"Nekad su cilj bili Zvezda, Partizan i reprezentacija, a sada..."

Pešić je u razgovoru za španski Mundo Deportivo kazao i da je odmah posle nekog od evropskih klubova cilj bio reprezentacija.

Vremena su se od osamdesetih i devedesetih promenila, pa i trendovi u igri pod obručima. Počev od Vlada Divca, Dražena Petrovića i Žarka Paspalja, sve je veći broj igrača koji bi "preko bare".

"Svakog dana uticaj NBA raste. Mi u Evropi sa svojim FIBA standardima ne moramo da zaboravimo da je naša košarka osvojila mnogo toga, da ima rezultate, tradiciju, igrače i trenere koji su pospešili razvoj košarke širom sveta. Kao košarkaška ličnost, smatram da imamo mnogo problema zbog tog uticaja, koji se ne ogleda samo u košarci. Ima pozitivnih stvari, ali i negativnih, a mi automatski prihvatamo one koje nisu dobre. Na primer, promenili smo način na koji treniramo, igramo, svi pričaju o draftu u junu kada se igraju plej-ofovi širom Evrope. Pričamo ko će biti u prvoj, ko u drugoj rundi drafta, ali ne i o evropskoj košarci", rekao je Pešić za Mundo Deportivo.

Trofejni trener ističe da su i klubovi poput Barselone prelazne stanice na putu do najjače lige na svetu. Barsa je svojevremeno sve uloge stavila na Marija Hezonju, iako se znalo da će mladi Hrvat u NBA. Pešić je naveo i primer Pola Zipsera koji je bio u Bajernu pre odlaska u SAD.

NBA je stoga po njegovom mišljenju prekinula trend razvoja evropskih igrača.

"Život se menja i morate se prilagoditi, ali to je moje mišljenje. U moje vreme je bio cilj da igrate u Zvezdi ili Partizanu i onda u reprezentaciji. Kad sam postao trener, ciljevi su bili Partizan, Cibona, Jugoplastika, pa onda nacionalni tim i onda Španija ili Italija. Kukoč, Divac, Rađa, svi su išli tim putem. Sabonis, Marčuljonis, Pau Gasol, svi su prvo išli tamo pre nego su poslali NBA zvezde. Sada imamo drugačiju situaciju. SAD nema igrače to je definitivno. NCAA je proizvodila igrače za NBA ali ih sada ne proizvode jer su koledži prinuđeni da zarađuju novac od sponzora. Sve sada na univerzitetima zavisi od rezltata i teško je proizvesti igrače", kaže Pešić.

On veruje da u Evropi postoji mesta za bar 24 tima koji bi mogli da se takmiče u Evroligi. Navodi da Željko Obradović i Fenerbahče nemaju problem s igranjem na dva fronta jer jedan tim može da igra EL, drugi tursko prvenstvo, a slična je situacija i sa Olyjem, Panatinaikosom i Žalgirisom koji nemaju preterano konkurentne domaće lige.

"Pitanje koje postavljam sebi je da li ću moći da proizvodim igrače ako nemam dobru nacionalnu ligu koja ima para, sa dobrim sistemom takmičenja i sponzorima. Evroliga je važna, kao što su i Liga šampiona i Evrokup, ali ne smemo da zaboravimo osnove nacionalnim prvenstava. Međutim, teško je pričati o budućnosti kada se različite organizacije ne slažu. To je veliki problem. FIBA i Evroliga moraju da se sete da nose veliku odgovornost za budućnost košarke. Za sada nismo u situaciji u kojoj bismo želeli da budemo, ali šta ja znam, ja sam samo trener", rekao je Pešić.