Teodosić: "Gladan sam trofeja"

“Na kraju svake karijere se ne broje individualna priznanja, već osvojeni klupski trofeji".

"Najviše bih voleo kada bi sva ta priznanja prešla u šampionsku titulu. To bi bila prava stvar. Ovo je moja četvrta godina u Olimpijakosu i za to vreme smo osvojili samo jedan grčki Kup. Svi u klubu smo gladni trofeja. Samo o tome razmišljamo”, kaže Teo za "Žurnal".

Jedan od najsnažnijih utisaka protekle godine svakako je Teodosićeva trojka sa devet metara Špancima, kojom je odveo Srbiju u polufinale Svetskog prvenstva.

“Ne znam da li iko u takvom trenutku razmišlja, ali sigurno da je i faktor sreće u svemu tome ogroman. Kada sam šutirao prosto nisam verovao da lopta ulazi u koš. Koliki smo uspeh napravili tom pobedom, svi smo bili svesni tek dva dana kasnije”.



Srbija i Olimpijakos u Milošu Teodosiću imaju meč vinera. Ali, kada njemu ne ide, on dobro zna kome bi bacio poslednju loptu:

“Iskreno, u reprezentaciji ima mnogo momaka koji su igrači odluke. Veličković, Rašić, Savanović, Krstić… To se videlo i na Svetskom prvenstvu, kao i u njihovim klubovima. A, što se tiče Olimpijakosa, igrač kome bih bez razmišljanja u svakom trenutku dao loptu je Spanulis”.

Prošla godina, ipak, nije bila obeležena samo lepim momentima. Bilo je i ružnih, poput tuče na Akropolis kupu na melu Srbija – Grčka ili finale plej-ofa grčke lige PAO – Olimpijakos i, incidenti na tribinama itd.

Koliko sve to kvari utisak?

“Naravno da kvari. Takve situacije nikako ne smeju da se dešavaju na terenu. Što se tiče konkretno Akropolis kupa, ono što se tamo dešavalo stvorilo je ružnu sliku o svima nama. Trudiću se da se to nikada više ne ponovi. Opet, samo igrači znaju kakva je tenzija na terenu čak i kada se igra prijateljska utakmica. Ponekad se dese i takve stvari. Ali, iskreno se nadam da se to u mojoj karijeri nikada više neće desiti”

Miloš Teodosić je među deset najboljih asistenata u istoriji Evrolige – u prošloj sezoni ukupno je imao 107 uspešnih dodavanja. U ovoj je već došao do broja 46. Lični rekord mu je 12 asistencija na jednoj utakmici – postavio ga je protiv Efesa, sedmog januara 2010. godine, izjednačio 25. marta protiv Prokoma.

“Asistencija mi je draža od bilo kakvog koša. Prvu stvar koju sam naučio kada sam počeo da igram košarku je da kada daš nekome asistenciju onda su srećna dvojica, a kada poentiraš, onda si srećan samo ti”.