Kakav Nadal, strašni Nadal (2008)

Nadalova superiornost bila je više nego očigledna u svakom od mečeva, ali posebno mi je u sećanju ostao okršaj sa Verdaskom u osmini finala (6:1, 6:0, 6:2). Po rezultatu bi se reklo da se Fernando nije baš proslavio, ali on je odigrao sasvim solidno, Nadal je jednostavno bio kao mašina. Zato je Verdasko konstantno upućivao poglede u pravcu svoje lože u stilu: „Šta još mogu da uradim?“ i čudio se kako semafor nikako ne uvažava njegovu dobru igru.

Tako je izgledalo nadmetati se sa Nadalom tih dana – bio je standardno neprobojan u odbrani, a postao je i mnogo agresivniji u napadu, poboljšao bekhend itd. Jednom rečju, igrao je perfektan tenis.

I Almagro je u četvrtfinalu uzeo samo tri gema, Đoković je dogurao i do set lopte, ali je i on poklekao u tri seta, pa je na red treću godinu u nizu došlo finale sa Rodžerom Federerom.

Ključni udarac u prvom setu bila je Špančeva bekhend dijagonala. Rodžer je forsirao tu stranu rivala i tako pokušavao da pripremi situaciju za ’viner’, ali umesto toga su obično sledili kontraudari kojima je Nadal pravio direktne poene.

„Rafa je veoma, veoma snažan i dominira ovim turnirom kao nikada ranije. Ostaje mi samo da ga pohvalim za nivo igre u protekle dve nedelje, odlično se nosi sa pritiskom“, izjavio je Federer posle meča.

Krajem prvog i početkom drugog seta Federer je češćim izlascima na mrežu pokušao da promeni ritam, ali je uspešno završio samo 3 od 11 juriša napred. Bilo je 2:0 za Nadala (dva velika auta Rodžera iz forhenda), kada je Švajcarac zaigrao znatno bolje. Odigrao je nekoliko briljantnih kratkih dijagonala i forhendom i bekhendom, a zatim je savršeno izveo tri štop-voleja.

“Nisam očekivao ovakav meč, mislim da sam odigrao skoro savršeno, a on je pravio više grešaka nego inače”, rekao je Nadal.

Samopouzdanje se vratilo Federeru, koji je ulazio u teren i uspešnije rešvao poene. Prelomna tačka drugog seta bio je sedmi gem, kada je Švajcarac imao brejk loptu. Igrao se dug poen, Nadal je posle duže razmene skratio lopticu, Federer je stigao na vreme, ali je bekhednom poslao lopticu u mrežu.

Nadal je bio nemilosrdan, potpuno koncentrisan u svakom trenutku, odlično se kretao i skoro uvek birao pravo rešenje (’pasing’ spinom, besprekorna forhend paralela...), pa je došao do četvrte uzatopne titule u Parizu i tako izjednačio rekord Bjerna Borga.

“Sada više igram u terenu, a ne dva metra iza osnovne linije, poboljšao sam slajs, više menjam pravac, a i ravnije udaram lopticu naročito bekhendom. Napredovao sam od prošle godine, više kontrolišem poene i agresivniji sam nego uobičajeno”, objasnio je Rafael razloge retko viđene dominacije na nekom od Gren slem turnira.

Trijumf na Rolan Garosu bio je samo deo fantastične Nadalove serije, u kojoj je pobedio u Hamburgu, Garosu, Kvinsu, Vimbldonu i Torontu, pa je sredinom avgusta konačno preuzeo dugo očekivanu lidersku poziciju na ATP listi.

Logično, postavilo se pitanje hoće li Nadal ikada biti poražen na Rolan Garosu i hoće li Federer ikada uzeti jedinu Gren slem titulu koja mu nedostaje. Mada većina nije prognozirala takav ishod, oba pitanja već dogodine dobila su potvrdan odgovor.