Mažić, "Partizanovac" iz Ljubljane i pivo u lice najboljem

Srbija je na svetskim prvenstvima imala pet sudija, a još trojica bila bila su iz nekada zajedničke države SFRJ. Niko se, doduše, do Zorana Petrovića nije previše istakao na mundijalima, sudili su tek po jednu utakmicu kao glavni arbitri, ali daleko od toga da nisu bili kvalitetni delioci pravde, odnosno da su imali nezanimljive karijere.

Vakum koji je nastao od 1990. do 2014. godine, kada se na velikoj sceni pojavio Milorad Mažić, najbolji je pokazatelj kakav je bio kvalitet suđenja u Srbiji. I što je najstrašnije, pet propuštenih svetskih prvenstava nikog nije preterano zabrinulo.

ČASNI VASA - PRVI SRPSKI SUDIJA NA MUNDIJALU

VASA STEFANOVIĆ (1954. godina/1 meč)

Pre Vase Stefanovića iz Beograda na Svetskom prvenstvu 1950. godine bio je čuveni arbitar iz Splita Leo Lemišić. On, međutim, nije vodio nijednu utakmicu kao glavni sudija. Stefanović je u Švajcarskoj vodio jedan meč, Austrija – Čehoslovačka 5:0, a zatim je dva puta bio pomoćnik na utakmicama Engleza: Engleska – Švajcarska 2:0 i Urugvaj – Engleska 4:2.

Stefanović je bio izuzetno cenjen u svetu fudbala, a “Politika” je u jednom tekstu o dr Kosti Hadžiju, nekadašnjem potpredsedniku FS Jugoslavije i osnivaču FK Vojvodina, napisala i da je dr Hadži, kada su se sudije izdigle iznad igre i takmičenja, odlučio da zavede red i izvrši kadrovske promene među arbitrima.

“Predsednik sudija mora biti ugledan, moralan i častan čovek, ali i kompetentan i predlažem da sudijsku organizaciju vodi Vasa Stefanović”, pisala je “Politika”.

POLICIJSKA PRATNJA ZBOG ISKLJUČENJA ARGENTINCA

KONSANTIN ZEČEVIĆ (1966. godina, 1 meč)

Kada prebirate po fudbalskim arhivama, biltenima, izveštajima, naročito ako autori nisu iz zemalja bivše Jugoslavije, uvek se nekako provlači ta slika sa kraja utakmice Nemačka – Argentina 0:0, sa Šampionata u Engleskoj. Utakmica se igrala na “Vila parku” u Birmingemu, sudio je Konstantin Zečević, a Argentinci nisu štedeli protivnike tokom igre. Zbog grubih startova Zečević je isključio Hozea Albrehta, a posle meča teren je napustio u pratnji policajca, što je za to vreme bilo veoma neuobičajeno. Evropljani su, inače, imali stav da je igra južnoameričkih ekipa bila pregruba, gotovo na ivici nasilja.

Zečević je kasnije bio pomoćnik u još dva susreta, a jedan je bio polufinalni Engleska – Portugalija (2:1).

On je ostavio izuzetno dubok trag u našem fudbalu, a dugi niz godina bio je generalni sekretar Fudbalskog saveza Beograda i Fudbalskog kluba Crvena zvezda. Zečević je bio pravnik i instruktor FIFA.

U LJUBLJANI "DOČEKAO" GOL PARTIZANA, PREKINUO MEČ INTERTOTO KUPA

DUŠAN MAKSIMOVIĆ (1978. godina, 1 meč)

Na Svetskom prvenstvu u Argentini vodio je utakmicu drugog kruga Italija – Nemačka 0:0, ali je pre toga dvaput izlazi na teren kao pomoćnik: Austrija – Švedska 1:0 i Peru – Iran 4:1.

Dušan Maksimović je bio iz Novog Sada, ali su najzagriženiji navijači klubova jugoslovenske velike četvorke tvrdili da je on bio “Partizanov sudija”. Iako je u to vreme bio jedan od najboljih arbitara u Jugoslaviji, ostao je upamćen ne samo po dobrom suđenju nego i po nekim, pa hajde da kažemo, kontroverznim odlukama.

