- Odbrojavanje do SP u Rusiji -

Ko ima hrabrosti da ne igra fudbal u Rusiji?!

Red otužbi, red ucena, red poziva na bojkot. Agenti, ratovi, gejevi... U redu je, shvatili smo, Rusi su "loši momci". Ali ko danas ima hrabrosti da bojkotuje Svetsko prvenstvo u fudbalu? I da li ćemo na kraju u Rusiji videti sve 32 ekipe. Mislimo da je odgovor - da. Ali pretnje ne staju. Poslednja je stigla iz Engleske.

Žikica Babović
Podeli
Foto: Laurence Griffiths/Getty Images
Foto: Laurence Griffiths/Getty Images

Prvenstvo u Rusiji od 14. juna do 15. jula

Svetsko prvenstvo u fudbalu biće održano od 14. juna do 15. jula u 11 ruskih gradova: Moskvi, Sankt Peterburgu, Kalinjingradu, Nižnjem Novgorodu, Jekaterinburgu, Saransku, Kazanju, Rostovu na Donu, Volgogradu, Samari i Sočiju.

Kao što je jednom prilikom rekao Jozef Sep Blater, bivši predsednik FIFA, fudbal je fenomen. S njim je na direktan ili indirektan način povezano dve milijarde ljudi. Bilo da su u pitanju igrači, treneri, funkcioneri, navijači, organizatori takmičenja, izvođači radova, dostavljači hrane... A, Svetsko prvenstvo je najvažniji fudbalski događaj. Najmanje jedan minut finala između Nemačke i Argentine u Brazilu 2014. godine gledalo je po istraživanju FIFA 1,013 milijarde ljudi.

Ok, nije baš Blater čovek kojem treba verovati, s obzirom da je optužen za korupciju, ali čak i da su istraživanja samo delimično tačna, vredi li stalno pretiti bojkotom Šampionata, čak i ako je njegov organizator Rusija?!

Baš zbog ovolike popularnosti politika uporno pokušava da se uvuče u fudbal. I kada god nekom nešto nije po volji, odmah poruči: „Hajde, da bojkotujemo Mundijal“.

Zna da od toga nema ništa, ali zvuči opako.

Neki koji su pozivali na bojkot zaista neće biti učesnici Mundijala, poput Holandije i SAD. Grupa fudbalera iz Holandije posle obaranja malezijskog aviona iznad Ukrajine 2014. godine, u kojem je najviše poginulih bilo upravo iz njihove zemlje, tražila je da se bojkotuje Rusija i Mundijal. „Oranje“ se, ipak, do poslednjeg kola borilo za mesto na Prvenstvu, ali prosto drugi su bili bolji od njih. U Rusiju neće ni Sjedinjene Američke Države, i tu su mišljenja podeljena.

Da li su Amerikanci "namerno" ispali?

Foto: Ashley Allen/Getty Images
Foto: Ashley Allen/Getty Images

Dok jedni misle da niko nije dovoljno glup da zbog vanfudbalskih razloga ne učestvuje na ovakvom takmičenju, onima koji veruju u teorije zavera jasno je da ekipa SAD namerno nije otišla u Rusiju. Jer kako drugačije objasniti činjenicu da Ameri prvi put posle 1986. godine, i sedam uzastopnih učešća, neće igrati na Svetskom kupu, a za plasman im je trebalo samo da odigraju nerešeno sa autsajderom Trinidadom i Tobagom u poslednjem kolu. Da se ne plasiraju trebalo je da izgube i da se poklope još neki rezultati. Epilog znate. Amerikanci su izgubili 2:1, Panama je dala neki fantomski gol protiv Kostarike...

Ali, dajte da verujemo da je to sve bio splet fudbalskih okolnosti. Sportski gledano, savez SAD gubi bar 10 miliona dolara, gubi liga, klubovi, igrači, treneri, manje je interesovanje sponzora. A, nije beznačajan ni podatak da su čelnici saveza nekoliko puta tokom 2017. godine boravili u Rusiji i u Sankt Peterburgu tražili bazu za smeštaj tokom Svetskog prvenstva.

"Englezi ne znaju da priznaju poraz"

Foto: Shaun Botterill/Getty Images
Foto: Shaun Botterill/Getty Images

Englezi pretili i 1982.

