Nastavlja se rat Vujošević - Čović

Duško Vujošević i Nebojša Čović nastavili su i u petak rat saopštenjima. B92 više neće pratiti ovaj verbalni rat.

Izvor: B92 Srbija
Podeli

Trener Partizana mt:s i predsednik Crvene zvezde Diva su se prethodnih dana našli u centru pažnje zbog prepucavanja koja prenose srpski mediji.

Zbog manira prisutnog u saopštenjima i rečnika koji koriste, B92 se u interesu srpske košarke više neće mešati u verbalni rat čelnika dva kluba i neće prenositi njihova dalja saopštenja, sve dok se ne vrate na pristojan nivo.

Ovo je Vujoševićevo saopštenje objavljeno u petak pre podne:

“Partizan nije tim bivše vlasti, niti sadašnje, niti neke buduće. Njega vode ljudi koji su srpskoj košarci doneli svetska i evropska zlata na parketu, koji nisu ugasili našu ligu, a Jadransku su osvajali pet puta, ostvarujući godinama podvige u Evroligi, pa i fajnal-foru sa manjim budžetom od svih evroligaša, pa i nekih domaćih rivala koji su pred izbore čudesno zamrznuti. Partizan ne želi raspravu sa Crvenom zvezdom ali neće više ćutati i dozvoliti ,,blaćenja” i omalovažavanja niti scenario linča iz Železnika koji je napravio Nebojša Čović, a na koga su ostali nemi i ljudi iz Kuće košarke, ali i državni organi iako u Železniku samo pukom srećom neko nije stradao.

Najnoviju polemiku izazvao je intervju Nebojše Čovića u listu Informer, objavljen u subotu, 18. avgusta 2012. godine pod naslovom ,,Ove sezone hvatamo za vrat”. U intervjuu Čović tvrdi da će sezona biti šampionska jer će osvojiti trofeje u svim takmičenjima u kojima nastupaju. Samo kukavice prete unapred. Ako hoće da muljaju, kaže Čović, metaforički rečeno hvatamo za vrat. Partizan nikad nije muljao ,,ali je dobro da smo čuli čije su to ideje, a čim su ideje znači da su već bile primenjivane u praksi”, kako kaže Čović. Lov u pljuvački. Naravno da sam ja odgovorio na intervju dat Informeru sarkastično koristeći iste teze koje je koristio Čović. Veoma je čudno da kad je svoje reči čuo izgovorene kroz moja usta tek tada je shvatio da je to priča lažljivca. Groteskno zvuče njegove pretnje da će hvatati za vrat kad to prosto antropološki nije moguće. Njemu visina omogućava samo da hvata za donje ekstremitete (na primer koleno). U reakciji na moju repliku ovaj tvorac ,,komada sa pljuvanjem” koja u Železniku nije bila metafora komentariše poreski dug Partizana i govori o čistoći poslovanja Crvene zvezde. Znate da je gašenje klubova, pa promena imena u okviru Sportskog društva Crvena zvezda u svim pravnim državama ozbiljna kriminalna radnja. Partizan ima značajan poreski dug zbog toga što je poštovao zakone ove zemlje, i uredno prijavljivao, i koliko je bilo moguće izmirivao sve obaveze na osnovu poreza, doprinosa, i drugih javnih prihoda. Suština priče o porezu je koliko je para naplaćeno od strane poreske uprave kad su u pitanju KK Partizan i KK Crvena zvezda, odnosno u kom procentu su ovi klubovi poštovali svoje obaveze. Da li je prihod iz kojeg su ,,izmirene obaveze” (od 15.500.000 evra) uplaćen preko redovnih računa i da li je na taj prihod uplaćen porez državi?

Beogradu su potrebni Partizan i Crvena zvezda, ali ne sa ovako bolesnim odnosima. Nemamo ništa protiv toga da Crvena zvezda bude od strane države pomognuta u skladu sa veličinom kluba, brojem navijača, ali i rezultatima koje postiže. Protivimo se mističnom načinu na koji se obezbeđuju enormno visoka sredstva za prelazni rok Crvene zvezde. Pri tome se onemogućava da Partizan dođe do bilo kakvih novih sredstava osim ranije potpisanih donacija i sponzorstava javnih preduzeća. Ta sponzorstva sada služe pre svega kao reper koliko javnih donacija treba Zvezda da dobije. Podvlačim da smatram da je funkcija države da štiti kvalitet i da bi sredstva trebalo da budu srazmerna rezultatima koje klubovi postižu.

