Novak bi sada trebalo da se zapita...

Krajem prošle godine napisao sam tekst pod naslovom "Novakova greška i odgovornost u "slučaju Beker" koji se, logično, odnosio na raskid saradnje Novaka Đokovića i Borisa Bekera.

Novak je tada odlučio da otpusti nemačkog trenera nakon tri godine i 25 osvojenih turnira, među kojima je bilo šest Grend slemova, a tekst se odnosio na deo odgovornosti srpskog tenisera za takav rasplet.

Sedam burnih meseci kasnije izašao je na teren stadiona 'Suzan Lenglen', u nameri da nastavi put ka odbrani titule na Rolan Garosu protiv Dominika Tima. Na istom mestu je 2016. deklasirao Austrijanca u polufinalu i trasirao put ka prvoj tituli u Bulonjskoj šumi, kojom je ušao među teniske besmrtnike.

Sada je moglo da se namiriše da će biti potpuno drugačije – potvrda je stigla odmah na startu, kada je Tim napravio brejk, a pošto je Đoković izgubio prednost brejka u drugoj polovini prvog seta, jasno je bilo da nas čeka drugačiji scenario od već napisanog u Rimu pre nekoliko nedelja (prepustio mu samo jedan gem).

Verujem da konačan rezultat znate a, iako su mnogi pokušavali da razlog poraza pronađu u sjajnoj Dominikovoj igri, on leži u rukama Novaka Đokovića. I ne samo u rukama, već i odlukama koje je donosio...

Od prvog do poslednjeg poena imao je ogromnih problema sa servisom, ubacivao je svaki treći u proseku, dok je procenat osvojenih poena bio još niži. Kada bi pogodio prvi servis, osvajao je 57% poena, dok je od pogođenih 37 drugih servisa dobio samo 15 poena.

Otuda i ne čudi što se susreo sa čak 15 brejk lopti i duplim greškama omogućio rivalu da se kod 4:2 u prvom setu potpuno rezultatski vrati. To je bio, sam je Đoković priznao, prvi od nekoliko ključnih trenutaka koji su vodili u poraz.

"Nisam menjao način igre u odnosu na naš meč u Rimu. Sada sam imao pozitivan odnos vinera i neiznuđenih grešaka i to je bilo vrlo važno. Prvi put mi se protiv njega desilo tako nešto. Prvi set je bio veoma važan, mogao sam da ga izgubim, ali sam onda dobro odigrao i početkom drugog", istakao je Tim.

Igra se nastavila novim brejkom momka iz Viner Nojštata i, kada su kola nezadrživo krenula nizbrdo, na površinu je isplivao novi problem. Do tog trenutka bilo je mnogo važno što mu je svaki ritern u bitnim trenucima završavao gde ne treba, što mu je nakon svakog izvlačenja na forhend loptica padala nasred terena, što je servis ostao kakav je bio, a bekhendom "jurio" vinere, obično kada je situacija na terenu bila za sve, samo ne za to. Sve navedeno je prestalo da bude važno...

Sat na ekranu otkucao je 100. minut, a u repertoaru najboljeg srpskog sportiste ništa se nije menjalo – udarci nisu postali dublji, taktičkih promena nije bilo, energija se nije menjala. Samo je pustio da, bez ikakve reakcije, meč prolazi pored njega.

"Definitivno je bio bolji igrač na terenu, zaslužio je da pobedi. Bilo je teško osvajati poene – ima snažan spin, ali može da igra i izuzetno brzo, kompletan je igrač. Na šljaci je neugodan protivnik protiv kojeg lako možete da izgubite ritam, što se meni desilo, posebno sa bekhend strane i povratka nije bilo. U drugom delu meča nisam uspevao da pogodim lopticu kako treba i napravio sam mnogo neiznuđenih grešaka", istakao je Đoković.

U više navrata je pri obraćanju novinarima ponovio da je pokušavao da promeni nešto u svojoj igri, ali na terenu se ta namera nije prepoznavala. Barem ne u nekoj značajnijoj meri...

Kako to obično biva, rivalu je poraslo samopouzdanje i, s obzirom na to koju snagu proizvodi prilikom udaraca, postao je nezaustavljiv. Međutim, nedugo zatim došao je momenat kada je sve do sada spomenuto postalo nevažno, bukvalno sve, drugi put u sat vremena.

