Francuska - Španija (Hanover, 21h)

Za kraj druge faze žreb je pripremio pravu poslasticu. Francuska i Španija bili su jedina dva ozbiljna tima u grupama G i H, što je potvrdio ubistveno dosadni sudar Švajcaraca i Ukrajinaca. Sada je izvesno da će samo jedna od dve sile svetskog fudbala otići u četvrtfinale.

Španska fudbalska reprezentacija je sinonim za konstantne neuspehe na velikim turnirima. Povremena četvrtfinala daleko su ispod ambicija naroda, koji na svojim stadionima gleda najkvalitetniju ligu na planeti. Na poslednja četiri takmičenja Španci dva puta nisu prošli ni grupu.

Na ovom šampionatu Crvena furija je počela silovito protiv Ukrajine, protiv Tunisa su dokazali menatalnu snagu i fizičku pripremljenost, a protiv Saudijaca su štedeli snagu i igrače od suspenzija. Grupa jeste bila beznadežno slaba, ali je posao odrađen na vrhunski način.

Ukoliko ispadnu u osmini finala, Špancima niko neće moći da zameri. Oni su najmanje krivi zbog toga ih što tako rano očekuje duel sa supersilom u plavim dresovima. Mimo očekivanja Francuska je u jednako slaboj grupi jedva osvojila drugo mesto, i sebi znatno otežala put ka završnici.

Francuzi su koliko pre pet godina važili za najjači tim na planeti. Malo pre toga oni su postali prva selekcija koja je kao svetski prvak osvojila evropsku titulu. Dve i po decenije ranije Nemci su osvojili oba trofeja, ali obrnutim redom. Na putu ka tituli šampiona Evrope oni su u četvrtfinalu pobedili Španiju, zahvaljujući Raulovom promašaju sa penala u nadoknadi vremena (gornja slika).

AP

Velike greške južnih suseda direktno su pomogle Francuzima da osvoje obe evropske titule u istoriji. Pre 22 godine Luis Arkonada napravio je verovatno najveću grešku u karijeri, kada mu je u finalu šampionata kontinenta Platinijev udarac prošao kroz ruke.

Ključni francuski problem još od kasnih pedesetih bio je nedostatak adekvatnih napadača. Možda u klupskom fudbalu Tjeri Anri i David Trezege čine najstrašniji napadački tandem na planeti, ali kada obuku dres nacionalnog tima pretvore se u, najblaže rečeno, prosečne fudbalere. Onda se pojavi neko kao Rejmon Domenek, ko proceni da je i jedan napadač dovoljan, i eto vam objašnjenja zašto tim sastavljen od takvih igrača ostvaruje krajnje skromne rezultate.

Večernji termin u Donjoj Saksoniji sasvim odgovara ekipama da daju sve od sebe. Nagrada je četvrtfinale, verovatno sa Brazilom, dalje na putu stoji bolji iz meča Engleska – Portugal. Dodatni motiv su dueli saigrača: Zidan sa četvoricom iz Reala, Anri sa dvojicom iz Arsenala. Partnerstvo Anrija i Rejesa u klubu bila je osnova i za legendarni rasistički ispad Luisa Aragonesa.

Centralno mesto u poslednja 24 sata dobio je Roberto Roseti. Italijan, koji je pre 11 dana bio insajder najveće fudbalske blamaže u istoriji Srba, nije pažnju privukao svojim postupcima. To su za njega učinili drugi. Skandalozna odluka Medine Kantaleha da u 94. minutu pokloni onakav penal Italiji probudila je sve teoretičare zavere na planeti. Jer, sada će Špancima suditi Italijan, a Španac je pomogao Italijanima itd. itd.

Malo je verovatno da su Francuzi bili zadovoljni suđenjem mnogo poznatijeg Italijana – Koline – u pomenutom četvrtfinalu 2000, jer je „Ćelavac“ dosudio Špancima dva penala. Toliki pritisak mogao bi Rosetija prevesti na sasvim suprotnu stranu, što bi bilo jednako loše. Zato je pred upravnikom bolnice iz Torina najteži moguć zadatak. O tome kako ga je obavio pričaćemo u tri dana pauze koji slede.