Šta li će biti: Rusijo, majko ili kuku majko?!

Možemo li, kada su u pitanju “orlovi”, da se vratimo konačno kući bez osećaja srama i kažemo: “Rusijo, majko, pa bili smo dobri”, ili ćemo po običaju, od kako se ne zovemo Jugoslavija, da zakukamo zbog igre, rezultata i ponašanja.

Ono što niko ne želi jeste da se ponove turniri iz 2006. i 2010. godine, iako smo na oba otišli na način koji se samo poželeti može.

Srbija (i Crna Gora) se u Nemačku plasirala ispred Španije, bez poraza u 10 kvalifikacionih utakmica i sa samo jednim primljenim golom. A, vratila se opterećena skandalima, užasnim rezultatima, sa tri poraza i poslednjim mestom od 32 ekipe koje su učestvovale na Mundijalu. O tom Svetskom prvenstvu ni dan danas niko od učesnika ne želi otvoreno da govori, kao da su tada u bazi u Bilerbeku aktivirali “omertu”. Ono što jeste sigurno, sve što je jedna ekipa mogla da uradi loše na jednom takmičenju, uradila je tada reprezentacija države koja je malo pre toga prestala da postoji.

Kumovske veze, ucene, sabotaže, pretnje, podele plena, vraćanje dugova, sujete, zlobe… Svega je bilo u Nemačkoj 2006. godine. Tako da je 32. mesto plasman koji je mogao i da se očekuje.

Da se ne ponove špijuni, podele i "tesne" kopačke

Srbija je i u Južnu Afriku otišla na sjajan način. Navijači su ponovo verovali u svoju reprezentaciju, Rumunija je do nogu potučena u poslednjem meču (5:0), a onda su usledile ucene, podele, sukobi i na kraju opet debakl. Nije bilo baš 32, ali jeste 23. mesto. A, nakon pobede nad Nemcima (1:0), prve posle 37 godina, videli smo “otvoren put sve do polufinala”.

Ali, da ne bude da samo srpske igrače na mundijalima spopadne “balkanski sindrom” od kojeg “komšiji hoće da crkne krava”. Raznih infantilnosti bilo je i u vreme velike Jugoslavije, pa je Ivica Osim, selektor iz 1990. sa Svetskog prvenstva u Italiji, optužio reprezentativca Mirsada Baljića da ga je špijunirao i snimao razgovore diktafonom u korist novinara, a ove opet nije voleo jer je tvrdio “da mogu da posvađaju i dve Titove slike na zidu”… Onda je od njih kao “poklon” dobio tekst u kojem je optužen da je tokom Mundijala za jedno veče popio 12 flaša viskija.

Šta tek reći za Svetsko prvenstvo 1982… Igrače su “žuljale” nove kopačke, “žuljao” ih je i selektor Miljan Miljanić, svlačionica je bila kao bojno polje, onda se praznih pušaka izlazilo na teren. Sukobi zbog loših priprema, sastava tima za SP, kartanja, doveli su do toga da “jedan od favorita” na Mundijalu završi kao totalni gubitnik. A, Jugoslavija je u Španiju otišla ispred Italije, koja je kasnije postala svetski prvak…

Da vraćanje kroz istoriju zaključimo 1974, svađama zbog novca, neisplaćenih premija, deviznih klauzula i pretnje štrajkovima…

To su stvari koje ne želimo da se ponove u Rusiji 2018. godine.

Nećemo o taktici...

Ono što niko ne želi da se ponovi jesu i rezultati, jer na poslednja tri Šampionata Srbija ima samo tri pobede, uz šest poraza i jedan remi. A, spomenutih šest poraza je u poslednjih sedam utakmica.

Srbiji, dakle, ne treba čudo, te da pobedi Brazil, kao što je to učinila protiv Nemaca 2010. godine, već da u Rusiji bude konkurentna Švajcarskoj i Kostariki i pokuša da se plasira u drugi krug.

A, kako će ekipa u junu izgledati na terenu zavisi od mnogo stvari: da li je bilo dobro menjati selektora koji nas je odveo u Rusiju, kako će se snaći novi selektor Mladen Krstajić, koje igrače će povesti na Mundijal, da li su najbolji i najspremniji, da li su Maroko i Nigerija pravi rivali za proveru forme ili taktike, s obzirom na činjenicu da smo u grupi sa selekcijama iz južne i srednje Amerike, odnosno Evrope. A, pre toga smo, doduše i pre saznavanja imena rivala u Rusiji, odmerili snage sa Kinom i Južnom Korejom.

Naravno da nije od presudnog značaja, ali tri meseca pre početka takmičenja nije poznato kako izgleda oprema u kojoj će igrati “orlovi” u Rusiji, što ostavlja utisak da se neke stvari ponovo rade u poslednji čas.

O taktici i igri Srbije ovog puta nećemo. Jer što bi rekao selektor Mladen Krstajića: “Taktiku možete da naučite iz knjiga, ali ako nema zdrave atmosfere u timu onda ne može da se napravi uspeh”.

