Ana Ivanović – od Rima ponovo ka vrhu

Milijardu puta je ponovoljena priča da je Anin sunovrat počeo osvajanjem Rolan Garosa 2008. godine. Od tada ni igra ni rezultati Ivanovićeve nisu bili na poželjnom nivou. Kulminacija krize, ako i ’kriza’ nije suviše eufemističan izraz, bilo je ispadanje iz Top50 posle ovogodišnjeg turnira u Indijan Velsu na kojem Ana nije odbranila finale, već je ispala u drugoj rundi od malo poznate Anastasije Sevastove. Bio je to prvi put posle marta 2005. godine da Ana nije bila među 50 najboljih na WTA listi.

Možda i ključni potez na putu povratka u vrh povučen je malo pre po posledicama teškog poraza u Indijan Velsu – Ivanovićeva je započela saradnju sa Hajncom Guntartom, bivšim trenerom Štefi Graf.

Loši rezultati stizali su jedan drugi, ali tračak nade osetili su svi koji su gledali Anin meč sa Agnješkom Radvanskom u prvom kolu turnira u Štutgartu. Izgubila je Ivanovićeva sa 7:6, 6:4, ali je tokom većeg dela meča bila ravnopravna, u pojedinim trenucima i bolja od suparnice. Delovalo je kao da je Ana počela novu karijeru, da se prvi put susreće sa nekom od teniserki iz vrha i da je neiskustvo osnovni krivac za poraz. Bilo je i oscilacija u igri, ali ni izbliza kao u prethodnom delu sezone.

Ono što se naslućivalo u postojbini Mercedes-Benca, na pravi način se manifestovalo u Rimu. Pre svega, Ivanovićeva je na teren izlazila mnogo smirenija, a i činilo se da, možda i prvi put u karijeri, neophodnu količinu pažnje posvećuje taktici. Verovatno pod uticajem novog trenera, Ana nije po svaku cenu igrala na direktne poene i iz nemogućih pozicija kao što je činila ranije, nego je čekala pravu situaciju za napad.

Dakle, posle duže vremena imala je plan igre tokom mečeva i koristila je mozak u toku poena.

Mnogo češće je Ana igrala spin, a ne samo ravne udarce, naročito iz forhenda. Bekhendom je neretko koristila slajs, kome je i te kako potrebna dorada, ali se u određenim situacijama pokazao vrlo korisnim.

Uz to, Ana je repertoaru pridodala i ’drop šot’, na koji rivalke nisu navikle, što im je dodatno otežavalo posao.

Pred Ozi open konstatovao sam, za šta nije bila potrebna neka preterana pamet, da je Anin problem primarno psihološke prirode. On se najviše izražavao kroz probleme sa bacanjem loptice pri servisu, o čemu je i Ana govorila posle poraza od Žisele Dulko u drugom kolu u Melburnu:

„Mislim da mi se dogodi da loptica pobegne onda kada žurim, kada sam uzbuđena i samo želim da nastavim sa igrom. Želim dobro da odservirim i onda brzam. Pobegne mi i jer držim lopticu čvrsto umesto da se opustim. Radim na tome“.

Neki analitičari i komentatori kao jedan od osnovnih razloga Aninih dobrih igara u Rimu naveli su poboljšano kretanje po terenu. Nisam saglasan sa takvom konstatacijom. Ana je na početku karijere imala manjih problema sa viškom kilograma, to je odavno rešila. Ona je tip teniserke koja nikada neće moći jednako brzo da trči i dobro da se kreće kao Jelena Janković ili Žistin Enan.

To jednostavno nije njen stil igre, Ana igra ofanzivno, želi da ona diktira ritam i da natera protivnice da više trče. Kao Lindzi Devenport. Naravno, to ne isključuje kretanje kao bitan segment igre. Ipak, ko god da je pomno pratio karijeru Ivanovićeve, mogao je da zaključi da je ona još pre nekog vremena drastično popravila kretanje, mnogo pre turnira u Rimu, mnogo pre nego što je zaigrala bolje…

Rekao bih da se ključna promena krije u kombinaciji izmenjene taktike, o kojoj je bilo reči, i psihologije. Problemi sa bacanjem loptice pri servisu skoro da su nestali, što je pozitivan znak i olakšanje za sve one koji priželjkuju Anin povratak u vrh. Sama Ivanovićeva istakla je da je napokon prevladala strah od poraza i da je to razlog njenog povratka u formu.

“Poraz me više ne plaši i na terenu sada uživam u igri. Odbijanje da se predam je u principu deo mog karaktera. Ipak, ranije je bilo situacija kada sam se pitala šta uopšte radim na terenu. Sumnjala sam u sebe i svoje kvalitete, tako da bih u svaki udarac na terenu unosila strah da ću pogrešiti, što je i bila najveća kočnica moje igre. Uporan rad na kraju ipak daje rezultate", izjavila je Ana.

U Rimu je Ivanovićeva prvi put od oktobra 2008. pobedila teniserku iz Top 10 – Viktoriju Azarenku sa 6:4, 6:4. Posle nje pale su i Jelena Dementijeva i Nadja Petrova, da bi je u polufinalu zaustavila buduća šampionka Marija Hose Martines Sančes.

Večni grad bio je samo prva stepenica na visokoj uzbrdici povratka u svetski vrh. Još mnogo znoja Ana će morati da prolije kako bi se vratila tamo gde je bila pre skoro dve godine. Ali, ako se po (rimskom) jutru dan poznaje, na dobrom je putu. Sledeći stepenik je Rolan Garos, mesto sa kojeg se 2008. popela na teniski presto.

Intervju koji je Ana Ivanović dala za B92 pročitajte ovde.