Koga će obasjati Grad svetlosti?

Sama reč „iznenađenje“ podrazumeva da pojavu koja nas iznenađuje ne možemo očekivati. Pa, ipak, kada svi živopisni likovi iz „Paranormalne Srbije“ mogu, zašto se i mi ne bismo igrali vidovnjaka i pokušali da „predvidimo iznenađenja“ na predstojećem Rolan Garosu.

Priznajem, očigledno je, ali prvi mi kroz misli prolazi 21-godišnji Ernests Gulbis. Istina, već je igrao četvrtfinale u Parizu, ali za Letonca je to bila samo lasta koja nije činila proleće jer je i posle toga bio žrtva svog temperamenta i nastavio je sa bledim partijama. Ove sezone, naročito na šljaci, Gulbis poseduje ono što mu je godinama nedostajalo – konstantnost.

Momak rođen u Jurmali ove sezone je osvojio prvu titulu u karijeri, u Delrej Biču, a na šljaci je igrao četvrtfinala u Madridu i Barseloni, kao i polufinale u Rimu, što mu je i donelo rekordni rang – 27. mesto na ATP listi. Uspeo je da dobije Rodžera Federera, u Madridu da mu otkine set i bude ravnopravan tokom većeg dela meča, a isto to postigao je i u porazu od Nadala u tri seta u Rimu.

Čini se da je Gulbis bar delimično sazreo kao teniser i kao čovek. Malodušnost koja mu je ranije trovala igru i gubila mečeve ovoga proleća kao da je nestala, sada se Letonac uvek bori do kraja. Poseduje veliki talenat – servis i forhend mu jesu glavna oružja, ali Gulbis igra zadovoljavajuće sve udarce, a njegova maštovitost dolazi do izražaja kroz lobove i skraćene loptice.

Solidno se snalazi i na mreži, u čemu mu pomaže veliki raspon ruku, pa bi juriši napred mogli da postanu još jedan dragocen dodatak njegovoj i tako napadačkoj igri.

Bekhend mu je možda jedna od slabijih strana, ali ono što ga najviše sputava jeste nedostatak strpljenja. Prečesto Gulbis ume da pretera u želji da napravi direktni poen, a izreka lepo kaže da što je brzo, to je i kuso. Međutim, postoji i druga strana medalje – ukoliko se smiri i počne da igra pažljivije, da gradi poene duže, može da se desi da izgubi napadačku oštricu. Zato mnogo toga za Gulbisa leži u balansu ta dva segementa.

Drugi momak koji bi mogao da pomrsi račune mnogima jeste Tomaž Beluči, levoruki teniser iz Brazila, godinu dana stariji od Gulbisa. I on gaji ofanzivni stil igre, mada ume i da se nadigrava sa osnovne linije, a spin i slajs su dosta značajni u njegovom arsenalu udaraca. Ume da bude nestabilan, ali ima potencijala da bude ono što bi američke kolege nazvale „two-week wonder“ („dvonedeljno čudo“).

Osim forhenda, ističe servis kao omiljeni udarac, mada mnogo oscilira pri početnom udarcu. Najbolje se snalazi na šljaci, a početkom maja došao je do 26. mesta na ATP listi, što mu je najbolji rang u karijeri.

Nikada nije prošao prvo kolo na Rolan Garosu, ali sadašnji rang obezbediće mu lakše protivnike u prve dve runde. Uz nešto povoljniji žreb, Beluči bi mogao daleko da dogura.

Nikolasa Almagra do polufinala u Madridu nije bilo nigde, ali je on poznati šljakaš i kao nekadašnji četvrtfinalista potencijalna je mina za favorite. I Gonsales je bio tih tokom sezone na šljaci, ali Gonzo je sebi i izgradio ime na Turu povremenim bljescima.

Izner i Kveri drastično su poboljšali svoje mogućnosti na šljaci, mladi De Baker imao je lep niz pobeda u Barseloni, Šardi i Gaske igraju pred domaćom publikom...

Kada je reč o ženskoj konkurenciji, ovog proleća bilo je mnogo iznenađujućih rezultata – Marija Hose Martines Sančes trijumfovala je u Rimu, a Aravan Rezai u Madridu.

O igri Sančesove i o tome šta je novo ona unela u ženski tenisu, pročitajte u posebnom tekstu.

Nazad na Rezai. Dakle, bez mnogo diskusije, Francuskinja iranskog porekla je u prestonici Španije odigrala najbolji turnir u karijeri. Razornim udarcima sa osnovne linije terorisala je suparnicu, a posebno impresivan bio je njen bekhend. Ono što je napravilo razliku, a čega ipak nije bilo u pređašnjem toku karijere, jeste sposobnost Rezai da u Madridu zadrži smirenost u prelomnim trenucima i da ne oscilira mnogo tokom mečeva.

Uprkos svemu, nisam siguran koliko 23-godišnja Rezai može takvu igru da prikaže i u Parizu. Mislim da još nema potreban kvalitet da bi se probila, recimo, do četvrtfinala Gren slem turnira, makar i na domaćem terenu.

Devojka čije su igre u poslednje vreme na mene ostavile najjači utisak ipak je Lucie Šafarova iz Češke. Igrala je četvrtfinala u Štutgartu i Rimu, a u Madridu je u polufinalu predala meč Rezai zbog povrede butine. Šafarova je pokazala da ume da uči na greškama iz prošlosti, a kao ofanzivna, levoruka teniserka mogla bi mnogima da zada mnogo problema. Uz to, ne manjka joj ni iskustva jer je pre tri sezone igrala u četvrtfinalu na Australijan openu. Ukoliko je bekhend samo za nijansu bolje bude služio, imaće odlične šanse protiv svakoga u Parizu.

Sportisti često vole da kažu kako je nešto „nezahvalno za prognozu“. Kada je reč o tome ko bi mogao da iznenadi na WTA turu, mislim da je najprikladnije da citiram taj, za mene jedan od najmrskijih odgovora. Zaista, u ženskom tenisu mnogo je kandidata koji svakoga časa mogu da eksplodiraju i naprave neki zapaženi rezultat.

Da li će to biti Šahar Per, koja je u Madridu pokazala znake buđenja? Možda Marija Kirilenko ili dugo najavljivano čudo, sada već 22-godišnja Andrea Petković. Da li bivša prva juniorka sveta Anastasija Pavljučenkova napokon ima snage za značajniji proboj ili Aleksandra Dulgeru ili...

Zaista, teško je reći šta će se dogoditi i da li će i ko ’isplivati’ na ovogodišnjem Rolan Garosu. Međutim, to nas ne sprečava da pokušamo da predvidimo pozivajući se na (ne)objektivna merila. Pokušajte i vi!