Pojedini političari kao Aleksandar Vučić u novinama su izjavili da će učiniti sve što je moguće da Zvezdu vrate na prvo mesto (to je izjava iz Sporta, 24. jul 2012. godine). Ja ne prozivam njegovo ime sad prvi put po ,,narudžbini” Nebojše Čovića koji se poltronski ponaša prema svojim uspešnim kolegama. Vučića sam već apostrofirao u intervjuu datom nedeljniku Vreme (16. avgust 2012. godine, str.70). Kada je reč o ljudima iz vlasti i njima kao faktoru finansiranja sporta, znate da košarka nije profitatabilna delatnost i da bez pomoći države ne može da opstane na vrhunskom nivou, prema tome pomoć klubovima je neophodna ali je jedino normalno da bude u srazmeri sa rezultatima koje klubovi postižu. Naravno, legalno je da i ljudi na vlasti imaju simpatije prema jednom, drugom ili trećem klubu. Ali ono što nije normalno da pojedni od njih smatraju da dolaskom na vlast imaju mandat da odlučuju i ko će biti državni prvak, da je i to deo njihove vlasti. Ako ima takvih ličnosti, koje imaju tu vrstu ostrašćenosti i infantilnosti, onda je to opasno za ovu državu u kojoj ima i dosta partizanovaca. U Srbiji će se lepše i bolje živeti kad se bude živelo bolje i lepše, a ne kad Zvezda u svim sportovima počne da osvaja prva mesta. Naravno nije tačno, kao što tvrdi Čović, da je u vlasti zvezdaš jedino Vučić. Radi se o dobro organizovanoj grupi. Vučić to samo flagrantno ispoljava. (Sad mislite da ste me namestili, Aco i Ćoki). Međutim, narod sve vidi i sve zna. Jednog dana doći će sve na naplatu. Narod zna. Ne treba mu BIA.

Stvarno su nam gaće pune, kao i prethodnih 11 godina.

Nećemo ulaziti u dalje polemike, ali nećemo dozvoliti da propali političar Nebojša Čović pokušava da svoje frustracije kompenzuje na ovakav način.

I kao po običaju na kraju malo poezije:

Ni živih se nisam boja, dok su bili za užasa, a nekmoli mrtvih pasa.

P.S. Al` nikad neće - Kadinjača.”

Čović: Odgovor treneru bez rominga

Čović se oglasio nekoliko sati kasnije, a i njegovo saopštenje prenosimo u celosti:

"Neću da ulazim u to čiji je Partizan bio, čiji je sada i čiji će biti. Jer, narod pored toga što sve zna, u isto vreme čuje i vidi i zato mu ne treba SDB (skraćenica ne znači Služba državne bezbednosti, već se odnosi na trenera bez rominga), a takođe mu za to nije potrebna ni BIA.

Što se tiče ljudi koji su srpskoj košarci doneli svetska i evropska zlata na parketu njima svaka čast. Ali, pored onih na parketu bilo je puno i onih van parketa koji su obezbedili uslove za one na terenu, a i napravili Kuću košarke. Time se lično ponosim, a i sebe smatram učesnikom u svim uspesima koje je naša košarka imala 1995, 1996. i 1997. godine kao tadašnji predsednik KSJ, kao i 2001. i 2002. godine kao potpredsednik Vlade Srbije koji je u značajnoj meri pomagao košarkaški sport.

Priznajem da to što je bilo u Barseloni 1997. godine i nije bilo pod mojom direktnom ingerencijom jer me je tadašnji JUL na čelu sa Mirom Marković iz političkih razloga eliminisao sa mesta predsednika KSJ. Zašto pominjem Miru Marković? Zato što me niko ovako prostački, primitivno i bolesno nije napao od 1997. godine kada je ona to uradila. Trener bez rominga me je svojim saopštenjem uverio da između nje i njega postoje samo dve razlike. Prva: ona je nosila cvetić u kosi transparentno, a on ga nosi skriveno i zahvaljujući svojoj visini i korpuletnosti nešto niže, a iznad kolena. Druga: Mira je sama pisala saopštenja bez konsultacija dramaturga koji je pretežno do mestimično u beloj košulji.

Znam da su trenera bez rominga pogodile činjenice koje nije opovrgao ni u svom prljavom saopštenju. Moja visina je tolika kolika je i dokle ja mogu da dohvatim je sasvim u okvirima nečeg što je prirodno i normalno. U narodu postoji jedna dobra izreka i vrlo poučna za trenera bez rominga: Pre nego što pričaš o bilo čijem fizičkom izgledu idi na ogledalo i pogledaj sebe.

Za infromaciju Crvena zvezda se nije ugasila, Crvena zvezda je svoju finansijsku konsolidaciju sprovela po zakonima ove zemlje na jedinom mestu gde se to radi u sudu i pri tome izmirila sve svoje obaveze prema državi što je i sud konstatovao svojim izvršnim i pravosnažnim rešenjem. Bilo bi dobro da trener bez rominga objasni javnosti preko kojih redovnih računa, a ako slučajno ima i neke druge, se obavalja finansijsko poslovanje Partizana.

