Fudbal i nacizam: Majstor koji je golom udario šamar Hitleru

Fudbal možda jeste samo igra, ali kada se u njega umeša politika, onda postaje igra u kojoj jedan pogrešan potez može da znači smrt. Jedan takav potez koštao je života kapitena "Vundertima" Austrije Matijasa Sindelara jer je fudbal igrao srcem, a o svemu ostalom mislio svojom glavom.

M.Ljubisavljević
Podeli
YSS / Jean2CV
YSS / Jean2CV

Sindelar, ili kako su ga zvali još "Fudbalski Mocart" glavom je na kraju platio to što se na terenu suprotstavio pogrešnom čoveku – Adolfu Hitleru.

Dvadeset treći januar 1939. godine. Matijas Sindelar i njegova devojka Kamila Kastanjola pronađeni su mrtvi u njegovom stanu u Beču, iznad kafića koji je kupio.

Zvanični izveštaj je govorio da je reč o smrti od trovanja ugljen-monoksidom, nesrećan slučaj. Drugi navodi govorili su u prilog samoubistvu, ali niko ubistvo nije spomenuo kao mogući uzrok smrti. Istraga je prekinuta posle samo nekoliko meseci, a dokumenta nisu pronađena.

Ali šta je jednog fudbalera, pritom austrijskog patriotu moglo da obeleži kao metu za političko ubistvo? Jedan gol i jedan postupak. Da bi se videlo kako je jedna od međuratnih fudbalskih zvezda ugašena, treba se vratiti malo unazad.

Matijas Sindelar je rođen 10. februara 1903. godine u Kozlovu u Austrougarskoj. Kada je imao samo dve godine njegova porodica se preselila u Beč i distrikt Favoriten u kome se često mogao čuti češki jezik.

Na tom istom mestu je počeo da igra fudbal na ulici krpenjačom. Imao je talenat i brzinu, ali i lagan ram i problema sa kolenom. Koleno će mu kasnije stalno biti bandažirano, a on će zbog vitke konstitucije nositi još i nadimak „Čovek od papira“.
Fudbal je zaigrao tek sa 15 godina u bečkoj Herti, godinu dana pošto mu je otac poginuo na italijanskom frontu u Prvom svetskom ratu.

Branio je i boje bečke Austrije i u tom gradu ukupno proveo 21 godinu karijere. Za to vreme, dobijao je bogate ponude klubova poput Mančester junajteda, ali su stan njegove majke i Beč bili jedina mesta za njega.
Nije mu dugo trebalo da očara lokalnu javnost koja se po kafeima i za kockarskim stolovima često naslađivala pričom o Sindelarovim igrama.

YSS / Delanteras miticas
YSS / Delanteras miticas

U takvim lokalima je često ’stolovao’ i sam Matijas jer je voleo obične svakodnevne stvari. Timu je za tri godine doneo tri Kupa i titulu i dobio je epitet zvezde, a navijači su ga voleli.

"On je bio superstar tog doba, iako tada nije bilo toliko histerije za igračima. Otac me je nekoliko puta vodio da ga vidim. Bio je mršav, krhkog izgleda koji je izgleao kao da će na vetru odleteti svakog trenutka; nikad ne biste pomislili da bi mogao da sam uništava protivničke odbrane. A to je radio. Samo to što sam bio blizu njega je bilo moćno iskustvo“, priseća se Fric Polster, čiji se ’stari’ družio sa Sindelarom.

Pričamo o dvadesetim godinama prošlog veka kada je fudbal još uvek nije mogao da postane globalni fenomen zbog nepostojanja interneta i nerazvijenosti televizije.

Ono što je započeo na klupskom, nastavio je na reprezentativnom nivou. Za Austriju je debitovao 1926. godine i dao gol u pobedi nad Češkom 2:1. Potom je dao dva protiv Švajcaraca (7:1).

Njegova zvezda je već tada počela da prerasta lokalne kafane i stadione, postajao je nacionalni fenomen.To je zajedno sa reprezentacijom potvrdio i razbijanjem Škotske 5:0 u maju 1931. godine, ali je pravi test došao 1932. Austrija je otišla na Stamford Bridž i igrala protiv Engleske koja nije gubila na svom terenu.

