Svečano otvorene XXX Igre - FOTO

Svečanost je počela u 22h po našem, a pod nazivom "Ostrvo čuda" oslikalo je bogatu istoriju Velike Britanije.

Britanci su se potrudili da u sat i po programa obuhvate sve, od industrijske i socijalne revolucije, preko ratova i književnosti, do popularne kulture, filma i muzike. Posle toga usledio je defile, a čitav program potrajao je skoro do 2 posle ponoći po našem.

Srpsku delegaciju predvodio je Novak Đoković, a sa njim je izašla većina sportista, izuzetak su bili oni koji nastupaju sutra, kao i ono koji još nisu stigli u London.

Milijardu ljudi bilo je uz svoje televizore, a 62 hiljade na stadionu tokom ceremonije. Na ovom mestu moći ćete da vidite interesantne fotografije i informacije tokom celog otvaranja.

Takmičenja na Igrama počela su još u sredu, igrani su mečevi na oba fudbalska turnira, a u petak su održane kvalifikacije u streličarstvu, tokom kojih su pali prvi svetski rekordi.

Prvi srpski takmičari počinju nastup u subotu ujutro, a već oko podneva možemo se nadati i prvim medaljama.

Dok pratite ceremoniju, možete se upoznati sa nekim interesantnim podacima iz istorije olimpizma, nekim od heroja Igara, kao i sa objektima na kojima će se do 12. avgusta boriti sportisti iz 204 države sveta.

Nemojte propustiti priliku ni da se uključite u prikupljanje sličica u virtuelnom albumu “Olimpijac – London 2012”. U album su od 20 časova uključeni i svi reprezentativci Srbije.

Bliži se 22.00, raste uzbuđenje pred početak ceremonije otvaranja, scenografija je već postavljenja, na terenu se nalazi improvizovano selu uz pravo drvo na pravom brdu.

Na ceremoniji otvaranja na prvim modernim Olimpijskim igrama 1896. godine u Atini, prisustvovalo je 70.000 gledalaca, a Igre je otvorio grčki kralj Jorgos. Tada su bili prisutni takmičari iz 13 zemalja. 116 godina kasnije u Londonu došli su sportisti iz 204.

Olimpijske igre zvanično su počele udarcem u ogromno Olimpijsko zvono koje je izveo pobednik Tur d'Fransa Bredli Vigins, trostruki olimpijski šampion.

Olimpijsko zvono je najveće harmonično zvono na svetu, a izgradila ga je kompanija "Whitechapel Bell Foundry", koja je najstarija na svetu i nalazi se nekoliko kilometara od stadiona. Ova kompanija proizvela je i Zvono slobode u Filadelfiji, simbol rata za nezavisnost SAD-a (1752), kao i Big Ben (1858). Zvono će ostati u Parku sledećih 200 godina, a posle će biti vraćeno u fabriku.

Posle toga usledio je performans dečijeg hora koji je izveo četiri pesme karakteristične za četiri nacije koje čine Ujedinjeno Kraljevstvo (Englezi, Škoti, Velšani, Irci).

U nastavku ceremonije usledili su citati Viljema Šekspira. Britanski glumac Kenet Brenan izveo je deo Šekspirovog komada "Bura".

"Ne plaši se, ostrvo je puno zvukova...", počeo je Brenan obučen kao Islambar Kingdom Brunel, legendarni biritanski inženjer, čovek koji je promenio istoriju ljudskog transporta praveći mostove, tunele i pruge, sredinom 19. veka.

Više od 1.000 bubnjara ispratilo je performans "Pandemonijum", reč koju je u 17. veku izmislio engleski pesnik Džon Milton, a koja je predstavljala glavni grad pakla u epskoj poemi "Izgubljeni raj". Na sceni je 7 dimnjaka, 6 razboja, 5 parnih motora, te jedan vodeni točak.

Ovaj segment je označio "putovanje" kroz velike revolucije engleskog društva, počev od industrijske, preko socijalne tokom 1960-ih godina, pa do savremene digitalne 21. veka. Taj deo obeležili su i borba za prava radnika te ravnopravnost žena.

