'Čast' Superlige brani Stojković – internacionalci dominiraju u A timovima

Da bi se to postiglo potrebno je da liga ima dobru infrastrukturu, finansijski bude stabilna i da ima uslove da stvara reprezentativce.

Stanje u svetu fudbalu diktira drugačiji tempo, pošto postoji čuvena 'liga petice' koja je san za svakog fudbalera. Tu su i one malo slabije, ali opet odlične za rad s mladim igračima (Holandija, Belgija...).

Svedoci smo da Brazil, najtrofejnija selekcija na Svetskim prvenstvima, u startnoj postavi gotovo da nema igrača iz domaće lige jer svi najtalentovaniji odmah odu 'preko bare' u najjače lige na svetu.

Takvo je stanje u većini država, kao i u Srbiji koja po koeficijentu zauzima tek 25. mesto na UEFA listi i ispred nje su zemlje poput Azerbejdžana, Bugarske, Kipra...

Dobro je poznato da spadamo među najtalentovanije narode u sportovima sa loptom i da kada se pored toga uloži veliki rad, dobijamo velike profesionalce.

Do početka Mundijala ostalo je još 62 dana u kroz ovaj tekst pokušaćemo da obuhvatimo neke najzvučnije reprezentacija i koliki broj fudbalera iz domaće lige igra u A timu.

Srbija

U Srbiji situacija je veoma prosta, dominiraju dva kluba (Partizan i Crvena zvezda), mahom slučaja najtalentovaniji fudbaleri igraju za njih, ali problem je što se ne zadržavaju mnogo.

Najviše zbog toga što se crveno i crno-beli nalaze u ne baš najboljoj finansijskoj situaciji i čim stigne neka milionska ponuda za 20-godišnjaka on odlazi iz kluba.

U takvoj situaciji prosto je nemoguće očekivati da u kvalfikacionom ciklusu od 25 pozvanih igrača, više od tri/četiri bude iz Superlige Srbije – štaviše, taj broj je i manji.

Kao primer može da se navede spisak selektora Slavoljuba Muslina za dva odlučujuća meča protiv Austrije i Gruzije. Spisak je ovako izgledao:

Golmani: Vladimir Stojković (Partizan), Predrag Rajković (Makabi) i Aleksandar Jovanović (Arhus).

Odbrana: Branislav Ivanović (Zenit), Jagoš Vuković (Verona), Nikola Maksimović (tada Napoli), Stefan Mitrović (Gent), Matija Nastasić (Šalke), Nemanja Milunović (BATE), Miloš Veljković (Verder), Aleksandar Kolarov (Roma), Uroš Spajić (Anderleht), Ivan Obradović (Anderleht), Antonio Rukavina (Viljareal).

Sredina terena: Nemanja Matić (Mančester junajted), Luka Milivojević (Kristal Palas), Nemanja Gudelj (Gvangdžou), Nemanja Maksimović (Valensija).

Napad: Dušan Tadić (Sautempton), Filip Kostić (Hamburg), Adem Ljajić (Torino), Aleksandar Mitrović (tada Njukasl), Andrija Pavlović (Kopenhagen), Mijat Gaćinović (Ajntraht), Aleksandar Prijović (PAOK).

Kao što vidite, nema nijednog igrača iz Crvene zvezde, dok je iz Partizana pozvan samo Vladimir Stojković koji je i dalje naš najbolji golman.

Ovo je bilo na kraju kvalfikacionog ciklusu, kada se tadašnji selektor Slavoljub Muslin odlučio za možda i najiskusniji sastav. Međutim ni u ranijim okupljanima nacionalnog tima nije bilo mnogo igrača iz Superlige Srbije.

Na njemu se uvek nalazio Stojković kao golman Partizana (na početku ciklusa je branio za Notingem Forest), dok se iz Zvezde samo našao Aleksandar Katai i to na prvom spisku Muslina 18. avgusta 2016. za meč sa Republikom Irskom.

Katai je ubrzo napustio crveno-bele i prešao Alaves, a do kraja kvalifikacionog ciklusa nijedan igrač iz Zvezde nije se našao na spisku nekadašnjeg selektora Srbije.

“Orlovi” su se okupljali čak sedam puta u kvalifikacijama za Mundijal, kroz selekciju prošlo je mnogo igrača, od kojih su iz Superlige bili samo Katai, Đurđević i Stojković – golman Partizana jedini od ove trojice i dalje u SL.

Dobro je poznato da je Slavoljub Muslin napustio tim nakon što ga je odveo na Svetsko prvenstvo, a dolaskom Mladena Krstajića i odličnim igrama nekih srpskih igrača u Zvezdi i Partizanu, došlo je do malo promena u narednim spiskovima.