Englezi su dobili 4:3, ali je ostrvska štampa posle toga brujala o jednom čoveku: „Genije, jedan od najboljih na svetu“ i slični su bili samo neki od naslova namenjenih „Čoveku od papira“ koji je Englezima dao gol iz lepe solo akcije.
Belgijski sudija Džon Langenus je kasnije opisao taj gol kao „remek delo kakvo niko drugi ne bi mogao da uradi protiv tima kao što je Engleska“.

Sindelar je iste godine dao jedan od najlepših golova protiv Italije. Posle kornera je glavom prebacio jednog čuvara, prošao je drugog i ćušnuo loptu pored golmana u ćošak.

Austrijanci su do tada već nosili epitet "Vundertima" koji će 1934. izgubiti u polufinalu "Musolinijevog" Mundijala baš od Italije golom iz ofsajda.

"Kada vidim Sindelara, pred očima mi je crveno“. Ovako je italijanski defanzivac Luis Monti opisao Austrijanca svom selektoru Vitoriju Pocu.

Tako se i ponašao na travi. Snažnim udarcem je na početku meča od Austrijanca učinio posmatrača, ali to nije smetalo „Azurima“ da Sindelaru tokom meča podele još ’batina’ i pobede.

Već je tada Musolini debelo umešao prste u fudbal, ali je četiri godine kasnije to Hitler uradio na još drastičniji način.
Početkom 1939. godine zadah rata je u vazduhu već zaudarao, a nacizam je uveliko bio raširen.

Godinu dana ranije odigran je poslednji predratni Mundijal. Austrijanci su se kvalifikovali, ali ih kao nacije nije bilo jer su pre Svetskog prvenstva ’anšlusom’ pripojeni Nemačkoj.

Najbolji austrijski igrači su pripojeni "Trećem Rajhu", ali ne i vodeći među njima – Matijas Sindelar. On je kao socijal-demokrata odbijao da igra za nacističku Nemačku i hteo je da ostane pod grbom Austrije. Bilo da je govorio da je povređen ili jednostavno ignorisao pozive, "Mocart" se tako zamerio Adolfu Hitleru i tu je bio početak njegovog kraja.

Kapiten "stare" Austrije je bio Sindelar, a njemu i igračima koji su ostali pod starim grbom je ’savetovano’ da ne daju gol Nemačkoj, niti da pokušaju da pobede.

U tome je uspevao čitavih 70 minuta. Promašivao je sve što se moglo promašiti, suzdržavao. A onda je dao gol i proslavio ga plesom naočigled 60.000 duša na stadionu. Usledio je novi gol. Šasti Sesta je bio precizan iz slobodnog udarca što je bio udarac i za sve nacističke zvaničnike na tribinama. "Arijevska" reprezentacija je već na startu doživela šamar.

Matijas Sindelar je zaigrao srcem i navukao sebi Gestapo na vrat sve do kraja januara 1939. godine kada je pronađen mrtav. Zanimljivo je da je bilo navoda kako je reč o nesrećnom slučaju, jer da je ubijen ili da je izvršio samoubistvo, ne bi imao pravo na državnu sahranu.

Ovako, Sindelara je ulicama Beča i u smrti pratilo 15.000 ljudi. Pratio ga je grad u kome je odrastao i čiji je ostao deo do samog kraja. To je možda najbolje sumirao upravo spomenuti Fric Polster.

"Mnogo je napisano i mnogo je rečeno kada je Sindi umro. Njegov gol i taj slavljenički ples su nama bili mnogo bitni. To je bio njegov način da kaže ’Imam svoj skup vrednosti i uverenja i njih mi ne možete oduzeti. U to vreme kada se nacizam širio Evropom, Sindelarovo slavlje gola je dalo svima koji su se protivili nacistima razlog da nastave da se bore".

„Fudbalski Mocart“ je svoju borbu dovršio kako je najbolje umeo – na fudbalskom terenu.

Odbrojavanje

"Mi smo g**na, terapija može da počne"

"Nekoliko igrača je došlo u moju sobu posle te utakmice. Pričali smo celu noć, i ujutro oko devet sati, složili smo se da smo g*vna. To vam je kao kod alkoholičara. Kada prizna sebi da je alkoholičar to je prvi korak ka ozdravljenju. Terapija može da počne".

Odbrojavanje utorak 17.04. 08:30 Komentara: 43
strana 1 od 6 idi na stranu