Ceremonija je nastavila da prati vreme, stigla je do grupe vojnika iz Prvog svetskog rata, ljudi u cilindričnim šeširima odaju poštu svima koji su izgubili život tokom konflikta od 1914. do 1918. godine.

Potom se svi kreću u centar stadiona, gde muškarci i žene, uz bubnjare teraju veće bubnjeve, a potom stiže brod sa imigrantima sa indijskog potkontinenta, posle Drugog svetskog rata.

Uskoro se sa zemlje podiže pet olimpijskih krugova i prave kišu iskri.

Dolazi savremeno doma, simbol engleskog šmeka, tajni agent Džejms Bond (u ulozi aktuelni Danijel Krejg) odlazi po kraljicu i helikopterom iz Bekingemske palate do stadiona dovodi Elizabetu II, koja padobranom sleće na teren.

Kraljica je na stadion došla uz pratnju Vojvode od Edinburga i pridružila se predsedniku MOK-a Žaku Rogu, ouči izvedbe himne Velike Britanije.

U sledećem segmentu ceremonije učestvovalo je 1.200 volontera koji su zaposleni u zdravstvenim ustanovama iz cele Britanije, uključujući i pacijente iz dečje najveće bolnice Ormond strit.

Ovaj deo predstavlja dva velika dostignuća Britanije, sjajnu dečju literaturu i Nacionalnu zdravstvenu službu, jer u Britaniji nikome ne sme biti uskraćena zdravstvena zaštita.

Posle plesa deca uskaču u krevete da spavaju, uz čitanje Džoan JK Rouling, spisateljice Harija Potera koja im čita Petra Pana. Pojavljuju se zli likovi, Kapetak Kuka, Kruel de Vil iz 101 dalmatinca, Voldemort iz Harija Potera. Međutim, stiže omiljena bejbisiterka, Meri Popins i tera noćne more.

Spektakl nije mogao da prođe bez još jednog omiljenog Britanca, legendarnog glumca Rouana Etkinsona u ulozi nepopravljivog Mister Bina.
Ovaj put pokušava da svira klavijature za muziku iz "Vatrenih kočija", filma koji možda i najbolje opisuje olimpijski duh, uz pratnju Londonskog simfonijskog orkestra. Ponovo ima problema, sada ga ometa "smartfon", pa se nekako dovija da isprati kompoziciju.

Dolazimo do savremenog domaćinstva, uz promenjivo ostrvsko vreme. Priča počinje u običnoj kući u kojoj živi većina Britanaca. Pratimo porodicu u kojoj "glume" amateri, majka donosi namirnice, otac gleda televiziju, dok sin igra video igrice, a tinejdžerka se sprema za odlazak u disko, redovno subotnje veče na Ostrvu.

Sledi obilazak muzičke istorije, uživamo uz najbolje zvuke hipi perioda, te 80-ih i 90-ih, legendarnih Bitlsa, Erika Kleptona, Dejvida Bouvija, Pink Flojda, Kvina, Seks Pistolsa, Kleša, Euritmiksa, Majka Oldfilda, Kemikal Bradersa, Prodižija.., a potom stižu elektronska muzika i hip-hop.

Potom je centralno mesto na stadionu zauzeo Tim Berners-Li. Ovaj čovek je zaslužan za WWW, nije izmislio internet, ali jeste protokol koji nam omogućava da uživamo u svim njegovim prednostima.

U nastavku spektakla mogli smo da videmo ukratko kako je olimpijska baklja putovala poslednjih 70 dana i obišla skoro 9.000 kilometara kroz Britaniju. Sledi vatromet sa "Tower Bridge"-a, uz vožnju gliserom kroz Temzu sa Dejvidom Bekamom.

Na terenu se pojavljuju ogromno sunce i plesna tačka uz pesmu "Abide With Me" (Pridrži se za mene) Henrija Frensisa Litea iz 1847. godine, koji je preminuo tri nedelje pošto ju je završio. Pesmu, čija je tematika borba života i smrti, otpevala je Emeli Sande.

