"Zlatna kopačka" bez slave i novca – rekord joj ne mogu uzeti

Salenko je sanjao ono što će mu se dogoditi 28. juna 1994. godine na Svetskom prvenstvu u Sjedinjenim Američkim Državama. Ali, nije on sanjao onako dečački, maštarski. Ne, on je znao šta će se dogoditi na “Stanford stadionu”.

“To jutro kada se probudio rekao mi je da je sanjao da će postići pet golova na utakmici i da Rusija može da stigne do finala”, prisetio se događaja iz SAD Dmitrij Radčenko, tadašnji reprezentativac Rusije, Olegov zemljak iz Sankt Peterburga, njegov prijatelj i cimer.

“Pomislio sam da ima jaku glavobolju, ali da takve stari svakako treba lečiti na terenu…”

I Salenko je svoju “glavobolju” zaista izlečio na terenu. U poslednjem kolu u grupi Rusija je pobedila Kamerun 6:1, a Salenko je postigao pet golova, a šesti je delo njegovog cimera Radčenka. Bio je to podvig koji niko nikada nije napravio na svetskim prvenstvima.

Salenko je sa tih pet pogodaka i golom protiv Šveđana (poraz 3:1) bio najbolji strelac Mundijala. Zapravo morao je da podeli “Zlatnu kopačku” jer je isti učinak, od šest golova, imao i Bugarin Hristo Stoičkov.

Želeo da stigne Kempesa, Rosija, Linekera i Skilačija

Kada su je Oleg i Hristo sreli jednom prilikom posle Mundijala, Bugarin mu je rekao: “Moraš da budeš zahvalan što nisam postigao još jedan gol na Šampionatu”, aludirajući na učinak Rusa, koji su ispali posle prvog kruga, i Bugara koji su zaustavljeni u polufinalu. Ali, Salenko je imao spreman odgovor: “Ne, ti moraš da budeš zahvalan što nisam dao još jedan gol Kameruncima”.

Oleg je pre Svetskog prvenstva igrao u španskom Logronjesu, i to veoma dobro, a put SAD je krenuo sa jednim ciljem: da ponovi ono što su uradili Mario Kempes, Paolo Rosi, Gari Lineker i Toto Skilači. Oni su, naime, na prvenstvima ’78, ’82, ’86. i ’90 bili najbolji strelci sa šest pogodak. Plan mu je bio, dakle, da postigne šest golova, ali naravno da uoči Šampionata nije verovao da to može da ostvari gotovo na jednoj utakmici.

Mnogi su smatrali da je Oleg bio iznenađujući izbor tadašnjeg selektora Pavel Sadirina, jer su u konkurencijjii bili kvalitetni napadači poput Vladimira Besčastniha, Igora Kolivanova ili Dmitrija Radčenka. Njegova karijera bila je, inače, puna uspona i padova zbog povreda i slabe fizičke pripremljenosti.

Uzeo dve "Zlatne kopačke"

Ali njegov poziv nije bio slučajan. Salenko je 1989. godine na Svetskom kupu U20 u Saudijskoj Arabiji bio najbolji strelac, dakle, već je imao pedigre igrača sa “Zlatnom kopačkom”. Kasnije je postao jedini igrač koji je imao dve zlatne kopačke, u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji.

Šampionat nije dobro kkrenuo ni za ruski tim, a ni za Salenka. Meč protiv Brazila je počeo kao rezerva, a “zbornaja komanda” je poražena sa 2:0. Usledio je poraz od Šveđana (3:1), s tim što je Oleg ovog puta bio u timu i upisao se u strelce već u četvrtom minutu.

Salenko, koji je u karijeri igrao za Zenit, Dinamo Kijev, Logronjes, Valesniju, Rendžers, Kordobu, bio je u centru skandala oko opreme, jer su Rusi, kao i Jugosloveni na nekim prethodnim mundijalima, više pažnje posvećivali kopačkama i sponzorima, nego fudbalu i rezultatima. I pored dva startna poraza, Rusija je, ipak, mogla dalje kao najbolji trećeplasirani tim u grupi, ali šanse su bile male. Izašli su na teren, zgromili Kamerunce, koji su istina bili u ozbiljnoj krizi, i to ne samo tokom šampionata, a Salenko je u Pirovoj pobedi za reprezentaciju preporučio sebe Valensiji, s kojom je potom i potpisao ugovor.

“Tokom meča nisam razmišljao o rekordu. U jednom trenutku spiker na stadionu je nešto saopštio, ali bio sam fokusiran na igru i nisam čuo detalje. Još je govorio na engleskom”. Posle meča morao je zajedno s Radčenkom na doping kontrolu. S obzirom na činjenicu da je meč odigran na temperature od 40 stepeni Celzijusovih, te da su igrači bili dobro dehidrirani, proces je potrajao, a Oleg i dalje nije znao šta je uradio.

“Znao sam da je velika stvar postići pet golova na jednom meču, ali mislim sam da je to neko uradio na onim davnim mundijalima”.

Nikad više nije zaigrao za Rusiju

Zanimljivo je da posle meča u kojem je ispisao istoriju, Salenko nikad više nije zaigrao za reprezentaciju Rusije. Karijera mu nije išla u dobrom pravcu jer se novom selektoru Olegu Romancevu, bar je tako mislio Salenko, nije svidelo to što je u tom trenutku igrač imao veću reputaciju od trenera. Romancev je hteo nove igrače u timu, konstantno je zaobilazio Salenka, a kada ga je 1996. na klupi nasledio Boris Ignatev 1996, tada je već imao ozbiljnih problema s povredama.

Salenkova karijera je bila čudna, često je bio uključen u neke skandale, spoznao je šta znači živeti bez novca, bio je u dugovima. U Rendžersu mu je bilo dosadno da igra, jer je samo meč sa Seltikom “borba na život i smrt”, a ostalo je uspavanka bez kraja.

“Otišao sam u Rendžer samo zato što sam mislio da mogu da osvojim Ligu šampiona. Ali, standard je bio loš, liga dosadna…”, pričao je Salenko.

Finansijski problemi, "Zlatna kopačka" na prodaju

Kada je završio karijeru ponovo je upao u finansijske probleme, pa su mu predložili da proda “Zlatnu kopačku” Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su planira da naprave neki veliki turnir, kao i muzej sa sportskim rekvizitima.

Planovi nisu realizovani, jedno vreme bile su izložene na stadionu u Kijevu, a Salenko se nada će tokom Mundijala u Rusiji (14. jun – 15. jul) biti predmet interesovanja.

Nekadašnji napadač Rusije je još 2012. godine rekao da Lionel Mesi nikada neće oboriti njegov rekord.

“Mesi ima odličnu ‘pozadinu’ u Barseloni i onda sve može. Lako postiže golove. Ali u Argentini igra kao plejmejker i sve je teže. Zato ne verujem da može da obori moj rekord”, rekao je Salenko.

Oleg sada radi “nešto” u Fudbalskom savezu Ukrajine. Bio je kratko i selektor bič soker reprezentacije Ukrajine.

I danas kada ga pitaju koliko često pomisli na tu utakmicu s Kamerunom i pet golova, Salenko ima isti odgovor: “Svakog dana!”

Žikica Babović