Srbija je pobedila Nemačku – čudo koje smo upropastili

Utakmica se u Herceg Novom gledala u brojnim kafanama i restoranima, a kada je sudija označio kraj počelo je veliko slavlje.

Formirane su kolone automobila koji su, uz zvuke sirena, od Kamenara krenuli prema Herceg Novom, a pozdravljali su ih meštani i brojni gosti koji borave na hercegnovskoj rivijeri.

Beograđani su već tradicionalno izašli na ulice da proslave pobedu reprezentacije Srbije. Brojni automobili kruže na potezu od Trga Republike do Slavije, sa zastavama i obeležjima Srbije, uz poneku vuvuzelu. Ljudi su virili iz automobila kroz prozore, pevali pesme i skandirali strelcu pobedonosnog gola Milanu Jovanoviću.

Slavlju su se priključili i vozači gradskog prevoza, koji su sirenama podržavali automobile u prolazu. Prolaznici na ulicama su pokazivali tri prsta skandirajući Srbiji i Jovanoviću.

Ne dešava se svakog dana da Srbija pobedi Nemačku. U fudbalu. I to na Svetskom prvenstvu. Bio je 18. jun 2010. Dan kada su "Orlovi" zabeležili najveću pobedu u novijoj istoriji.

„Ovo je veliki trenutak za naš fudbal. Pobedili smo Nemačku posle 37 godina. Možda smo svi postali igrači na ovoj utakmici...Zamerali su nam da nikad nismo pobedili veliku reprezentaciju, a sada se i to desilo", rekao je Milan Jovanović.

Bio je to meč drugog kola Grupe D na Mundijalu u Južnoj Africi. Srbija je nakon razočaravajućeg poraza u prvom kolu protiv Gane (1:0), neočekivano srušila tim Joakima Leva minimalnim rezultatom.

Pobedonosni gol Milan Jovanović je postigao u 38. minutu, ali je status junaka jednako stekao golman Vladimir Stojković koji je pola sata pre kraja susreta odbranio udarac Lukaša Podolskog iz penala.

Pomogao je i rival, tačnije Miroslav Kloze, koji je već u 37. minutu naterao španskog arbitra Undijana Maljenka da mu pokaže drugi žuti karton.

Srpski reprezentativci su u meč ušli bez straha u meč i zaigrali poprilično ofanzivno sa izuzetno raspoloženim Jovanovićem i Milošem Krasićem na krilnim pozicijama, verni taktici koja je dovela „Orlove“ do JAR.

Već u trećem minutu Zdravko Kuzmanović je imao šansu sa oko 20 metara, koja nije bila veliki izazov za Nojera, pošto je lopta prošla par metara pored gola. Nemci su odgovorili odličnim volejem Podolskog u sedmom minutu, koji ipak promašuje okvir gola.

Na početku meča najviše se istakao Krasić, koji u 11. minutu upućuje odličan centaršut Ninkoviću, doduše bez opasnosti po Nojera, pošto je Ninković loše zahvatio loptu iako je bio u idealnoj prilici.

Ubrzo se Maljenko razmahao pa redom pokazivao žute kartone Klozeu, Ivanoviću, Kolarovu, Kediri, Lamu, sve u prvom poluvremenu.

Kako se meč razvijao srpski tim je igru bazirao na sredini terena, gde su Kuzmanović, Ninković i Stanković vodili žestoke bitke sa triom Kedira-Švajnštajger-Ezil.

Favorizovani rival je prvu solidnu šansu napravio tek sredinom poluvremena, snažno je šutirao Miler, da bi ubrzo zapretio i Kloze, ali je uhvaćen u ofsajd zamci pa mu je poništen gol.

Nemačka je nakratko preuzela inicijativu, pa je naš tim morao da se povuče duboko na svoju teritoriju, što je potpuno odseklo iz igre napadački trio Krasić-Jovanović-Žigić.

