Montreal 1976 - Igre XXI Olimpijade

Predistorija Montreal je dobio organizaciju Igara 12. maja 1970. godine u Amsterdamu. Kanadski grad bio je ispred Moskve Los Anđelesa koji su bili organizaori narednih Igara. Domaćin je igre završio sa pet srebrnih i šest bronzanih odličja. Prvi put u istoriji letnjih Igara dogodilo se da organizator ne osvoji zlato, dok je to bio slučaj četiri puta na zimskim Igrama. Tajvan nije morao da se takmiči pod imenom „Republika Kina“, jer je Kanada zvanično priznala „Narodnu republiku Kina“. Zbog ragbi reprezentacije Novog Zelanda veliki broj afričkih država bojkotovao je Igre. Posle svega što se desilo u Minhenu, obezbeđenje u Montrealu je bilo na zavidnom nivou. Olimpijske igre bile su finansijska katastrofa za Montreal, pošto je grad plaćao dugove i 30 godina nakon događaja. Olimpijski plamen „elektronski“ je putem satelita prenesen iz Atine u Otavu, da bi potom ručno stigao u Monreal.

Heroji 14-godišnja gimnastička senzacija iz Rumunije Nađa Komaneči dobila je prvu perfektnu desetku u istoriji gimnastike. Ona je zaradila sedam desetki na tim igrama.Ženski odbojkaški tim Japana dobio je sve mečeve sa 3:0, a samo u jednom duelu protivnice su u jednom setu prestigle deseti poen. Italijan Klaus Dibijasi je treći put za redom stigao do zlata u skokovima u vodu. Takođe do trećeg olimpijskog zlata došao je i Sovje Viktor Sanejev u troskoku. Mađar Mikloš Nemet pobedio je u bacanju koplja i tako postao prvi sin koji je nasledio oca sa olimpijskim zlatom, pošto je Imre Nemet slavio 1948. godine. Petorica američkih boksera Šugar Rej Leonard, Lion Spinks, Majkl Spinks, Lio Rendolf i Hauard Dejvis Džunior su osvojili zlata. To je bio najbolji američki boks tim na Igrama ikada i svi su kasnije osim Dejvisa postali i profesionalni prvaci sveta.

Naši na Igrama Jugoslavija učestvuje sa 88 sportista u 14 sportova i sa 8 medalja (2 zlatne, 3 srebrne, 3 bronzane) zauzima 16. mesto među zemljama osvajačima trofeja. Zlatne medalje osvojili su Matija Ljubek i Momir Petković.

Bilans medalja, 10 najboljih

	Država	Zlato	Srebro	Bronza	Ukupno
1.	SSSR	49	41	35	125
2.	SAD	34	35	25	94
3.	Istočna Nemačka	40	25	25	90
4.	Zapadna Nemačka	10	12	17	39
5.	Japan	9	6	10	25
6.	Poljska	7	6	13	26
7.	Bugarska	6	9	7	22
8.	Kuba	6	4	3	13
9.	Rumunija	4	9	14	27
10.	Mađarska	4	5	13	22
16.	Jugoslavija	2	3	3	8