Novi ’ubod’ Biku sa Manakora, da li i fatalan?

“Trebalo Solana, al’ upadoše Kinezi“, sećate se stiha iz pesme Indeksovaca dok smo pokušavali da se sa bombardovanjem nosimo na karakterističan način – humorom.

Komentari 112
Getty Images
Getty Images

Isto tako sam vam ja spremio priču o nečemu sasvim drugom, ali “upade Nadal“. I to kako upade, potpuno neočekivano devetostruki osvajač Rolan Garosa povukao se sa turnira zbog povrede ručnog zgloba.

Kao grom iz vedra neba, ništa nije najavljivalo tako nešto, naprotiv, u četvrtak sam odgledao maltene ceo Rafaelov trening, odradio ga je punim intenzitetom i bez ikakvih smetnji, bar je tako delovalo.

I Toni je bio toliko raspoložen da mi dâ intervju, njegov PR smeškao se sve vreme, možda su išli u drugu krajnost baš zato što su znali da nešto ne valja.

Viktor nam je posle rekao da lično nije čuo za povredu, ali da se šuškalo po svlačionici i da su neki znali da Rafa prima injekcije i da mu zglob nije dobro (“kažu da je prilično otečeno“).

Nije mogao da brani titulu na Vimbldonu 2009. godine, nije mogao da učestvuje na Olimpijskim igrama u Londonu na kojima je trebalo da nosi zastavu Španije, a ovaj udarac spada u red takvih, najtežih u Nadalovoj karijeri.

Getty Images
Getty Images

Osim što se neće boriti za deseti trofej u Parizu, tajming novog peha najgori je mogući – taman kada se činilo da je na putu da postane onaj stari...

“Voleo bih da se ovo bar desilo prošle godine... Sada sam se kretao u pravom smeru, igrao sam na vrlo visokom nivou nekoliko nedelja. Razvio sam igru ponovo, vratio se na pravi put i zato je ovo povlačenje još teže. Ovi nisu laki trenuci za sportistu, ali život ide dalje, svet neće stati“, pokušao je Rafa da stavi celu situaciju u širu perspektivu.

Igrao je sa Federerom, gubio je u nizu od Đokovića, ali ponovo se pokazuje da je Rafaelovo telo njegov najveći protivnik. I sada je pokušao – igrao je pod injekcijama, ali bol je bio sve jači i zglob bi najverovatnije bilo polomljen da je nastavio da ga forsira.

Da li će i sada uspeti da se oporavi, pitanje je – povreda nije teška (Nadal se nada da će igrati na Vimbldonu, mada pauza može da potraje i tri meseca), ali sigurno će uticati na njegovu psihu i samopouzdanje koje tek što je povratio.

Sada se otvorilo mesto za Tima, Gofana, Congu, možda čak i nepredvidivog Gulbisa, koji je pre dve godine došao do najbolja četiri, a činjenica je i da je Novaku sada olakšan put do finala.

Getty Images
Getty Images

Vest o Nadalovom povlačenju rastužila je sve one koji tenis vole, ali petak je osim toga bio kao stvoren za igru – sunčano, ali ne i pretoplo, mnogo dobrih mečeva na programu i svi preduslovi za uživanje.

Šalju mi drugari poruke iz Srbije – daj neku dojavu, jesi gledao ovo ili ono, ali istina je da se mnogo više same igre pogleda kada se prati Gren slem preko TV-a. Sada to nije bio slučaj i uspeo sam da napravim baš lepu turu.

Počeo sam od terena četiri, gde je igrala Aleksandra Krunić – izvela je dva divna loba i uhvatila nekoliko teških voleja, a Mirjana Lučić Baroni i ona plasirale su se u treće kolo.

Potom sam se preselio na Lenglen, gde je 18-godišnja Naomi Osaka pružala jak otpor Halepovoj. Mlada Japanka koja slabo govori japanski (otac joj je Haićanin i otuda tamna put, majka Japanka, ali je od detinjstva u SAD) pomalo podseća na Serenu, ima snažne udarce, a u komunikaciji sa medijima vrlo je otvorena i duhovita.

Sada nije uspela da napravi iznenađenje, ali tek prvi put u karijeri sastala se sa nekom od Top 10 teniserki. Pratite Naomi, vrlo verovatno ćete je često gledati u završnicama Gren slem turnira.

Getty Images
Getty Images

Na istom stadionu sačekao sam i duel Marija i Karlovića. Ivo je neko vreme bio povređen, igrao je dug meč u pet setova, a Endi je mnogo fizički spremniji i tradicionalno lako izlazi na kraj sa hrvatskim teniserom.

Tako je bilo i sada – sve je počelo od ’fut folta’ koji je Karloviću dosuđen u prvom gemu na drugi servis (prostrelio je pogledom linijskog sudiju, ali ništa više od toga), a samo u trećem setu pružio je iole jači otpor.

Zabavno je bilo i kada je omaleni sudija Sedrik Murije sišao da proveri trag i kada se našao pored 211 cm visokog Iva, što je nasmejalo navijače pomalo umrtvljene kratkim poenima.

Pogledao sam prvi, peti set i još neke delove meča Nišikori – Verdasko (više o tom duelu u crticama), kao i drugi set duela Gaske – Kirjos. Publika se baš uključila, čak i oni sa najskupljim kartama koji su obično ’iznad situacije’, a Nik je mrljavio, mučilo ga je rame i na kraju je domaći ljubimac slavio u tri seta.

