U potrazi za pravom igrom – Novak Đoković

Saradnja Novaka sa Todom Martinom počela je krajem avgusta 2009. i okončana je posle ispadanja u prvom kolu u Majamiju u martu ove godine. Brojni stručnjaci analizirali su šta je toliko radikalno Amerikanac želeo da promeni u Novakovom servisu, koji je tokom karijere bio više nego dobar i pre njegovog dolaska.

Neki su rekli da je Martin želeo da promeni tehniku Đokovićevog servisa kako bi u kontinuitetu mogao da servira preko 200km/h. To jeste lep kvalitet, ali daleko od toga da je Đokoviću bilo nužno toliko da rizikuje radi bržeg servisa. Zašto? Odgovor je vrlo jednostavan – i u najboljim danima Novak se nije oslanjao na spektakularno brz servis, već više na preciznost, raznovrsnost i psihološku stabilnost da najbrže i najsnažnije produkuje onda kada je to najpotrebnije. Setimo se samo Ozi opena pre dve godine i koliko su delotvorni bili Novakovi slajs, a pogotovo kik drugi servisi.

"Pokušao je da promeni moj servis, ali sve je to bilo previše komplikovano, pa sam se na kraju vratio starom stilu", rekao je Novak nakon prekida saradnje sa Martinom.

Najveći Novakov gubitak jeste nedostatak rutine pri servisu, a posledično i nedostatak samopouzdanja. Pred ovogodišnji Australijan open napisao sam da bi Đoković ove godine čistim kvalitetom i zrelošću mogao da zauzme mesto u vrhu. Plašim se da je spomenuti gubitak rutine i samopouzdanja neutralisao tu vrlinu koja je trebalo da dođe do izražaja kao odraz već nagomilanog Novakovog iskustva.

Kada jedan poen, jedan delić sekunde odlučuju o ishodu čitavog meča, a tako je na najvišem nivou, teniser plaća skupu cenu ako nema poverenja u svoju tehniku, ako mu pokreti nisu postali mehanički. To je pravilno primetio jedan američki analitičar. Ipak, dok je prognoza dotičnog krajnje pesimistična, dotle sam ja mišljenja da će kriza servisa biti prolazni stadijum u Novakovoj karijeri, a nikako permanentna slabost.

Dolazi Rolan Garos, a to je turnir na kojem se Đoković uvek dobro osećao i još bolje igrao, sa tužnim izuzetkom prošle godine. Možda će baš u Parizu smanjiti broj duplih grešaka, kojih je do sada u 2010. bilo previše, a servis postane ono što je nekada bio.

“Voleo bih da popravim servis. Svi vide da mi taj udarac ne funkcioniše, ali izgubio sam ravnotežu pri servisu, izgubio sam ritam i nije se lako vratiti. Moram da provedem mnogo sati na terenu vežbajući i da se nadam da će mi se servis vratiti”, izjavio je Đoković.

Osim što je tehnički, problem sa servisom je i psihološke prirode, što je i sam Novak izjavio u više navrata. Najbolji način da se poteškoće prebrode jeste vredan rad na treninzima i ne sumnjam da će vremenom sve biti u redu, verovatno i ranije nego što to mnogi očekuju.

Poboljšanje na servisu je već evidentno u odnosu na sezonu na betonu i nadam se da će uskoro sve doći na svoje, u skladu sa Novakovim realnim kvalitetom.

Osim toga, postoji još jedan aspekt koji me brine, a to je da Novak kao da nema jasan generalni plan razvoja i igre. Primetili smo da je postao manje agresivan, da igra defanzivnije, a onda nas iznenadi nekom napadačkom partijom i čestim izlascima na mrežu. Krajem 2009. godine dosta je igrao drop-šot forhendom, sada toga uopšte nema, a čini mi se da je proredio i slajs bekhendom.

U želji da što je moguće više poboljša igru i postane još raznovrsniji teniser, čini se da se Novak malo rasplinuo sa igrom i pokušava da ‘igra sve’. Možda bi umesto toga trebalo da se koncentriše na svoje najveće vrline i da njih što češće ističe u prvi plan. Na kraju se trud mora isplatiti jer je Đokovićeva želja za napretkom neupitna, a talenta Novak ima napretek.

Nik Bolitijeri je nedavno u intervjuu za NIN rekao da “igrač, ukoliko želi da bude najbolji, mora da ima neko veliko oružje, nešto po čemu je jedinstven”. Deluje mi da trenutno upravo to nedostaje Novaku. Ranije mu je zaštitini znak bila bekhend paralela, funkcionisala je besprekorno i u onom fantastičnom nizu pobeda krajem prošle sezone, ali sada je ponovo utihnula i tek se stidljivo pojavi s vremena na vreme.

Jedan mali kvalitativni skok u Đokovićevoj igri, dakle, može biti odlučujući u njegovom eventualnom dolasku na prvo mesto na ATP listi i osvajanju još nekog Gren slem trofeja. Pre toga je neophodno da reši probleme sa samopouzdanjem, koji mu koče celokupnu igru, pa su bili i uzrok nekih poraza ove sezone – npr. protiv Verdaska u Rimu.

Uz to, Đoković pred Rolan Garos ima i zdravstvenih problema zbog kojih je predao meč u četvrtfinalu Srbija opena, a potom je otkazao i učešće u Madridu. Nevolje sa alergijom su jasne, ali Novak je u nekoliko navrata davao izjave iz kojih su brojni protumačili da još nešto nije u redu. Šta god da je u pitanju, nadam se da nije ozbiljno i da neće ugroziti Novakov nastup svom snagom u Parizu.

Đoković ove sezone, za svoje standarde, ima prosečne rezultate – odbranio je trofej u Dubaiju, ispao je u četvrtfinalu Ozi opena, a u Monte Karlu i Roterdamu završio je takmičenje u polufinalu.

Kada se uzme sve u obzir, situacija nije ružičasta. Međutim, pred prošlogodišnji Rolan Garos bila je idealna nakon izvanrednih rezultata na šljaci, pa se dogodio Kolšrajber i poraz u trećem kolu.

Nije nemoguće da se sada desi upravo suprotno i da Novak u Parizu potpuno preokrene tok sezone i vrhunskim igrama dogura da završnice. Za to ima potrebni kvalitet i htenje. Ako ga i sreća malo pogleda, ni trofej ne mora biti daleko.