Koga ćemo psovati – Mažić, Čakir, Roki, Pepov "miljenik"

Posle tri godine priprema, seminara, analiza i "testova" u brojnim takmičenjima, FIFA je krajem marta izabrala 36 glavnih sudija i 63 pomoćnika iz 46 zemalja za Mundijal u Rusiji.

A. Kovačević
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

* FIFA objavila zarade na SP: Mažić znatno bogatiji

Izbor sudija je baziran na arbitarskoj veštini i ličnosti svakog pojedinca, kao i nivou razumevanja fudbala i sposobnosi da "čita" kako igru, tako i različite taktike koje timovi primenjuju.

U prethodne tri godine FIFA je organizovala brojne seminare za glavne i pomoćne sudije uz fokuse na poštenu igru (fair play), zaštitu igrača i integriteta igre, kao i na kontinuitet i ravnomernost.

U drugoj polovini aprila izabrane sudije će imati još jedan seminar u tehničkom centru Fudbalskog saveza Italije, a jedna od glavnih tema biće ključni, ali ipak i dalje kontroverzni sistem ispravnosti odluka – VAR (Video Assistant Referee), kojim će upravljati dodatne sudije, a koje će biti izabrane pre svega na osnovu iskustva stečenog u korišćenju ove tehnologije koja nije zastupljena u mnogim svetskim takmičenjima.

Izabrani arbitri će uoči Svetskog prvenstva biti pažljivo praćeni od strane FIFA kako bi bili maksimalno spremni za turnir, a "formu" će konačno izbrusiti na poslednjem seminaru u Moskvi deset dana pre Mundijala.

Izabrane sudije će tokom SP u Rusiji imati brojne uloge – glavne sudije, pomoćne, četvrti arbitar, rezervne pomoćne sudije i VAR operatori.

Ko su pojedinci koji će deliti pravdu na najvažnijem fudbalskom takmičenju i koga ćemo psovati kada ne ide timu koji favorizujemo?

Srbin u najužoj konkurenciji za finale

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Glavne sudije iz Evrope:
Feliks Brih (Nemačka)
Džunejt Čakir (Turska)
Sergej Karašev (Rusija)
Bjern Kujpers (Holandija)
Simon Marčinjak (Poljska)
Antonio Migel Lahos (Španija)
Milorad Mažić (Srbija)
Đanluka Roki (Italija)
Damir Skomina (Slovenija)
Kleon Turpan (Francuska)

Kao po običaju najviše sudija dolazi iz Evrope, UEFA je baza desetorice glavnih, a među njima je drugi Mundijal u nizu i jedan Srbin Milorad Mažić.

Najbolji srpski arbitar je već godinama među najistaknutijim deliocima pravde na "Starom kontinentu", a među glavnim je kandidatima i da sudi finale Lige šampiona ili Lige Evrope u maju. Samim tim, to ga kandiduje i za glavnog sudiju najvećeg fudbalskog meča – finala Svetskog prvenstva.

Pre četiri godine Mažić je na SP u Brazilu delio pravdu na dva meča, ali je uspeo da se nađe u centru pažnje. Njegove odluke se nisu svidele reprezentativcima Portugala (penal za rivala, crveni za Pepea) u debaklu protiv Nemačke (4:0), ali je jedinstveni stav javnosti bio da je odlično odradio svoj posao.

U međuvremenu je sudio na oko 30 mečeva u Ligi šampiona i Ligi Evrope, uključujući nastupe u četvrtfinalima i polufinalima, te u UEFA Superkupu 2016. (Real – Sevilja), a delio je pravdu u derbijima poput Atletiko – Real, Mančester junajted – Liverpul, PSŽ – Mančester siti, Bajern – Arsenal, Barselona – Siti, Juventus – Barselona, Roma – Atletiko...

Sudio je i na tri utakmice na Evropskom prvenstvu 2016, uključujući osminu finala, a da će biti među glavnim kandidatima za finale SP pokazalo je prošlo leto kada je delio pravdu u finalu "predigre" Mundijala, Kupa konfederacija.

Kunkurencija mu nije nimalo naivna. Nemac Feliks Brih je redovan u završnicama LE i LŠ, a prošle godine je sudio finale elitnog takmičenja između Juventusa i Real Madrida.