Kada pričamo o fudbalerima iz Superlige, za utakmice protiv Kine i Južne Koreje (10.11. i 14.11), Krstajić je pozvao Nemanju Radonjića i Nenada Krstičića iz Zvezde i očekivano Vladimira Stojkovića iz Partizana.

Četiri meseca kasnije usledilo je novo okupljanje nacionalnog tima za utakmice sa Marokom i Nigerijom.

Selektor se ovoga puta nije odlučio za Radonjića i Krstičića, ali jeste za Vujadina Savića koji je zasluženo dobio poziv zbog odličnih igara u crveno-belom dresu.

Svima je jasno da u Superligi Srbije ima dobrih igrača, ali oni koji odskaču od ostalih veoma brzo napuste našu zemlju i karijeru grade u Evropi.

Iako u većini država glasi pravilo ‘bez jakih klubova i lige nema jake reprezentacije’, u Srbiji je to malo modifikovano i ne mora nužno da znači – uostalom, primer je ovaj kvalifikacioni ciklus za Mundijal.

Hrvatska

Nama susedna država Hrvatska takođe se plasirala na Mundijal u Rusiji i iako se čini da je stanje u njihovom fudbalu (domaćoj ligi) bolje od ovog našeg u Srbiji, reprezentacija to i ne pokazuje.

A tim selekcije Hrvatske sadrži mnoge vrhunske fudbalera, ali koliko igrača iz “HNL” nastupa za ovaj tim?

Broj je takođe veoma mali, a za primer imamo dva okupljanja nacionalnog tima Hrvatske – za utakmice sa Peruom i Meksikom (24.3. i 28.3.) i one sa Ukrajinom i Finskom koje su bile odlučujuće za prolaz Hrvata na Mundijal.

“Kockasti” su završne pripreme za Mundijal krenuli utakmicama protv Perua i Meksika, a sastav je nije izgledao mnogo promenjeno u odnosu na kvalifikacije.

Na njemu su se nalazile sve glavne zvezde: Mandžukić, Modrić, Kalinić, Perišić, Rakitić, Brozović…

Ono što nas zanima su fudbaleri iz domaćeg šampionata, a tu su za mečeve sa Peruom i Meksikom bili: Filip Bradarić (Rijeka), Zoran Nižić (Hajduk) i Dominik Livaković (Dinamo).

Protiv Perua nije igrao niti jedan od trojice pomenutih, dok je protiv Meksika (kada je Hrvatska igrala bez Mandžukića, Modrića, Perišića…) igrao Bradarić, odnosno Nižić, dok golman Livaković nije nastupao.

Vraćamo se nekoliko meseci unazad kada je tadašnji selector Ante Čačić saopštio spisak za Finsku i Ukrajinu. On je izgledao ovako:

Golmani: Danijel Subašić (Monako), Lovre Kalinić (Gent), Diminik Livaković (Dinamo);

Odbrana: Domagoj Vida (Dinamo Kijev), Dejan Lovren (Liverpul), Šime Vrsaljko (Atletiko Madrid), Josip Pivarić (Dinamo Kijev), Matej Mitrović (Bešiktaš), Borna Barišić (Osijek), Zoran Nižić (Hajduk), Antonio Milić (Ostende);

Vezni red: Luka Modrić (Real Madrid), Ivan Rakitić (Barselona), Ivan Perišić (Inter), Milan Badelj (Fiorentina), Marcelo Brozović (Inter), Marko Rog (Napoli), Filip Bradarić (Rijeka), Mario Pašalić (Spartak);

Napadači: Mario Mandžukić (Juventus), Nikola Kalinić (Milan), Andrej Kramarić (Hofenhajm), Duje Čop (Standard Lijež), Ivan Santini (Kaen).

Kao što vidite trojica igrača iz “HNL”, isti oni koji su bili pozvani i za pripremne utakmice za Svetsko prventsvo u Rusiji ovog leta.

Kao što je napisano i na početku teksta – veza između domaće lige i nacionalnog tima trebalo bi da bude jaka, ali usled stvaranja ‘lige petice’ i dominacije tih liga to je nemoguće zamisliti.

Pored tih liga, igrači sa ovih prostora, ali i iz Afrike, Azije i Južne Amerike, odlučuju se da odu i one nešto slabije (u odnosu na ovih pet), ali opet finansijski i infrastukturno mnogo bolje.

Baš zbog toga bilo bi naporno čitati kako 25 selekcija na Mundijalu ima svega nekoliko igrača iz nacionalne lige, već ćemo se u nastavku teksta bazirati na one najjače.