Možda je nedostajao omaž fudbalu, čija je kolevka Engleska, ali i uopšte sportu, s ozbirom da su u pitanju Olimpijske igre. Spektakularno na njima svojstven način, uz neizbežan britanski humor, otvaranje jeste bilo sjajno, ali da li je moglo da parira onom sa Igara u Pekingu 2008?

Napišite nam u komentarima šta vi mislite o tome, šta vam se svidelo, šta nije, da li biste nešto dodali, promenili.

Odmah posle ovoga, počela je i parada nacija, njih 204. Prvi su izašli rodonačelnici Olimpijskih igara Grci, čiju zastavu nosi Aleksandros Nikolaidis, dvostruki olimpijski šampion u taekvondoa. Potom su olimpijci krenuli da izlaze po abecednom redu, od Afganistana i Andore, pa tako dalje...

Tim Srbije izašao je na stazu u 23.33 po lokalnom vremenu (pola sata posle ponoći po našem). Novak je ponosno nosio zastavu, a predsednik Republike je pozdravio tim šalom sa nacionalnom zastavom.

Naš tim je toplo pozdravljen od publike, svakako dobrim delom zbog nosioca zastave, koji je jedno od najprepoznatljivijih sportskih livca na planeti.

Tačno 21 minut kasnije, uz zvuke pesme "Heroes", pojavili su se i domaćini, koji zatvaraju defile.

Odmah zatim zabava se nastavila, na scenu izlazi šefildski bend Arctic Monkeys, jedan od najboljih muzičkih proizvoda Britanije u ovom veku.

Posle još malo muzike, obratio se predsednik Organizacionog komiteta Sebastijan Kou, koji je rekao da očekuje veoma uspešne Igre.

"Kada jednog dana budemo pričali svojim unucima o ovome, treba da im kažemo da kad je naše vreme došlo, pokazali smo se dobro. Nikad nisam bio ponosniji što sam Britanac", rekao je nekadašnji zlatni dugoprugaš.

Za njim je za govornicu izašao predsednik MOK Žak Rog.

"London je prvi grad koji je ugostio olimpijce tri puta. To govori mnogo o njegovom sportskom duhu, ali i o tome da je ovo mesto gde se prepliću kulture".

"Velika pobeda za sport je to što će svaka država na Igrama imati predstavnike i u muškoj i u ženskoj konkurenciji", rekao je Rog.

Tri poslednja bastiona neravnopravnosti su pala, Saudijska Arabija posle duge borbe, a Katar i Brunej su ne samo poslali sportistkinje, nego su one nosile zastavu na ceremoniji otvaranja.

Posle Žaka Roga u centru pažnje ponovo je bila kraljica. Elizabeta je pre 36 godina, kao suveren Kanade otvorila Igre u Montrealu, a sada je to učinila u gradu, u kojem je smeštena njena palata. Njen otac je otvorio prethodne londonske igre, 1948. godine.

Usledila je olimpijska himna, posle koje je stigao Bekam na čamcu, sa bakljom.

Baklju je preuzeo veliki Stiv Redgrejv, jedini sportista koji je osvajao zlata na pet uzastopnih Igara, od LA do Sidneja, sve u četvercu.

Sara Stivenson, tekvondoistkinja, položila je olimpijsku zakletvu u ime sportista, a zatim i Mik Basi u ime sudija. Posle njega i Erik Farel u ime svih trenera.

Pola sata posle ponoći i posle 20.000 kilometara puta baklja je stigla na Olimpijski stadion. Tamo je preuzela grupa mladih talentovanih britanskih sportista, koje su nominovale najveće sportske zvezde Britanije.

Njih sedmoro je dobilo priliku da zapali olimpijsku vatru, u skladu sa parolom "Insipiracija za generaciju".Baklja se sastoji od 204pojedinačne vatre, po jedne za svaku od nacija.

Pol Mekartni svira "Hej Džud", čime se zatvara ceremonija. Trajala je gotovo četiri sata.