Tu je i sjajni biznismen Bjern Kujpers iz Holandije (njegovo bogatstvo ce procenjuje na 11,5 miliona evra), odlučan, prilično jasan i nadasve vrlo oprezan sudija koji zna ponekad da pogreši, ali retko menja tok meča.

Ne treba zaboraviti ni Damira Skominu iz Slovenije, koji je sudio finale Lige Evrope prošle sezone, te četvrtfinale EURO 2016, a ove godine skoro isključivo derbije u Ligi šampiona.

Posle 80 godina nema Engleza

* Kompletna lista sudija

Prvi put od Drugog svetskog rata neće biti arbitara iz Velike Britanije, pre svega Engleske. Mark Klatenburg, koji je sudio finale EURO 2016, je bio na širem spisku, ali je u međuvremenu napustio Premijer ligu kako bi sudio u Saudijskoj Arabiji što ga je automatski izbacilo iz konkurencije.

To je žestoko pogodilo Engleze čija se reprezentacija lako plasirala na Mundijal, pre svega jer su na prethodnim turnirima njihovi arbitri igrali važne uloge, pa je tako Hauard Veb delio pravdu u finalu SP 2010. između Španije i Holandije u Južnoj Africi, čime se priključio zemljacima Džordžu Rideru (1950), Vilijemu Lingu (1954) i Džeku Tejloru (1974) koji su takođe sudili u najvećoj fudbalskoj utakmici.

Iako poslednjih godina engleske sudije nisu na ranijem nivou, Ostrvljani imaju dvojicu arbitara koji uživaju poverenje u UEFA takmičenjima – Majkl Oliver i Entoni Tejlor, koji će sigurno biti deo sudijskih postava na narednim velikim smotrama, ali FIFA nije mogla da tek tako zameni Klatenburga drugim sudijom koji je propustio dve i po godine priprema za SP.

Međutim, veliki deo stručne javnosti smatra da Englezi ipak nemaju dovoljno kvalitetnog sudiju za Mundijal. Veb i Klatenburg su možda i poslednja velika njihova imena, jer se naslednici muče da uspostave autoritet i dokažu se kao pouzdani delitelji pravde.

U Engleskoj su se mnogo uvredili kada je menadžer Arsenala Arsen Venger krajem prošle godine, posle meča sa Vest Bromvičem u kojem je Majk Din svirao penal timu iz Birmingema u poslednjem minutu, rekao da Engleska, iako pored Italije jedina zemlja sa profesionalnim arbitrima, neće imati nijednog predstavnika u Rusiji.

"Ne možemo reći ni jednu stvar protiv njih jer su nedodirljivi. To je istina. Ne kritikujem ih samo ja", rekao je još jednu važnu stvar Francuz.

Upravo im se ta apsolutna zaštićenost arbitara u Engleskoj, gde Fudbalski savez drakonski kažnjava svakog pojedinca (igrača ili trenera) koji javno kritikuje odluke sudije, možda obila o glavu jer su bukvalno zatvarali oči kod ne tako retkih situacija u kojima su oni odlučivati utakmice i sam tok takmičenja, a odavno važi "pravilo" da je najbolji sudija onaj koji se ne primeti tokom utakmice.

Rekordan broj iz Azije, dvojica i iz "amaterske" MLS

Foto: Getty images
Foto: Getty images

S druge strane, rekordan broj sudija u Rusiji dolazi iz zemalja Azije. Na prethodnim svetskim prvenstvima dizala se velika buka zbog ponekad smešnih odluka koje su donosili arbitri iz delova sveta koji nemaju baš vrhunska fudbalska takmičenja.

Tako je svaki sudija iz Azije, Afrike i posebno Okeanije pozivan na "streljanje" zbog kontroverznih odluka koje su uglavnom bile posledica manjka iskustva velikih utakmica i što je najvažnije nepostojanja autoriteta pred prebogatim i često i nadmenim zvezdama iz Evrope i Južne Amerike.

To ipak nije sprečilo FIFA da za SP 2018. izabere rekordan broj sudija iz Azije, njih 16, od kojih su šestorica glavni arbitri. Inače, konfederacije Azije, Afrike, KONKAKAF i KONMEBOL imaju po šestoricu, a preostala dvojica stižu iz Okeanije.