Englezi nisu igrali na Svetskim prvenstvima do 1950. godine, a britanske vlasti su tražile i da se bojkotuje Mundijal 1982. godine u Španiji. Povod je bio sukob sa Argentinom oko Foklandskih ostrva.

Tada je apelovano na fudbalere Engleske, Severne Irske i Škotske „da ne dolaze u kontakt sa sportistima iz Argentine“.

Britanci su na kraju odlučili da „iz revolta žele da se nadmeću sa Argentincima“.

E, a sada su se i Englezi setili da prete.

Prema poslednjim informacijama britanska vlada ne odbacuje mogućnost da će „Velika Britanija teško moći normalno da učestvuje na Svetskom prvenstvu u Rusiji, ako se utvrdi da se Moskva nalazi iza ’Skripaljevog slučaja’“. Konkretno, iza slučaja trovanje bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja (66), koji je zajedno sa ćerkom Julijom (33) nedavno pronađen u nesvesnom stanju na klupi u blizini jednog šoping centra, u gradu Solsberi, nedaleko od Londona. Oni su i dalje u kritičnom stanju na odeljenju za reanimaciju, a Britancima ovo trovanje, zasad nepoznatom supstancom, „miriše na ruski trag“.

Boris Džonson, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, u svom govoru u Parlamentu spomenuo je Britaniju, Rusiju, Svetsko prvenstvo... Reči su, naravno, vešto korišćene, pa se na prvo čitanje olako može zaključiti da reprezentacija Engleske možda neće igrati na Mundijalu 2018. Ubrzo je, međutim, stiglo tumačenje, ali nezvanično i „iz izvora bliskih vladi“, da se ta pretnja odnosi na ušešće ministara i drugih britanskih zvaničnika na Svetskom prvenstvu.

„U svakom incidentu britanske i američke vlasti traže nekakav ’ruski trag‘. Kada visoki zvaničnik, kao što je ministar spoljnih poslova Velike Britanije izjavi kako je moguće da u tom incidentu postoji ’ruski trag‘, već je jasno da se istrazi nameće određeni pravac. Tako možete povezati sve što želite. Šta god da se desi, svuda možete da vidite ’ruski trag’, a potom može da usledi jačanje sankcija i bojkot sportskih takmičenja. To već miriše na ludilo“, prokomentarisao je za „Sputnjik“ politikolog Aleksandar Gusev.

Jozef Sep Blater, bivši predsednika FIFA, koji je kao što smo rekli optužen za korupciju, u intervjuu za ruski „Sport ekspres“, kaže:

„Svetsko prvenstvo neće biti otkazano niti oduzeto Rusiji. I sve 32 reprezentacije će učestvovati na njemu. Mundijal u Rusiji nije pod upitnikom. Nikada nije ni bio! Stvar je samo u tome što Englezi ne umeju da gube“.

Snouden, psi i "ružne žene"

Foto: Dennis Grombkowski/Getty Images
Foto: Dennis Grombkowski/Getty Images

Bojkot Rusa i Amerikanaca

Jedini poligon vredan teranja inata i odmeravanja snaga, pored Svetskog prvenstva u fudbalu, jesu Olimpijske igre.

Amerika je zbog ulaska Rusa u Avganistan bojkotovala Olimpijske igre u Moskvi 1980, a onda Rusi nisu otišli u Los Anđeles 1984. godine. Amarikanci su tada osvojili 174 od 221 medalje, od kojih rekordne 83 zlatne. Rusi su četiri godine ranije osvojili 195, ali „samo“ 80 zlatnih.

Povlačanje sa Olimpijskih igara se nije pokazao kao pametan i popularan potez nijedne strane.

Pored Holandije, Amerike, Engleske, i ime Španije bilo je tokom kvalifikacija na „spisku“ – NEĆE UČESTVOVATI, napisano, doduše, grafitnom olovkom. I ovde razlog nije bila Rusija, već pretnja FIFA da će izbaciti Špance ako se politika bude umešala u rad Fudbalskog saveza, a bilo je nekih naznaka.

Tajni agent i pretnja Engleza, dakle, nije prvi pritisak na Rusiju i prvo preplitanje politike i sporta.

Povoda za napad uvek ima, za jedne opravdanih za druge ne. Bilo da je u pitanju Edvard Snouden, bivši agent CIA koji je dobio azil u Rusiji, bilo da je u pitanju zakon kojim se ograničavaju prava LGBT osoba, Južna Osetija, ratu u Ukrajini, aneksija Krima, sirijska kriza, Avganistan, rasizam, korupcija, ubijanje pasa lutalica...

