Povratak Srbije u rukometni vrh

Prethodno odličje osvojeno je na Svetskom prvenstvu u Egiptu, 2001. godine, kada je pobeda nad Egiptom donela tadašnjoj SRJ bronzu.

Jedina evropska medalja, takođe bronza, osvojena je 1996, na drugom šampionatu kontinenta u Španiji pobedom nad Švedskom. MOK tretira Srbiju kao pravnog naslednika SFRJ i SRJ/SCG, pa našem nacionalnom savezu pripadaju i medalje nekadašnjih zajedničkih država.

Velika Jugoslavija bila je ozbiljna rukometna sila, stalni učesnik OI i Svetskih prvenstava, dvostruki olimpijski pobednik i jednom šampion sveta (u to vreme evropskih prvenstava još nije bilo).

Prvo najsjajnije odličje osvojeno je na prvom pravom nastupu rukometa na Olimpijskim igrama, u Minhenu 1972. godine (36 godina ranije igrao se veliki rukomet).

Tadašnji tim predvodili su članovi u to doba sjajnih Borca iz Banjaluke, Partizana iz Bjelovara i Crvenke, a tim je dao čak tri buduća selektora: Abasa Arslanagića, Branislava Pokrajca i Zorana Živkovića.

Jugosloveni su igrali bez greške na celom turniru i dobili svih šest mečeva. U prvoj fazi savladali su Japan, SAD i Mađarsku, a u drugoj pregazili Zapadne Nemce sa devet razlike i dobili minimalno meč sa Rumunima, koji je realno bio presudan. U finalu nadigrana je Čehoslovačka (21:16), koja je i prvu i drugu fazu prošla na gol-razliku i završila turnir sa 3 pobede, remijem i 2 poraza.



Najbolji igrač turnira bio je Milan Lazarević (C. Zvezda), kapiten je bio Bjelovarac Hrvoje Horvat (Bjelovar), a junak finala Abas Arslanagić (Borac BL), koji je skinuo četiri sedmerca, za to doba revolucionarnom tehnikom izlaska na tri metra.

Ako je početkom sedamdesetih Jugoslavija imala dobar tim (pre i posle OI dve bronze na SP), tokom osamdesetih bio je naprosto briljantan. Kompletno bazirani na Metaloplastici, dvostrukom uzastopnom klupskom prvaku Evrope, „plavi“ su igrali rukomet ispred svog vremena, baziran na superiornoj kreativnosti i sjajnoj tehnici.

Oni su šampionsku seriju započeli juniorskim zlatom 1981, nastavili ga srebrom na SP 1982, u SR Nemačkoj (u finalu poraz od SSSR 30:27, tek posle produžetka), a u Los Anđelesu je osvojeno drugo olimpijsko zlato.

U grupi smo, posle startnog remija sa Islandom, bili bolji od Rumunije, Japana, Alžira i Švajcarske. U finalu pobeđena je SR Nemačka 18:17, za jedno od sedam zlatnih odličja sa najuspešnijih igara u jugoslovenskoj istoriji (uključujući i rukometašice).



Zlobnici su posle tog olimpijskog turnira tvrdili da je zlato posledica bojkota zemalja istočnog bloka, u to vreme superiornih u svetskom rukometu. Odgovor je stigao u vidu dvostruke šabačke klupske titule na kontinentu, a zaokružen je u dvoranama Švajcarske 1986. godine, osvajanjem svetskog šampionata.

Padali su redom Sovjeti, Kubanci, Istočni Nemci u prvoj, pa Španci, domaći Švajcarci i Zapadni Nemci u drugoj fazi. Koliko ja naša polovina žreba bila jača govori i podatak da je u borbama za zvanični plasman timovima iz naše polufinalne grupe pripalo pet od šest pobeda (Rumuni protiv Sovjeta za deveto mesto).

Polufinale se nije igralo, rival za zlato bila je Mađarska, dotle takođe sa stoprocentnim učinkom, a SFRJ je pobedila 24:22. Nacionalnu selekciju je u to doba vodio Zoran Tuta Živković.



Metaloplastika je dala gotovo pola tadašnjeg tima, od golmana Bašića, preko plejmejkera Vujovića, pivota Vukovića (sadašnji selektor) do lucidnog Mileta Isakovića. Najbolji strelac našeg tima bio je tada vrlo mladi Jovica Cvetković (i on i Vujović su kasnije vodili državni tim), a veliki doprinos imali su Momir Rnić i Zlatan Saračević.

Sledeće godine viđena je labudova pesma jugoslovenskog rukometa, osvajanjem svetskog omladinskog prvenstva u Rijeci, a 1988.u Seulu osvojena je bronza i okončana zlatna era jugoslovenskog rukometa. Posle raspada zemlje tokom devedesetih SRJ i Hrvatska borile su se za ulazak u svetski vrh, da bi početkom ovog veka Hrvati postali supersila, a naš tim ušao u tešku deceniju.

Na povratku na veliku scenu rukometaši SRJ osvojili su medalju, na šampionatu Evrope u Španiji 1996. U grupi je istorijskom pobedom nad Hrvatima obezbeđeno polufinale, jedini poraz na prvenstvu doživeli smo od Španije, a u borbi za treće mesto dobili smo Švedsku 26:25.



Na sledećem prvenstvu Evrope bili smo peti i posle toga više nismo prilazili medaljama. Za poslednja dva odličja smo se pobrinuli na svetskim šampionatima 1999. u Egiptu, kada je posle teške grupe i pobeda nad Hrvatima i Nemcima bolja u polufinalu bila Švedska, ali je za treće mesto pobeđena Španija, i dve godine kasnije, kada je u Francuskoj ponovo bolja bila Švedska, a bronza je izborena protiv Egipta.

Plasmani SRJ/SCG/Srbija na šampionatima Evrope:

Portugal 1994: nismo igrali (sankcije)
Španija 1996: treći
Italija 1998: peti
Hrvatska 2000: nismo igrali
Švedska 2002: deseti
Slovenija 2004: osmi
Švajcarska 2006: deveti
Norveška 2008: nismo igrali
Austrija 2010: trinaesti