Marija Hose Martines Sančes – novi vetar WTA tura

Martinesova je levoruka i igra joj je vrlo raznovrsna. Uglavnom više voli da je ofanzivna nego da se brani, a sa bazne linije podjednako dobro napada i forhendom i bekhendom. Ipak, osnovni udarci morali bi da joj budu bolji ukoliko želi da se zadrži u vrhu ili probije u Top 10. Ono što je izdvaja od ostalih jesu česti izlasci na mrežu, neretko i posle servisa.

Uz to, Martinesova tokom meča igra neverovatan broj skraćenih loptica, koje izluđuju protivnicu i apsolutno joj ne daju da uđe u jedan ustaljeni ritam. Na turniru u Rimu videli smo da je Španjolka čak i riternom igrala ’drop šot’ i tako dolazila do poena.

„Ubila me je svim tim skraćenim lopticama“, jednostavan je bio zaključak Jelene Janković nakon poraza 7:6, 7:5 u finalu u prestonici Italije.

Koristi i slajs i spin, kratke dijagonale, trudi se da joj igra bude šarenolika kako bi uvek mogla da pronađe rešenje u situacijama kada joj neki od udaraca ne ide. Kako je jedan američki analitičar lepo rekao: „Ima ime dovoljno za dvoje ljudi, a mašte više od svih“.

Kada se sve uzme u obzir, promena tempa i sposobnost da relativno uspešno izvede svaki udarac primarne su vrline Martinesove – malo slajs, pa ravan udarac, top-spin, drop-šot, šta god vam treba... Uz to, i pravi osećaj kada koji udarac primeniti.

Naravno, sve to savršeno izgleda u teoriji, ali je kao i uvek problem istu sprovesti u praksu. Tokom većeg dela karijere Martinesovoj to nije uspevalo u kontinuitetu, pa su se neki stručnjaci podsmevali njenom upornom forsiranju skraćenih loptica. Istini za volju, znale su često da je odvedu u poraz, ali i Federera je forhend znao da povede istom stazom, pa šta sad?

Poenta cele priče jeste da je Martinesova bila istrajna u nastojanju da svoj način igre zadrži atraktivnim, a istovremeno učini delotvornim. Nedavni trofej na turniru u Rimu zasigurno je najveći uspeh u njenoj dosadašnjoj karijeri, potvrda njenog rada, zaista je bilo uživanje gledati je tokom te sedmice na „Foro Italiku“.

Bila je najbolja na takmičenju na kojem su učestvovale devet teniserki iz Top10, a na putu do trofeja eliminisala je Skjavone, Voznijacki, Šafarovu, Anu Ivanović i na kraju Jelenu Janković. To joj je bio treći trofej u karijeri, posle Bogote i Baštada, a njime je prvi put ušla u Top20.

Retko koji trener preporučio bi svojoj učenici da se ugleda na Sančesovu, ali nama gledaocima svakako bi bilo zanimljivije kada bi taletnovane klinke barem krišom ’skidale’ njene poteze i kombinacije. Tenis bi bio originalniji, ako ništa drugo. Uz dužno poštovanje prema ostalim teniserkama, igra je u poslednjih nekoliko godina postala isuviše jednodimenzionalna i šablonska, industrijska, malo ko je mislio o lepoti...

Utoliko je svima draže što je Španjolka nakon serije solidnih, ali nikada vrhunskih rezultata, napokon uspela da osvoji neki veći trofej. Nadajmo se da tu neće stati, a Rolan Garos je već pred vratima.