Engleska

Svako ima pravo da tvrdi da Premijer liga nije najkvalitetnija na svetu (pošto rezultati u Evropi tako možda govore), ali da je najkompetitivnija i najbolje finansijski obezbeđena – to ne može niko da ospori.

U Velikoj Britanija, a pogotovo Engleskoj, fudbal je više od sporta – to je deo kućnog vaspitanja i tradicije.

Baš zbog toga, san svakog fudbalera s "Ostrva" je da igra u Premijer ligi, dok i Čempionšip biraju pre nekih jačih liga jer se nalaze kući i žive za ulazak u PL.

Takođe, zbog toga logično je očekivati da u nacionalnom timu igra 90 odsto igrača iz Premijer lige, odnosno i 100 odsto, što je i tačan podatak.

Engleska je za pripremne utakmice odabrala Holandiju i Italiju, a selektor Geret Sautgejt odlučio se ovakav sastav:

Golmani: Džek Butland (Stouk), Džo Hart (Vest Hem), Džordan Pikford (Everton), Nik Poup (Barnli);

Odbrana: Rajan Bertran (Sautempton), Džo Gomes (Liverpul), Heri Megvajer (Lester), Alfi Mouson (Svonsi), Deni Rouz (Totenhem), Džon Stuons (Man. Siti), Džejms Tarkovski (Barnli), Kieran Tripije (Totenhem), Kajl Voker (Man. Siti), Ešli Jang (Man. Junajted);

Vezni red: Dele Ali (Totenhem), Luis Kuk (Bornmut), Eric Dajer (Totenhem), Džordan Henderson (Liverpul), Adam Lalana (Liverpul), Džesi Lingard (Liverpul), Džejk Livermur (Vest Brom), Alex Okslajd-Čemberlen (Liverpul), Rahim Sterling (Man Siti), Džek Vilšir (Arsenal);

Napad: Markus Rašford (Man. Junajted), Dejmi Vardi (Lester), Deni Velbek (Arsenal).

Situacija sa “Gordon Albionima” veoma je prosta – imaju verovatno najjaču ligu na svetu i zbog toga u reprezentaciji nema nijednog internacionalca.

To što već godinama nemaju nikakav uspeh na velikim takmičenjima je druga tema i nema mnogo veze s tim gde im igraju igrači, već je problem verovatno mnogo dublji.

Španija

Posle Engleske logično je da nastavimo sa Španijom, pošto se u njoj nalaze dva najdominantnija evropska tima u ovom veku – Real Madrid i Barselona.

Situacija u španskom fudbalu i LaLigi je u odličnom stanju, ali oni ipak “ne mogu” da postignu to što Englezi imaju – sastav od samo igrača iz domaće lige.

Ne misli se da bukvalno ne mogu, naravno da mogu, ali tokom sedam kvalifikacionih okupljanja nijednom se nije desilo da bude samo igrača iz LaLige.

Činjenica je da su većinom iz nacionalne lige, ali njihova igra verovatno ne bi bila ista bez Davida Silve ili Davida de Hee.

Sastav Španije za pripremne mečeve (Nemačka, Argentina) pred Mundijala izgledao je ovako:

Golmani: Kepa Arisabalaga (Bilbao), David de Hea (Man. Junajted), Pepe Reina (Napoli);

Odbrana: Đordi Alba (Barselona), Đerar Pike (Barselona), Markos Alonso (Čelsi), Sesar Asipilikueta (Čelsi), Dani Karvahal (Real Madrid), Serhio Ramos (Real Madrid), Načo (Real Madrid), Alvaro Odrisola (Real Sosijedad).

Vezni red: Isko Alkorkon (Real Madrid), Marko Asensio (Real Madrid), Tijago Alkantara (Bajern Minhen), David Silva (Man. Siti), Andres Inijesta (Barselona), Saul Niges (At. Madrid), Koke (At. Madrid), Dani Pareho (Valensija), Rodrigo Ernandes (Viljareal).

Napad: Iago Aspas (Selta), Rodrigo (Valensija), Dijego Kosta (At. Madrid), Lukas Vaskes (Real Madrid).

Zanimljivo na ovom spisku nema Alvara Morate, fudbalera Čelsija, koji bi trebalo gotovo sigurno da se nađe na spisku putnika u Rusiju.

Španija ne zavisi mnogo od internacionalaca, ali da im nema pojedinih internacionalaca sastav bi im bio dosta slabiji.

Nemačka

Bundesliga, ali i niži rangovi u Nemačkoj, spadaju u najposećenije lige na svetu i godinama unazad predstavlja top 3 nacionalni šampionat.

