Italijo, nisi sama: Najjači timovi koji nisu otišli na SP

Italija se, dakle, nije kvalifikovala prvi put posle 1958. godine, kada je ispred nje u kvalifikacijama bila Severna Irska.

Doduše nije bilo Italijana ni 1930, ali ne zato što se nisu plasirali, već zato što su imali druge razloge da ne učestvuju. Kroz istoriju kvalifikacija bilo je, ipak, mnogo većih timova od Italije koji nisu uspeli da se domognu Mundijala.

Kada smo već spomenuli 1958. godinu i Svetsko prvensto u Švedskoj na kojem nije bilo „azura“, vredi se prisetiti da tada na najvećoj fudbalskoj smotri nije učestvovao ni jedan od najboljih fudbalskih timova u istoriji. A, to je bila Španija.

ŠPANIJA (1958. Švedska)

Ekipa Španije iz tih kvalifikacija sigurno je jedna od najboljih reprezentacija u istoriji koja je napravila ovakav kiks. Okosnicu tima činili su igrači Reala, koji su od 1956. do 1960. pet puta zaredom bili prvaci Evrope.

Strašan tim „furije“ predvodili su Francisko Gento, Alfredo di Stefano, Hoze Marija Zaraga, te Mateos, a u tom timu bili su i Barselonine zvezde Luis Suarez i Ladislav Kubala. Ipak, posle dva kiksa na startu kvalifikacija (remi sa Švajcarskom i poraz od Škota) nisu mogli da stignu Ostrvljane, koji su takmičenje završili na prvom mestu s bodom više od Španije.

HOLANDIJA (1986. Meksiko)

Holanđani su imali novu snažnu generaciju, ali ne i očekivane rezultate. Bar ne u tim kvalifikacvijama. U generaciji koja se borila za mesto u Meksiku igrali su: Hans van Brukelen, Irvin Kuman, Rud Gulit, Marko van Basten, Frank Rajkard, Vim Kift, a na klupi je bio Leo Benhaker.

Priča je bila slična kao i sa Špancima iz 1958, dva stratna poraza od Mađarske i Austrije, bila su fatalna za direktan plasman na Mundijal (prvi su bili Mađari). Drugu šansu Holandija je dobila u baražu protiv Balegije, međutim, zbog gola više u gostima Belgijanci su prošli dalje (0:1, 2:1).

FRANCUSKA (1994. SAD)

Francuska je u kvalifikacijama za Mundijal u SAD imala moćan tim, u kojem su bili: Bernar Lama, Marsel Desai, Emanuel Peti, Didije Dešam, Žan-Pjer Papen, Erik Kantona, David Žinola...

Očekivalo se da se prošetaju kroz kvalifikacije, ali su izuzetno slabo odigrali protiv najvećih konkurenata Šveđana i Bugara, a naočito protiv tima s Balkana, kasnije najprijatnijeg iznenađenja na Mundijalu.

Bugari su ih prvo dobili kod kuće 2:0, a zatim i u poslednjem odlučujućem meču u gostima, na Parku prinčeva (1:2). „Trikolori“ jesu bili moćan tim, ali su olako shvatili ekipu za koju su igrali: Balakov, Stoičkov, Penev, Kostadinov, Lečkov... Šveđani su bili prvi, Bugari drugi, a Francuzi su ostalui ispod crte, iako im je odgovorao i remi bar za drugo mesto, dok ih je pobeda vodila na prvo.

ENGLESKA (1994. SAD)

I Engleska je u istim kvalifikacijama imala dobar tim, ali i veoma slab učinak u direktnim duelima sa ekipama koje su na kraju i otišle na Mundijal - Norveškom i Holandijom.

Kod kuće su igrali nerešeno, a u gostima gubili, tako da je izostanak sa završnog turnira bio više nego opravdan. A taj tim činili su: Siman, Adams, Palister, Plat, Ins, Šarp, Širer, Gaskojn...

PORTUGALIJA (1998. Francuska)

U kvalifikacijama za Francusku mnogi su očekivali da će Nemačka i Portugalija biti sigurni putnici na Mundijal, ali ispred tim sa Pirinejskog poluostrva uskočila je Ukrajina s tada mladim Andrejem Ševčenkom.

Luis Figo, Rui Košta, Žoao Pinto, Viktor Baija, Fernando Kouto, Paulinjo, Pauleta, Konseisao i ostala zvučna imena portugalskog fudbala nisu na tom Mundijalu imala priliku da zaigraju, jer su učesnici bili Nemci i Ukrajinci, koji su, ipak, tek u poslednjem kolu pobedom u gostima nad Jermenijom izborili kartu za baraž.

HOLANDIJA (2002. Japan i Južna Koreja)

Holanđani su ponovo imali strašan tim i ponovo nisu otišli na Svetsko prvenstvo. Portugalija je bila prva, Republika Irska druga, dok je Holandija ostala treća sa čak četiri boda manje od najvećih rivala. A, kakav je samo tim imao selektor Van Gal.

Van Nistelroj, Sedorf, Overmars, Hasebajnk, Van Bomel, Van Hojdonk, Klajvert, Koku, Frank de Bur, Van Bronkhorst, Zenden... Portugal je u dva meča, ipak, bio nepobediv za njih, baš kao i Republika Irska.

ČILE, ARGENTINA, ČEHOSLOVAČKA...

Igrački nisu bili na nivou gore spomenutih reprezentacija, ali svakako da njihov izostanak sa Mundijala spada u velika iznenađenja.
ARGENTINA (1970. Meksiko) - Poslednji put Argentina nije igrala na Svetskom prvenstvu 1970. godine i to im je i danas jedna od najvećih frustracija. Iako su bili u grupi s Peruom i Bolivijom, Rafaelu Albrehtu, Antoniju Ratinu, Migelu Anhelu Brindiziju nije pošlo za rukom da prvi put izbegnu eliminaciju zbog slabih rezultata. Pre toga iz drugih razloga nisu igrali na SP 1938, 1950 i 1954.

ČEHOSLOVAČKA (1978. Argentina) - Evropski prvaci predvođeni Antonjinom Panenkom nisu uspeli da se kvalifikuju na Svetsko prvenstvo i to je jedan od tri slučaja u dosadašnjim kvalifikacijama. To nije pošlo za rukom još Dancima 1994. godine i Grcima 2006. godine. Čehoslovaci su dobili oba meča kod kuće, izguibili oba u gostima, pa je u grupi s tri ekipe Škotska kao prvoplasirana otišla na Mundijal.

ČILE (2018. Rusija) – Čile je imao previše kikseva, od 18 utakmica izgubio je čak osam i dve odigrao nerešeno. Sa osam pobeda izmakao mu je baraž iako je imao isti broj bodova kao i petoplasirani Peru (26). Ništa nije slutilo na debakl, s obzirom na to da su takmičenje otvorili pobedom nad Bratilom 2:0. Šteta za Mundijal na kojem neće biti Klaudio Bravo, Arturo Vidal, Aleksis Sančez...