Uspeli smo da zapretimo iz prekida nakon što je Lam morao faulom za žuti da zaustavi nalet Krasića. Kolarov je pokušao uz pomoć snage da savlada Nojera, ali nije bio dovoljno precizan.

Na isteku prvih pola sata Nemci i dalje nisu predstavljali ozbiljnu pretnju, iako su posed lopte povećali na skoro dve trećine vremena.

A onda se dogodio prelomni trenutak meča. Kloze faulira Stankovića s leđa i Maljenko ga šalje u svlačionicu. Samo minut kasnije Srbija je kapitalizovala prednost igrača više.

Posle novog sjajnog proboja Krasića po desnoj strani i centaršuta, Žigić odlično skače u šesnaestercu i spušta loptu Milanu Jovanoviću koji iz peterca loptu prosleđuje u Nojerovu mrežu.

U sudijskoj nadoknadi „Orlove“ je pogledala i sreća. Stojković sjajno reaguje nakon centašuta Ezila i boksuje loptu, Kedira pokušava snažnim udarcem da iskoristi istrčavanje našeg golmana, ali je pogodio prečku.

Selektori su na poluvremenu prilagodili svoje taktike situaciji na terenu i rezultatu, a Lev je odlučio da njegov tim zaigra čvršće i čeka kiks srpskog tima te zapreti iz kontranapada.

Već u desetom minutu nastavka ukazala se takva šanse za „Pancere“, Švajnštajger istrčava na ivicu srpskog šesnaesterca, ali odlično reaguje Nemanja Vidić koji u dva navrata bez faula osujećuje pokušaje Nemca da šutira.

A onda je usledio 60. minutu. Ono što su navijači videli protiv Gane i pomislili da se više nikad neće ponoviti, ponovilo se. Vidić neshvatljivim potezom igra rukom u svom kaznenom prostoru i Nemačka dobija penal.

Loptu je uzeo Podolski, izabrao je donji desni ugao kao svoju metu, ali Stojković beleži najblistaviju odbranu u svojoj karijeri i sprečava gol.

„Nisam znao u koju stranu će da ide. Jednostavno sam pogodio i otišao u pravu stranu. Presrećan sam, pobedili smo odličnu reprezentaciju i sada se koncentrišemo na još jednu tešku utakmicu i plasman među 16 najboljih timova“, rekao je Stojković.

Ivanović je u nastavku meča imao dosta problema sa naletima Podolskog i Ezila po levoj strani, ali je srpska odbrana disciplinovanom igrom dobijala sve napade.

S druge strane, pomenuti trio Krasić-Jovanović-Žigić je mučio i pre svega iscrpljivao nemački tim i tako mu otežavao da se konkretnije posveti napadu i jurenju rezultata.

Sredinom drugog poluvremena sreća je „pogledala“ i Nemce i ostavila ih u igri. Krasić je odlično prošao po levoj strani, ušao u kazneni prostor i dodao loptu do Jovanovića, koji je krenuo ka sredini šesnaesterca pa šutiro levom nogom u dalji ugao, ali nije uspeo da reši pitanje pobednika jer je pogodio stativu.

Nije prošlo ni deset minuta, a naš tim propušta još jednu priliku da „overi“ trijumf. Krasić ponovo odlično centrira, a Žigić sa oko pet metara udara loptu glavom i pogađa prečku.

Levu je to bio signal da primeni taktiku "sve ili ništa", tako da kao poslednju izmenu umesto Badštubera uvodi Marija Gomesa. To je dodalo elana Nemcima, koji su najviše pretili iz prekida.

Antić „zatvara“ prilaze golu uvođenjem Petrovića i Lazovića umesto Kuzmanovića i Jovanovića, Nemci nastavljaju da pritiskaju preko Podolskog, ali Srbija odoleva svim napadima i stiže do istorijske pobede.

Pobeda je logično izazvala euforiju u Srbiji, mediji su brujali o senzaciji, spektakularnom trijumfu, istorijskom podvigu, najavljivala se srpska dominacija u fudbalu, status favorita, napad na završnicu SP...

