziju na intervju i prvo pitanje koje su mi postavili bilo je da li ću podneti ostavku ako ne pobedim UAE. Sedeo sam tamo i bukvalno se vratio deset godina unazad. To me uzdrmalo. Posle svega što smo prošli u kvalifikacijama odlučio sam da ne idem putem kojim će mi spoljašnje sile određivati sudbinu. To nije bilo ključno, ali je uticalo na odluku", rekao je Postekoglu.

Na njegovu odliku su svakako uticali i premor, jer je od 2013. skoro bez pauze predvodio Australiju, a tu je bio i sukob sa Savezom.

Iskoristili su ga da okončaju jedan program koji ih je koštao 1,6 miliona dolara godišnje, on im je dao podršku za to ukoliko taj novac bude usmeren u razvoj mladih selekcija. Kako to obično biva, ljudi u odelima su imali neke druge planove, pa je novac otišao nekim drugim putevima. Taj nedostatak vizije Saveza ga je frustrirao.

Takođe, bio je i pod pritiskom zbog ponuda da preuzme neke evropske klubove u januaru, pominjali su se Glazgov Rendžersi, Klub Briž, ali i bogata ponuda iz kineskog Šangaja Šenhue.

Međutim, trenersku karijeru je nastavio u Japanu.

A. Kovačević