I napadi uvek imaju istu poruku – bojkot!

Otkako su Rusi dobili organizaciju Svetskog prvenstva krenuli su napadi i optužbe.

Posle dodele domaćinstva Rusiji 2010. godine, tadašnji gradonačelnik Londona Boris Džonson javno je objavio odluku da otkaže smeštaj u hotelu sa pet zvezdica Blateru i članovima FIFA tokom Olimpijskih igara 2012. godine, iako je rezervisao samo dan pre odlučivanja ko će biti domaćin Mundijala.

"Engleska je kolevka fudbala i ima najbolju infrastrukturu, a pobedila je Rusija, nesigurna zemlja, prepuna kriminala i koja ima samo tri izgrađena stadiona. Od kako sam gradonačelnik, a to je dve i po godine, u Londonu je ukradeno samo šest bicikala. Zanimam me koliko ih je nestalo u Moskvi?", zapitao se Džonson.

Potom je nespretno nastavio da napada Blatera:

„Blater mi je rekao da su ga u drugim zemljama koje su konkurisale za Svetsko prvenstvo dočekale lepe žene. Mi ih nismo imali, možda je to i presudilo".

Ipak, prvi ozbiljan povod za poziv na bojkot SP bio je rat u Ukrajini 2014. godine, neposredno pošto je Vladimir Putin „preuzeo“ Mundijal od Brazila. Potom je, naredne godine, FBI vodio istragu protiv 14 lica, od kojih su sedmorica bili članovi FIFA zbog korupcije „teške“ 150 miliona evra. Njih sedmorica su uhapšeni 27. maja 2015. godine u Švajcarskoj, a na zahtev američkih vlasti. Nešto kasnije Jozef Sep Blater bio je prinuđen da podnese ostavku na mesto predsednika FIFA, a morao je i sam da se suoči sa optužbama da je znao za korupciju ali da je ćutao, kao da je u nekim „akcijama“ i sam učesvovao. U pitanju je bila isplata „konsultantskih usluga“ Mišelu Platiniju od dva miliona dolara.

Udar "gubitnika" na "pobednike"

Foto: Shaun Botterill/Getty Images
Foto: Shaun Botterill/Getty Images

Mnogi su hapšenje korumpiranih čelnika FIFA protumačili kao udar onih koji su izgubili trku za Mundijal (Engleska, SAD) na one koji su je dobili (Rusija, Katar). I tu se naravno postavlja čuveno pitanje „šta ste čekali do sada“, s obzirom da u optužnici piše da su „uhapšeni bili korumpirani 24 godine“.

Taj stav imao je i Sep Blater.

„Prvo je ovo bio lični napad na mene, Platini na mene, a onda je ušla politika, pa je postao sukob Engleske i SAD protiv Rusije i Katara“.

Tako je krenula priča da su Rusi kupili SP 2018, a onda je usledila i kampanja oduzimanje i njegovo izmeštanje.

I sam Putin je pričao na temu hapšenja funkcionera FIFA i pitao se kakve oni veze imaju sa SAD, kao i da hapšenja nemaju veze sa Rusijom, ali da su možda imala veze sa reizborom Blatera i održavanjem SP 2018. godine.

Nemci nisu pretili bojkotom, ali pojedini poslanici jesu pozvali FIFA da preispita svoju odluku o organizatoru turnira, baš kao i američki senator Ričard Blumental, iz redova Demokratske stranke. Povod su bile ukrajinska i sirijska kriza.

„Održavanje tako velikog turnira, kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu, jeste simbolična poruka, nagrađivanje Rusije i omogućavanje predsedniku te zemlje Vladimiru Putinu da ostane značajan u svetskoj areni“, rekao je između ostalog Blumental.

FIFA je u oba slučaja ocenila da SP zapravo može da bude poligon za pomirenje.

„Istorija nam je do sada pokazala da bojkot sportskih događaja ili politika izolacije ili sukoba nije najefektniji način rešavanja problema. Svetsko prvenstvo može biti moćni katalizator konstruktivnog dijaloga među ljudima i vladama", saopštili su iz FIFA.

Odbrojavanje

strana 1 od 12 idi na stranu