Nikol Vajdišova - u penziju sa 20 godina

Međutim, povlačenje samo predstavlja kulminaciju krize koja je trajala već duže vreme – njeni začeci nazirali su se 2008. godine, već 2009. nekada sedma teniserka na svetu ispala je iz Top 100 nakon što je izgubila u prvom kolu na Vimbldonu, a sumorno klizanje niz lestvicu okončala je linijom manjeg otpora – povlačenjem u trenutku kada je bila 177. na WTA listi.

Prvobitno, mediji su uzrok njenih lošijih igara tražili u ljubavnoj vezi sa Štepanekom. Ne bi bio prvi, a ni poslednji put, da romantična veza negativno utiče na posao.

„Zadovoljna sam odlukama koje sam donela i one mi ne odvraćaju pažnju (od tenisa). Više sam nezavisna nego pre dve godine, sada donosim svoje odluke i mislim da sam dosta odrasla“, izjavila je Vajdišova krajem 2008.

Tenisko srozavanje nisu mogli da zaustave ni različiti treneri – očuh Aleks Kodat zamenio je Dejvida Felgejta, a krajem prošle sezone radila je sa Erikom van Harpenom.

Ljubav je možda u početku igrala ključnu ulogu u padu, a posle nije bilo lako stvari vratiti na pravo mesto. Kao izrazito ofanzivnoj teniserki, igra Vajdišove umnogome je zavisila od samopouzdanja. Ono je nestalo, izgubilo se negde između zasićenosti tenisom, mladalčke rasejanosti i buntovništva sa jedne i ambivalentno, preterane želje za uspehom sa druge strane.

„Prema svim izveštajima, Vajdišova nema fizičkih problema i igra odlično na treningu. Ali, izvor blizak situaciji kaže: ’U osnovi, ona ne može da se takmiči. Postoji razlika između turnira i treninga. Onog trenutka kada stvari ne krenu kako treba, ona to ne može da podnese. Poptuno je iracionalna kada to počne da se događa na terenu’“, napisao je teniski analitičar Tom Tebut.

A, kako je samo neustrašivo delovala kada se pojavila. Fantastičan servis, agresivni osnovni udarci, pogotovo forhend, a uz to je imala duge noge i solidno kretanje što je u budućnosti trebalo da joj ostavi slobodu da igra malo strpljivije.

Kažem strpljivije jer Nikol nije odustajala od napadačke taktike čak ni u presudnim momentima. Uvek je želela da ona odluči o ishodu. Naravno, dosta bi i grešila, ali računao sam da će sazreti jer je njen igrački potencijal bio ogroman i uvek je delovala motivisano, rešena da još napreduje. Očigledno sam bio u krivu jer su njeni nervi sve češće popuštali pred velikim izazovima, pravila je više grešaka nego herojskih ’vinera’, a to je imalo razarajuće posledice po njenu karijeru.

Igra joj je, po mom mišljenju, bila sasvim u redu sa tehničkog aspekta, glava je bila problem. Najgore je kada ne znate uzrok nečega što vam se dešava, a kamo li krize koja vam malo po malo oduzima nešto za šta ste borili ceo život – tenisku karijeru u ovom slučaju. Tada se preuzimaju i očajničke mere, koje se često ispostave pogrešnim.

„Treniramo dva puta dnevno. Nikol je napravila neke tehničke promene u svojoj igri, koje mi se ne sviđaju, tako da se vraćamo na staro. Pokušala je ranije da udara lopticu pri servisu, ali ipak joj odgovara kada je udara sa visine, pa smo se vratili. Takođe, ponovo će igrati sa ’otvorenim stavom’ (kada su nožni prsti usmereni više ka mreži) umesto ’zatvorenog’ (nožni prsti više okrenuti ka boku)“, rekao je njen tadašnji trener Aleks Kodat početkom 2009.

Ove promene samo su unosile dodatni haos u već zbrkane misli 183cm visoke Čehinje. Zato je, između ostalog, gubila volju za tenisom, samopouzdanje je davno bilo na najnižim granama, a želja da digne ruke od svega gorela je sve žešćim plamenom. Na to svakako nije pozitivno uticao ni katastrofalan skor sa najboljim teniserkama na svetu – 0-15 protiv Kuznjecove, Enan, Klajsters i Serene Vilijams.

„Biće potrebno vreme dok se ne vrati tamo gde je bila. Ako zaista želi da se vrati, uspeće u tome. Izgledalo je kao da je nije briga za tenis. Potrebno je da shvati da je sa takvim stavom logično da izgubi. Ako promeni to i zaigra sa strašću, uopšte se ne brinem“, rekao je Kodat.

Ali, do promene nije došlo. Nikol nije mogla, nije želela, razlog više nije toliko bitan. Ono što je važno jeste da je WTA tur izgubio potencijalno veliku šampionku. Tenis je više ne ispunjava i rešila je da pođe drukčijom životnom stazom.

Bila je šesti najmlađi osvajač WTA turnira, kada je sa 15 godina, tri meseca i 23 dana trijumfovala u Vankuveru. Do kraja 2006. osvojila je još pet turnira, doduše nikada veći od Tier III kategorije. Igrala je u polufinalu na Rolan Garosu (2006) i Australijan openu (2007), a dva puta je stigla i do četvrtfinala Vimbldona (2007, 2008).

U 2009. dobila je samo 11 mečeva, ove godine samo jedan – Loru Grenvil u Memfisu.

Konačno, sredinom marta okončala je profesionalnu karijeru. Žao mi je što nije dala sebi šansu da pobedi najbolje, uđe u finale Gren slema, dođe do Top 5... Mogla je, da je imala malo više razuma, volje, strasti i sreće.