Liga sadrži vrhunske fudbalere, ali oni uglavnom dolaze iz Bajerna iz Minhena, kao i poneki iz drugih klubova (Dortmund, Šalke, Lajpcig…).

Kod Nemaca malo je drugačije stanje, pošto se čini da reprezentacija sadrži više internacionalaca od Španije i Engleske.

Toni Kros (Real Madrid) i Mesut Ozil (Arsenal) drže vezni red “Pancera”, a pored njih tu je još nekoliko vrhunskih igrača koji ne igraju u Bundesligi.

Sastav Nemaca za utakmice sa Španijom i Brazilom malo se razlikovao od onog iz kvalifikacionog ciklusa, ali većinom glavni igrači su bili tu:

Golmani: Bernd Leno (Bajer Leverkuzen), Mark-Andre ter Štegen (Barselona), Kevin Trap (Pari Sen Žermen).

Odbrana: Mats Humels (Bajern Minhen), Džošua Kimih (Bajern Minhen), Džerom Boateng (Bajern Minhen), Niklas Šule (Bajern Minhen), Matijas Ginter (Menhengladbah), Antonio Ridiger (Roma), Marvin Platenhardt (Herta), Jonas Hektor (Keln).

Vezni red: Julisa Brandt (Bajer Leverkuzen), Emre Džan (Liverpul), Sami Kedira (Juventus), Sebastijan Rudi (Bajern Minhen), Ilkaj Gundogan (Man. Siti), Lars Štindl (Menhengladbah), Toni Kros (Real Madrid), Mesut Ozil (Arsenal).

Napad: Tomas Miler (Bajern Minhen), Mario Gomez (Štutgart), Leon Gorecka (Šalke), Liroj Sane (Man. Siti), Sandro Vagner (Bajern Minhen), Timo Verner (Lajpcig).

Francuska

Fudbalska reprezentacija Francuske spada među najtalentovanije na svetu, a velike zasluge za to pripadaju Ligi 1.

Verovatno najmanje poznata i gledana liga od gore pomenute tri, Liga 1 spada u fizički najzahtevnije.

Pored fizikalija potrebno je imati tehniku i “glavu”, i to je nešto gde pre svega odbrambeni igrači u Ligi 1 ne briljiraju, pa je zato možda najlakše napadačima u Francuskoj.

Kako je i liga najslabija, tako i opada broj igrača iz nacionalnog šampionata u seniorskom timu “Trikolora”. Ekipa Didijea Dešama igrala je u pripremnim mečevima sa Kolumbijom i Rusijom, a sastav je je izgledao ovako:

Golmani: Alfonso Areola (Pari Sen Žermen), Hugo Ljoris (Totenhem), Stiv Mandanda (Marsej).

Odbrana: Lukas Dinj (Barselona), Lukas Ernandes (At. Madrid), Presnel Kimpbembe (Pari Sen Žermen), Loran Kosjelni (Arsenal), Bendžamin Pavar (Štutgart), Đibril Sidibe (Monako), Samuel Umtiti (Barselona), Rafael Varan (Real Madrid).

Vezni red: N’Golo Kante (Čelsi), Tomas Lemar (Monako), Bleis Matuidi (Juventus), Pol Pogba (Man. Junajted), Adrien Rabio (Pari Sen Žermen), Korentin Toliso (Bajern Minhen).

Napadači: Visam Ben Jeder (Sevilja), Usmana Dembele (Barselona), Olivije Žiru (Čelsi), Antoan Grizman (At. Madrid), Entoni Marsijal (Man. Junajted), Kilijan Mbape (Pari Sen Žermen), Florijan Tovan (Marsej).

Kao što vidite, sve što idemo dalje u slabije lige učešće igrača iz domaćih liga sve je manji.

To je trend koji se verovatno neće zaustaviti i sve je očiglednije da bogati jačaju još više, dok oni “siromašni” nemaju mnogo prostora za napredak.

Kada bismo vam napisali broj igrača iz brazilske i argentinske lige koji igraju u startnoj postavi svojim timova ne biste se iznenadili pošto je u Brazilu nula, dok su se na poslednjem meču za Argentinu u startnoj postavi našli igrači Independijentea – Maksimilijano Meca i Fabrisijo Bustos.

I da, taj poslednji meč bio je protiv Španije koji su “Gaučosi” izgubili sa 6:1 – niko ne kaže da je to zbog dvojice igrača iz domaće lige, ali očigledno je da ti igrači nisu na nivou osvajanja Svetskog prvenstva.

Iz teksta zaključujemo da Engleska nema nijednog internacionalca, Španci i Nemci po nekog, dok svi ostali – tačnije 29 selekcija – u timu imaju većinom internacionalce.

Petar Tadić (Šraf)