Tog 11. jula 1976. godine Partizan je otputovao u Ljubljanu na utakmicu poslednjeg kola, a da bi trku završio ispred Hajduka bila mu je potrebna pobeda nad Olimpijom. Epilog svi znate, igrao se “90 i neki minut” Bjeković je bio strelac, Partizan - šampion… Glavni arbitar bio je Dušan Maksimović iz Novog Sada. Jedni su tada tvrdili da “nije hteo da završi meč dok Partizan ne da gol”, a drugi da je “nadoknada vremena pravedno obračunata”.

Samo godinu dana kasnije Maksimović je ponovo bio u centru pažnje, kada je 1977. prekinuo utakmicu Intertoto kupa između Vojvodine i Makabija Jafe iz Tel Aviva. Razlog je bio bizaran: gosti nezadovoljni jednom odlukom nisu hteli da stanu u živi zid, pljuštali su žuti kartoni, jedan crveni, a isključeni igrač nije hteo da napusti teren. Maksimović je sačekao koji minut, ispoštovao proceduru i svirao kraj.

Da sa Maksimovićem često nije bilo dosadno, svedočio i događaj sa kvalifikacione utakmice Malta – Poljska (1980.), kada je bio prinuđen da prekine utakmicu i begom u svlačionicu se spasi od “kiše” kamenica. Domaća publika bila je nezadovoljna suđenjem, a izveštaji kažu da je Poljake i sudije od linča spasla bodljikava žica na ogradi oko igrališta.

Sajt Strategija.org je prelistavajući reviju “GOOL!” iz maja 1978. godine preneo intervju sa Dušanom Makismovićem, pod naslovom “Ako me ubiju, platiće milion dolara”, u kojem je između ostalog rekao:

“Bojim se da ne dobijem neku ‘nesrećnu’ utakmicu. Sudije ne dele utakmice na velike i male, nego na srećne i nesrećne”, rekao je tada Maksimović.

NAJBOLJEG U ISTORIJI GAĐALI KONZERVOM PIVA

ZORAN PETROVIĆ (1986. i 1990, 4 utakmice)

Zoran Petrović je za mnoge najbolji srpski sudija svih vremena, a nije malo ni onih koji tvrde da boljeg nije bilo u celoj Jugoslaviji. Zvuk njegove “Balile” savršeno je pratio razvoj igre, a držanje i gospodski maniri na terenu brzo su ga vinuli nebu pod oblake. Da nije bilo sankcija imao bi priliku da sudi i na svom trećem svetskom prvenstvu (1994.) i ko zna koliko još bitnih međunarodnih utakmica, što bi mu sigurno utabalo put ka najboljem svih vremena, bez ikakvih ograda.

Oni koji su pažljivije, profesionalnije, pratili njegovo suđenje kažu da je imao savršen osećaj da se prilagodi utakmici, naravno uz poštovanje pravila igre, te da nikada utakmice nije prilagođavao svom stilu suđenja. Kakav je potencijal imao Zoran Petrović, i koliko su u njega verovali u FIFA i UEFA najbolje govori podatak da je bedž FIFA dobio 1981. godine, a već u sezoni 1982/83. sudio je četvrtfinale Kupa UEFA Viđev Lođ – Liverpul (2:0).

Petrović je u dva navrata bio biran među deset najboljih sudija sveta, ali je 90-tih godina morao da deli sudbinu zemlje iz koje dolazi, tako da su raspad Jugoslavije, sankcije, ratovi, uticali i na njegov status. Iako je bio izuzetno cenjen i na vrhuncu karijere, morao je da propusti Evropsko prvenstvo 1992. godine i Svetsko prvenstvo dve godine kasnije.

Ali ono što niko ne može da izbriše jesu činjenice da je Petrović sudio Realu (1985/86.) u četvrtfinalu Kupa UEFA, polufinale istog takmičenja Keln – Juventus 0:0 (1989/90), pa još jedno polufinale Sporting – Inter 0:0 (1990/91), pa drugi meč finala Ajaks – Torino 0:0 (1991/92)… Od 1992. do 1995. sudio je u Japanu.