Getty Images
Getty Images

A meč dana za nas došao je na kraju – oni koji su poslušali savet našeg Nikole Đukića solidno su zaradili, pošto je Troicki u sedmom pokušaju pobedio Žila Simona. Videlo se da je Francuz umoran posle iscrpljujućih pet setova sa Peljom, ali to ne oduzima ništa od Viktorove izvrsne igre.

Nije se obazirao ni na publiku, koja je često bila na granici nekorektnosti, a iznerviran je bio i inače mirni Viktorov trener Džek Rider, koji je posle poslednjeg poena gestom tražio jači aplauz za svoh učenika.

"Najzadovoljniji sam kako sam se psihički i taktički spremio za meč sa trenerom", rekao je Troicki.

Treći put je Viktor u četvrtom kolu Garosa – 2011. vodio je protiv Marija 2-0 i izgubio ("imao sam flešbekove s tog meča sada"), a 2013. poražen je u tri seta od Conge.

"Bio sam izgubljen na terenu protiv Conge, nisam imao šanse. Bio mi je to prvi put na Šatrijeu, a to je teren sa najvećim dimenzijama u tenisu, potpuno je drugačiji osećaj".

Sada mu je zadatak u potrazi za prvim Gren slem četvrtfinalom vrlo težak – branilac titule Stan Vavrinka. Nazovite me ludim ili preteranim optimistom, ali Viktor može da namuči Švajcarca.

Vavrinka u poslednje vreme ne blista, nisu mu strani intervali u kojima mu lopte lete na sve strane, a ako sada bude takvih perioda, Troicki će imati šansu jer je uporan i ne poklanja mnogo. Prvi servis takođe je neophodan preduslov.

"Imam i ja samopouzdanja, a glavno je da ostanem smiren i da mu ne dozvoljavam lake poene".

Crtice iz Pariza

Getty Images
Getty Images

- Na kompleksu ’Žan Buen’ jedan od čuvara je i Marko Perić, 21-godišnjak iz Požarevca koji se u Francusku doselio sa osam godina. “Ne mogu bez Srbije, dolazim svake godine, ove ću sigurno ići na dva meseca“, rekao nam je nasmejani Marko.

Malo smo razgovarali i o životu u Francuskoj, žalio se na skupoću, pogotovo cigareta, ali “imam neku varijantu iz Srbije“. Po tome se odmah vidi da je zadržao ono naše u sebi, nama reč “varijanta“ ima mnogo šire i drugačije semantičko polje nego u drugim jezicima.

- Novinarske pozicije na Terenu broj jedan idealne su da se stekne realna slika kolika je zapravo brzina loptice i zato sam se obradovao kada sam video da je tu postavljen meč Verdasko – Nišikori. Španac čiji forhend leti kao munja i Japanac koji voli u penjanju da hvata loptice.

Stadion dovoljno velik za mnogo ljudi i za intimnu atmosferu istovremeno, publika mahom uz Verdaska po jakom suncu, ali na kraju je Kei bio bolji. “Ne zaj...vaj me tako“, ljutio se Nando na lopticu, dok su ga hrabrili iz boksa i dok su navijači bivali sve glasniji, ali Nišikori se nije obazirao na to – ne menja izraz lica skoro nikad, tek po završetku meča dao je malo oduška emocijama.

- Kako se Endi Mari hrani u Parizu? “Ne jedem isto svako veče – juče sam jeo losos, salatu i krompir, pre neki dan suši. Nekada smo kod kuće i naručimo hranu, nekada kuvamo, nekada izađemo u restoran. Zavisi od rasporeda“.

Parker na RG 2009. godine sa bivšom suprugom (Getty Images)
Parker na RG 2009. godine sa bivšom suprugom (Getty Images)

- Onomatopeja trube, pa “allez“, takvo navijanje karakteristično je za sve stadione na Rolan Garosu. Nekom je očigledno dozlogrdilo, pa je na meču Karlović – Mari usledilo glasno “jedi go..a“. Ivu nije pomogla ni cela SFRJ bratija – navijali smo i mi, a u vrhu Lenglena spazili smo i makedonsku zastavu.

- Verovatno je mislio da će igrati finale plej-ofa Zapada, ali umesto u Orakl areni, Toni Parker našao se na tribinama Rolan Garosa. “Kada sam bio klinac, gledao sam na televiziji kao i svi drugi jer je Garos velika stvar za nas. Otkad dolazim uživo, najdraža uspomena mi je finale 2009. godine, kada je Federer pobedio. Posebno se divim onim sportistima koji imaju tako dugu i uspešnu karijeru kao on“.

Nije ni tvoja baš kratka i loša, Toni.

- Intervju s Tonijem Nadalom sada je malo izgubio smisao (nije skroz zbog poslednja dva pitanja), ali ubio bih se da sam rešio da ga čuvam za drugi dan. Srećom, nisam bio tako ’mudar’. U subotu ujutru čeka vas razgovor sa nekadašnjim juniorskim prvakom Vimbldona koji ove sezone igra najbolje u karijeri.

Kao i uvek, pišite mi u komentarima ili na Tviteru uz hešteg #OzmoNaŠljaci.

Pozdrav iz Pariza,

Saša (@ozmo_sasa)

prethodna strana 1 / 3 sledeca idi na stranu