Što se tiče pljuvanja u Železniku ono je preneto i preslikano iz Pionira, Niša, Vršca, Kragujevca, aerodroma sa Dankom Radićem, gepekovanja, bezbolpaličara... i u Železnik. Ali, za razliku od svih prethodno navedenih slučajeva u Železniku niko ništa nije organizovao. Opet zamena teze da trener bez rominga misli da svi rade ono što on radi godinama u srpskoj, regionalnoj i evropskoj košarci. Nikada se nisam, a niti ću se plašiti onih sa bezbol palicama, crnih džipova, kriminalaca i raznoraznih vrsta bolesnih kompleksaša ma kako oni umišljali da su veliki i ma šta bili.

Odnosi između Zvezde i Partizana ne treba da budu bolesni i to sam već više puta rekao, ali je pitanje da li se protiv toga možemo izboriti ako napadi i prozivke stalno idu iz istog izvora i bez razloga od strane trenera bez rominga.

Korpulentni Dukljanin ili kako ga iz milošte zovu neke njegove kolege antilopa očigledno puno dopušta sebi da kvalifikuje nečije rezultate. Ja njegove priznajem pa čak i kada su neregularni ili napravljeni pod brutalnim pritiskom primitivnih kolutanja očiju, grimasa i neretko uhvaćenih psovačkih rečenica pored klupe, a više na sredini terena. I da ne zaboravim velike aktivnosti u svlačionicama i tunelima gde se niko nije oglasio čak i kada je imao i video snimke nestašluka dotičnog sa sudijama.

Dobro je da imamo ljude u politici koji žele da pomognu i Zvezdi i Partizanu, i još je važnije da oni to iskreno i javno kažu kao što je to uradio gospodin Aleksandar Vučić. A, nije dobro da neki političari to rade skriveno i tajno. Zvezdi i Partizanu je od ove države i svih u njoj potreban ravnopravan tretman kako bi srpski sport mogao da ide napred i kako bi naši igrači bili kvalitetni i van teritorije Srbije. Takođe, kako bi i neki naši treneri mogli da osvoje i po neki trofej i van naše zemlje i time dobiju roming.

Što se tiče moje propale političke karijere, ona je moja i zašto se trener bez roming brine za to. Opšte je poznato da sam izašao iz politike još 2006. godine, jer sam smatrao da ne mogu da doprinesem svojoj zemlji i narodu onoliko koliko se očekuje. Možda sam i propali političar, ali nisam propali trener i nikada nisam bio niti ću biti ničiji poltron za razliku od korpuletnog Dukljanina. Jer, svojevremeno me je trener bez rominga na sastancima po kafićima širom Beograda i Budve preklinjao da postane trener reprezentacije. Nažalost pogrešno sam ga tada procenio, mislio sam da je to onaj moj stari drug i prijatelj sa košarke koga smo iz milošte zvali Dule ovčar. Na nesreću srpske košarke pomogao sam da se postavi za selektora naše reprezentacije koja je već znamo kako prošla.

Ne opterećujem se poezijom jer nisam infantilan da u ovim godinama svakodnevno jurim izreke i umne rečenice drugih ljudi pokrivajući time svoje intelektualne komplekse iz mladosti. Treneru bez rominga kasno je za večernju školu i prodavanje tuđe pameti. Ipak, poučan je jedan stih koji vole navijači Crvene zvezde: „Na svetu postoji jedno carstvo u njemu caruje drugarstvo...“.

I jedan i drugi nosimo naočare, koliko se sećam. Ali, opet postoji jedna razlika, mene niko nikada nije zvao Ćoki osim što su to pokušali da montiraju pojedinci sa kojima je korpulentni Dukljanin naprasno postao veliki prijatelj, jer su tada bili na vlasti. Frustracije, kompleksi, lažljivost, paranoja, neiživljenost... su pretežno genetske osobine i možda se nešto lakše mogu otkloniti redovnim školovanjem, a gotovo nikako kroz ubrzane samoučeće kurseve čitanjem na preskok značajne literature.

Izvinjavam se javnosti na ovakvoj polemici ali je ona prilagođena razumevanju nivoa ljudi tipa i mentalnog sklopa Duleta Vujoševića"

Iz prethodna dva saopštenja mogli ste da vidite do kojeg nivoa se rasprava spustila.

U interesu srpske košarke B92 više neće prenositi saopštenja predstavnika dva kluba, sve dok ona ne postanu primerena insititucijama za koje navija velika većina građana ove države i milioni navijača izvan nje.

Takođe, ubuduće nećemo odobravati ni nove komentare na ovu temu.

B92 će nastaviti da redovno izveštava o sportskim aktivnostima dva naša najveća košarkaška kluba, baš kao i do sada, a prenosićemo i sva njihova saopštenja koja nemaju uvredljiv karakter.

Apelujemo na smirivanje strasti "večitih rivala" zbog istorije oba kluba, navijača i celokupne sportske javnosti kako bismo zajedno na koliko-toliko normalan način ušli u novu sezonu.

Košarka