"Srbijo, bićete ponosni na svoju decu. Način na koji se odnose prema dresu je nešto najlepše što mogu da ponude", poručio je posle Nemačke selektor Srbije Radomir Antić.

Međutim, nismo mogli da pobegnemo od svog mentaliteta i "tradicije". Previše smo "poleteli", pa je usledio strmoglav i bolan pad.

Umesto da Nemačka zaista postane prekretnica srpskog fudbala i podigne nivo naše igre i rezultata u narednim godinama, sve je bačeno u vodu samo nekoliko dana kasnije šokantnim porazom od Australije.

Bila je potrebna pobede za osminu finala, gde se našem timu dalje žreb sjajno "otvarao" i pružao ogromne mogućnosti, ali su "Orlovi" nadigrani od strane "Kengura", za koje se uz dužno poštovanje može reći da su amateri u tom poslu.

"U utakmici sa Nemačkom presudili su srce, znanje i neizostavan faktor sportske sreće", naveo je Lane Jovanović "recept" za pobedu koji je ekspresno zaboravljen.

On je od silne euforije i sreće upao u kanal proslavljajući pobedonosni gol, mnogi će reći, bio je to jasan znak za budućnost.

Lase se „kao mačka“ izvukao iz njega, ali Srbina nije imala tu sposobnost kada se našla u istorij situaciji.

Tako je propuštena prilika da se na najvećem trijumfu u novijoj istoriji izgradi pobednički mentalitet, pa je Srbija nakon tog senzacionalnog podviga pala na još niže grade.

Danas, osam godina kasnije, moramo da se zapitamo da li smo išta naučili na ovom primeru. Opet smo se vratila na Mundijal, opet imamo ogromna očekivanja od tima nakon što smo osvojili grupu u kvalifikacijama, pa će opet sve osim prolaska grupne faze biti ravno debaklu.

Osim toga, ponovo nas očekuje duel sa jednom fudbalskom velesilom, Brazilom, meč o kojem se priča kao da je finale SP, pa preti mogućnost da nam se ponovi već viđeno i dok se budemo "oštrili" da pobedimo "Selesao" nas razbiju "amateri" u vidu "skijaša" Švajcaraca i tamo neke "male" Kostarike.

A šta se desilo sa "Pancerima" posle "šoka" protiv Srbije 2010. kako ga je opisao "Bild"? Da li su se "raspali".

Svi dobro znamo kojim putem su oni otišli. Naučili su lekciju i iz poraza izašli još jači, uradili su ono što je trebalo da urade naši fudbaleri, dobili motivaciju pa su razbili Engleze u osmini finala 4:1 (doduše, uz pomoć sudija), potom deklasirali Argentinu 4:0, da bi ih tek u polufinalu zaustavila tada moćna Španija.

Četiri godine kasnije, Nemačka je postala prvak sveta. Na Mundijalu koji Srbija, tim koji ih je nadigrao u JAR, nije ni videla.

Ako konačno "pobedimo" sami sebe i prođemo u osminu finala. Možda opet naletimo na Nemačku. Prema "očekivanom" scenariju mi kao drugoplasirani u Grupi E idemo na pobednika Grupe F u kojoj je "Elf" favorit u konkurenciji sa Meksikom, Švedskom i Južnom Korejom.

Eventualna "repriza" iz JAR bi se dogodila 3. jula u Sankt Peterburgu. Nema sumnje, Nemci bi jedva dočekali tu šansu da se revnaširaju, jer sigurno nisu tako lako zaboravili poraz iz 2010.

A mi? Pa, i mi jedva čekamo tu priliku, jer će to jednostavno značiti da smo u osmini finala Mundijala, a za selekciju koja je u poslednjih 18 godina učestvovala na samo tri velika takmičenja, uključujući ovo treće u Rusiji, to bi bio ogroman uspeh.

A. Kovačević