Poslednju brejk priliku propustio je u sedmom gemu drugog seta i tada su sve kočnice popustile – loptice su završavale po metar-dva u autu, a defanziva kao da nije postojala. Dopuštao je da neki udarci koje je mogao da dohvati završe kao vineri i činilo se da se prerano pomirio sa porazom.

Žurio je da servira, a znamo da nikada ne žuri da servira i, kako su mnogi na stadionu pomislili, kao da se predao, podsetivši na one neslavne trenutke krajem prošle decenije.

"U trećem setu se nisam predao, iako je tako delovalo. Nisam takav igrač, ali znam da sam pokušavao da se borim do kraja. Jednostavno, ništa nije funkcionisalo u tom delu igre. On je igrao veoma agresivno, sve je pogađao i terao me da trčim na dodatnu lopticu. Veoma loš set za mene, ali govora o predaji nema".

Ipak, činjenice "govore" za sebe – deseti put u karijeri izgubio je set sa 'nulom', poslednji put mu se na Grend slemu to dogodilo još davne 2005, a poražavajuće zvuči i podatak da je u trećem setu osvojio samo osam poena. Slovima i brojem – osam.

Kada se vruća glava bude smirila, pravo je vreme da Đoković stavi prst na čelo i za trenutak prestane da razmišlja o budućnosti i ono što donosi ta čuvena tranzicija kroz koju prolazi, već da se osvrne i pogleda malo u prošlost.

Prvo na onog igrača koji je dominirao godinama, a onda i da preispita svoje odluke i izbore. Nakon opisanog otkaza Bekeru, ni druga šok terapija nije uspela, kada je raspustio čitav stručni štab po okončanju Mastersa u Monte Karlu.

Istina je da je polako podizao formu tokom sezone na šljaci, ali ni treće "buđenje" u vidu dovođenja Andrea Agasija nije bilo previše uspešno. Osim toga, valja proceniti i koliko je ispravan put kojim je krenuo sredinom 2016, a tokom kojeg je došlo do promene dnevnih rutina, načina ishrane…

Zaključke mora doneti sam, bez uplitanja emocija, kako bi mogao da nastavi gde je stao istog onog trenutka kada je podigao Kup musketara na 'Šatrijeu'. Drugi način ne postoji.

I dok bude okretao novi list karijere, njegovi najveći rivali nastaviće da se bore za titulu u Parizu. Rafael Nadal gotovo bez borbe je došao do polufinala, pošto mu je zemljak Pablo Karenjo Busta predao početkom drugog seta.

'Bik sa Maljorke' peti put u karijeri došao je među četiri najbolja na Rolan Garosu bez izgubljenog seta, a nestvarno zvuči da je na terenu proveo samo pet sati i protivnicima prepustio zbirno 22 gema.

Prvi teniser na ATP listi Endi Mari izgubio je prvi set od Keija Nišikorija, ali je uspeo da preokrene i završi posao za nešto više od dva i po sata, dok je Stan Vavrinka potvrdio da obožava da igra na pariskoj šljaci ubedljivim trijumfom nad Marinom Čilićem.

Dobili smo i druge dve polufinalistkinje u ženskoj konkurenciji, to su Simona Halep i Karolina Pliškova, a ne bi bilo pravedno i ne spomenuti sjajnog Nenada Zimonjića. Kapiten Dejvis kup reprezentacije Srbije se u paru sa Fernandom Verdaskom plasirao u polufinale, prvi put nakon tri godine.

"Ovo polufinale me je vratilo u život. Od preostalih igrača izdvojio bih samo Kabala koji je igrao polufinale na Rolan Garosu pre 5-6 godina, niko drugi osim mene nije igrao finale Grend slema. Ovo je Fernandu najveći uspeh u dublu. Svi smo motivisani. Meni je velika želja da dođem bar do finala", kazao je Ziki.

Srpsko-španska kombinacija blizu je velikog uspeha, kao i najbolji svetski junior Miomir Kecmanović. O njihovim šansama u završnici Rolan Garosa čitajte u "Nikolinom slajsu", gde vas čekaju mnoge zanimljivosti, a mi se čujemo već sutra.

Pozdrav iz Pariza!

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)