Oba učešća Petrovića na svetskim prvenstvima ocenjena su najvišom ocenom, a 1986. godine u Meksiku bio je i prvi pomoćnik u polufinalnoj utakmici Nemačka – Francuska (2:0).

Da li je Zoran Petrović bio bezgrešan? Naravno da nije, saplitali su ga, kritikovali, gađali konzervama piva, kao što je bio slučaj na Koševu… Ali Petrović se kao sudija izdigao iznad spletkaroškog fudbala, uvek prisutnog u ovom delu Balkana.

ELITA U SVETU, A U SRBIJI PERSONA NON GRATA

MILORAD MAŽIĆ (2014, 2 utakmice)

Bio je prvi sudija iz Srbije, a peti srpski sudija na mundijalima. Arbitar iz Vrbasa zaista ima impresivnu karijeru, koja možda još nije krunisana onom najvažnijom utakmicom. Jeste Mažić sudio finale Kupa konferedaracija (2017.) Čile – Nemačka 0:1, finale Superkupa Evrope (2016) Real – Sevilja 3:2, polufinale Lige Evrope (2015.) Dnjipro – Napoli 1:0, te Valensija – Sevilja 3:1 (2014.), Fenerbahče – Benfika 1:0 (2013.), osmina finala Evra 2016. Mađarska – Belgija 0:4, nekoliko četvrtfinala Lige šampiona… Ali, još ima nade za jagodu na vrhu torte.

I dok je Mažić tako u elitnoj grupi sudija FIFA, u Srbiji je izgleda postao persona non grata. Sećate se da su neki Superligaši tražili njegovo izuzeće sa svojih utakmica, a nedavno smo, pre poslednjeg derbija, “saznali” da on “zapravo i nije neki sudija, ali da njegove greške pokrivaju njegovi odlični pomoćnici…”

Mažića ćemo gledati i u Rusiji. Zato ima vremena da se o njemu piše detaljnije.

Sudija koji je voleo Džajića, dr Damir ispred dr Sokratesa

Nisu u istoriji svetskih prvenstava samo naše sudije učestvovale na završnim turnirima, jer su Jugoslaviju predstavljala i trojica Hrvata.

Čuveni sudija Leo Lemešić iz Splita predstavljao je Jugoslaviju na dva svetska prvenstva, 1950. i 1958. godine. Na prvom nije bio glavni sudija, pa se često ni ne piše da je bio učesnik, ali nije pošteno ignorisati dva “mahanja”.

Kada je krajem šezdesetih godina dao intervju za “Tempo”, ostala je upamćena jedna rečenica. “Po mom mišljenju samo dvojica jugoslovenskih igrača pripadaju ekstra klasi. To su Dragan Džajić i Dragan Holcer. Trećeg takvog Dragana nema. Da imam funkciju u Hajduku ja bih kupio Džajića”, rekao je tada Lemišić, koji se oprostio od suđenja upravo na utakmici Crvene zvezde. Bio je fudbaler Hajduka, reoprezentativac Jugoslavije, trener Hajduka, a sudija je postao slučajno. Splićani su igrali prijateljsku utakmicu, nije bilo sudije, Lemešić je uzeo pištaljku u ruke…

Branko Tešanić iz Varaždina je igrao fudbal u Prijedoru, Sarajevu, Slaviji, Tekstilcu (Varteksu). Ispit za sudiju položi je 1953. godine, a kruna karijere bilo je SP 1962. u Čileu i utakmica Španija – Meksiko 1:0, u kojoj je bio glavni sudija.

Dr Damir Matovinović iz Rijeke, profesor, poznati hrvatski ortoped imao je čast da u Španiji 1982. godine sudi Brazilcima. “Selekao” je tada imao Sokratesa, Zika, Edera, Falkaa, Žuniora… Pobedili su Novi Zelad 4:0.

Žikica Babović