Stadioni za Srbiju najsporniji

Šta možemo da očekujemo od samog Svetskog prvenstva i Rusije kao domaćina?

Rusija je kao organizator konstantno bila na udaru bočnih vetrova. Od prvog dana optuživana je da je bila u dosluhu sa FIFA i da je imala prednost kada se birao domaćin Šampionata 2018. godine.

Domaćin je u svom promotivnom spotu predstavio 16 stadiona, a imao je izgrađen samo jedan, pa su se tokom gradnje pojavili brojni problemi, od kojih su najveći bili finansijski. Zanimljivo je da su dva stadiona na kojima će igrati Srbija izazvali kontroverze. Prvo je saopšteno da je objekat u Kalinjingradu (Srbija – Švajcarska, 22. jun) najteži za rekonstrukciju, uz onaj u Volgogradu, gde je iskopana neeksplodirana municija iz vremena Drugog svetskog rata i opsade tadašnjeg Staljingrada.

Potom je ruski ministar sporta Vitalij Mutko rekao da su obustavljeni radovi na izgradnji stadiona u Samari (Kostarika – Srbija, 17. jun). Portal “Sovjet sport” je nedavno objavio da “Kosmos arena” u Samari nije bezbedna, jer su uočeni brojni propusti prilikom izgradnje. Mnogo ovakvih napada i optužbi bilo je i tokom gradnje stadiona u Južnoj Africi ili Brazilu, ali je na kraju sve bilo spremno i bezbedno do početka turnira.

Putinova borba s terorizmom i huliganima

Ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da će ovo Svetsko prvenstvo biti jedno od najboljih, uprkos brojnim problemima s kojima se Rusija suočava.

Teroristi su pretili da će Mundijal biti jedna od njihovih meta, a Rusiju su pritiskali i sa drugih strana otužujući je za korupciju, doping sportista uz podršku države, huliganizam, rasizam, netoleranciju prema LGBT populaciji, aneksiju Krima, pa čak i za sistematsko ubijanje pasa u gradovima gde se grade stadioni i gde će se igrati utakmice Svetskog prvenstva.

Ulje na vatru dolivali su filmovi poput dokumentarca “Russia's Holigan Army”, koju je emitovao BBC, a u kojem jedan od huligana tvrdi “da su nerede na Evru u Francuskoj 2016. godine organizovale ruske vlasti”, te “da su među huliganima bili i pripadici specijalnih jedinica”. Ne može se, ipak, osporiti da Rusija ima ozbiljan problem sa huliganima i da će morati da uloži mnogo napora da bi gosti, među kojima će biti mnogo Engleza, bili što bezbedniji tokom trajanja Mundijala.

Zato će svaku utakmicu na prvenstvu obezbeđivati veliki broj policajaca, oklopnih vozila, a uvedene su visoke novčane kazne za učesnike sukoba u blizini stadiona. Tokom Kupa konfederacija isproban je novi sistem za kontrolu i praćenje huligana. Navijači će imati “Fan ID”, koji će pomoći policiji u identifikaciji, ali je pitanje koliko će to biti korisno kada su u pitanju domaći navijači, koji se sigurno neće “čekirati” kao posetioci Mundijala.

Na utakmicama koje su prethodnih godina igrane na terenima u Rusiji bilo je problema sa rasizmom, a neki fudbaleri poput Jaje Turea, pozvali su tamnopute igrače da bojkotuju SP 2018. Problem domaćina je u tome što ni zvaničnici ne mogu da se slože oko definicije rasizma, pa dok jedni tvrde “da je stanje alarmantno”, drugi misle da “imitiranje majmunskih krika ne treba mešati sa rasizmom”.

"Bojkot" SAD, pretnje Španiji

Na Prvenstvu u Rusiji neće igrati Sjedinjene Američke Države, prvi put posle 1986. godine, a oni koji veruju u teorije zavere doživeli su blamažu SAD kao namerno odustajanje. Jer mnogo je stvari trebalo da se poklopi da oni ne odu u Rusiju i sve se poklopilo. A, prva je bila da izgube od autsajdera Trinidada i Tobaga.

Mundijal u Rusiji mogao je da bude obeležen i još jednim skandalom, a to je bila pretnja FIFA da izbaci reprezentaciju Španije zbog mešanja politike u rad fudbaslkog saveza. Šansa je, naravno, bila na nivou statističke greške, ali je postojala i pretnja je bila javna.

Rusija će, ako ni po čemu drugom, biti upamćena po revoluciji u fudbalu, odnosno uvođenju video tehnologije (VAR). Pregledi će pomoći sudijama kod spornih golova, kaznenih udaraca, crvenog kartona.

Od Srbije kao takmičara i Rusije kao organizatora prvo što svi očekuju jeste da ne budu na nivou skandala, intriga i tračeva. Sve preko toga je čist ćar.

Žikica Babović