Milan Gurović: "I robot bi pukao!"

Milan Gurović je došao u Partizan polovinom oktobra, posle povrede Predraga Šuputa, a otišao iz tog kluba dva meseca kasnije, posle brojnih problema nastalih uglavnom zbog tetovaže na ruci koju Gurović nosi. 'Problem Draže Mihajlovića' na Gurovićevoj ruci daleko je prerastao sportske okvire. U intervjuu dnevnom listu 'Danas' Gurović govori o tome kako vidi prethodna dva meseca.

“Da sam znao šta će se sve desiti, nikada ne bih potpisao za Partizan. I robot bi pukao da je ovo doživeo, poiskakale bi mu sve elektrode. Živ čovek to ne bi mogao da istrpi, a da istovremeno obavlja svoj posao onako kako svi od njega očekuju”, kaže Gurović koji se trenutno nalazi u Novom Sadu.

I pored toga što postoje mišljenja da Partizan nije ‘stao iza’ Gurovića, kada su problemi počeli, Gurović ne misli da je klub mogao nešto više da učini.

“Svim ljudima u Partizanu mogu samo da se zahvalim na korektnosti, pre svih sportskom direktoru Todoriću i treneru Dušku Vujoševiću koji je u mene imao ogromno poverenje. Hvala i navijačima koji su disali zajedno sa mnom, to im nikada neću zaboraviti. U klubu su sve vreme imali nad glavom ucenu Evrolige da moraju da se takmiče u Goodyear ligi i ruke su im zato bile vezane. Partizanu želim sve najbolje, ja sam svestan da je ovo čisto politička priča i da se sve desilo zato što sam igrao za srpski klub. Sa Unikahom sam 2003. godine bez problema bio u Sloveniji, sada sam izgleda i tamo postao nepoželjan.”

Gurović veruje da bi ‘sve bilo drugačije’ da je nastupao za neki klub iz inostranstva, ali kaže “u momentu kada me je tražio Partizan, to je bila jedina ponuda učesnika Evrolige koju sam imao na stolu. Prihvatio sam je i priključio se timu iz totalnog perioda neaktivnosti.

Ja pre dolaska u Partizan bukvalno nisam potrčao tri meseca. Posle tolike pauze dug je i komplikovan period povratka u formu a to je ono što većini ljudi nije bilo jasno. Protiv Budućnosti i Zvezde sam odigrao na svežinu, ali kada nemaš kontinuitet, vrlo brzo mora da dođe do pada, pa tek posle izlaska iz te krize postaješ onaj stari.

Bio sam optimista, mislio sam da ću krizu prebroditi brže, međutim, od mene se očekivalo da pokrenem mladi tim Partizana, da budem jedan od lidera, tako da se stvorilo veliko psihološko opterećenje koje u kombinaciji sa poznatim problemima nisam mogao da iznesem.”

Gurović još uvek ne zna gde će nastaviti karijeru i za koji klub će nastupati u nastavku sezone.

“Siguran sam da mogu da se vratim i da ću negde u inostranstvu u tome i uspeti. Menadžer bi do kraja nedelje trebalo da mi pronađe novu sredinu, sada jedino mogu da kažem da neki manji klub ne dolazi u obzir.

Ipak sam nešto postigao u košarci, igrao sam za najjače klubove i ne želim da idem ispod određenog nivoa. Ako ne budem zadovoljan, nije isključeno da ću pauzirati do prave ponude”, kaže na kraju Milan Gurović.