Ipak, dok se toliko broj sudija iz Azije i može razumeti, s obzirom na velika ulaganja u fudbal u tom delu sveta, pa će tako SP u Rusiji biti treće Uzbekistancu Irmatovu Ravšanu i Japancu Satou Rjuđi, solidno iskustvo imaju još Abduksmidulo Rasulov, takođe iz Uzbekistana i Abdula Telafat Jaser Halil iz Bahreina, mnogima upada u oko činjenica da dvojica glavnih arbitara stižu iz američke MLS lige koja uprkos velikim ulaganjima poslednjih godina i sjajnoj infrastrukturi je za mnoge i dalje amatersko takmičenje.

Jedan od njih je Mark Gajger koga su mnogi zapamtili iz Brazila kao sudiju "naklonjenom" Francuskoj u duelu sa Nigerijom, jer je za užasan start Bleza Matuidija nad Ogenjijem Onazijem, kojem je stradala tetiva, pokazao samo žuti karton, a potom "nije video" lakat Olivijea Žirua nad Džonom Obijem Mikelom, kao ni penal za "Superorlove" iako je bilo očigledno da je Patris Evra držao Pitera Odemvingija.

Mnogi ističu da SAD ima predstavnika jer imaju iskustva sa VAR tehnologijom, ali to nije pomoglo Belgijancima i Portugalcima da imaju svog predstavnika u Rusiji.

Skandal im nije stran

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Što se tiče "kontroverznih" imena, mnogima pažnju privlače Turčin Džunajt Čakir, poznat po "lakom obaraču" i čestom pokazivanju žutih i crvenij kartona, kome niko još nije zaboravio skandalozno suđenje iz duela Mančester junajteda i Real Madrida 2013, a pre dve se obrukao kod kuće kada je svirao penal iako je golman igrao rukom u svom kaznenom prostoru.

Ipak, on se poslednjih godina ustalio kao jedan od najboljih evropskih sudija pa često deli pravdu u derbijima, često je i u završnici UEFA takmičenja, ima nekoliko polufinala, a vrhunac mu je finale LŠ 2015. između Juventusa i Barselone.

Tu je i Italijan Đanluka Roki koji je najpoznatiji po skandaloznom suđenju u oktobru 2014. kada je uništio veliki derbi Serije A između Juventusa i Rome kada je "pogurao" torinskog velika do pobede od 3:2 sviravši čak tri penala, od čega su dva bili faulovi van kaznenog prostora, a kod trećeg očigledan ofsajd.

Firentinac Roki je tada bio jedan od osam sudija za koje je tužilac tražio zatvorsku kaznu (za njega je tražio 16 meseci), ali je oslobođen krivice, jer je nađena veza sa Mođijem samo za jedan prijateljski meč sa Livornom.

Ipak, zbog toga on nije mogao na Svetsko prvenstvo u Brazilu, za koje je bio ozbiljan kandidat. Dobro ga pamte i Inter, Napoli, Đenoa, ma pola Serije A.

Poslednji sudija koji je često u centru pažnje, pre svega zbog Pepa Gvardiole, je Španac Antonio Mateu Lahos. Prošle godine Pep je grmeo na njega jer nije svirao penal nad Serhiom Aguerom u remiju Mančester sitija i Monaka (1:1), a onda ga je UEFA dotukla kada je Španca stavila da sudi i duel "građana" sa Liverpulom u revanšu četvrtfinala takmičenja u sredu.

Nadao se Gvardiola da mu ovaj put Lahos neće dići pritisak, ali se prevario. Na 1:0 za Siti, posle 0:3 na Enfildu, Lahos je svirao ofsajd kod gola Leroja Sanea, iako je on dobio loptu posle igranja fudbalera "redsa" Džejmsa Milnera. Na kraju je Liverpul slavio 2:1 i izbacio Siti iz Evrope.

"Mateu Lahos je poseban čovek koji voli da bude drugačiji. Voli da bude poseban. Kada svi vide jedno, on odluči potpuno drugo", opisao je španskog arbitra Gvardiola.

A. Kovačević

Odbrojavanje

"Mi smo g**na, terapija može da počne"

"Nekoliko igrača je došlo u moju sobu posle te utakmice. Pričali smo celu noć, i ujutro oko devet sati, složili smo se da smo g*vna. To vam je kao kod alkoholičara. Kada prizna sebi da je alkoholičar to je prvi korak ka ozdravljenju. Terapija može da počne".

Odbrojavanje utorak 17.04. 08:30 Komentara: 43
strana 1 od 6 idi na stranu