Čović: Nova Evroliga budući pandan NBA

Čović jeistakao da bi promenom sistema trebalo da se napravi prava priprema za takmičenje koje će za pet do deset godina biti pandan NBA ligi.

Od sledeće sezone Evroliga će brojati 16 klubova, odlučeno je na istorijskom sastanku u Barseloni.

„Nisam iznenađen s obzirom na to da pratimo te promene još od 2011. godine. Početak novih projekata se dogodio pre četiri godine u Francuskoj i oni su bili definisani kroz nekih 15 tačaka. Paralelno sa tim je FIBA izašla sa svojim konceptom. U njihovom konceptu nas nigde nema, možda se naziremo u jednoj od četiri grupe za kvalifikacije, ali se tu otvara niz pitanja. Što se tiče Evroliginog projekta, to je nulta pozicija. Ono što je minimum očekivanja ABA lige i ja sam siguran da to već imamo jeste da prvak ABA lige sasvim sigurno ide u Evroligu, da finalista ide u kvalifikacija, a da polufinalisti, odnosno treći i četvrti idu u Evrokup. Za početak, to i nije tako loše. Nastavljamo razgovore i nisam pesimista da možemo da obezbedimo i neke druge stvari“, rekao je Čović.

Predsednik Evrolige Đordi Bertomeu predstavio je predstavnicima 11 klubova novi 10-godišnji plan kao pandan ponudi FIBA i klubovi su odlučili da ostanu uz Evroligu.

Prema novom modelu koji je predstavljen u Barseloni, Evroligu će od sledeće sezone igrati 16 klubova. 11 klubova biće stalni učesnici, tri kluba biće šampioni svojih zemalja, a preostala dva učesnika bi bili šampion Evrokupa i pobednik kvalifikacionog turnira. Još uvek nije odlučeno koja tri šampiona bi igrala u novoj Evroligi.

„Ako se zapitamo zašto je 11 klubova sa A licencom, onda je tu bila koncepcija da se preuzmu oni klubovi koji sada imaju A licencu. Kroz tih 11 klubova su podmirene Italija i Litvanija i tu uvek imam pitanje – zašto Žalgiris, a ne neko drugi? Nećemo to da otvaramo sada nego hajde da nastavimo razgovore i konsultacije, koji će biti i tokom i posle decembra. Ima sasvim dovoljno vremena da se koriguju ove stvari. Ono što je ključno za ovaj projekat jeste ulazak američke marketinške kompanije IMG koja je ušla sa 630 miliona evra na desetogodišnjem nivou, što je 63 miliona godišnje. Klubovima bi trebalo da se deli oko 60 odsto“.

Evroliga je otkrila i da će 11 stalnih učesnika biti klubovi koji trenutno imaju A licencu – Anadolu Efes, CSKA, Armani, Barselona, Fenerbahče, Laboral Kuča, Makabi, Olimpijakos, PAO, Real Madrid i Žalgiris.

„Mi od kukanja i priče da je sport za bogate nećemo imati ništa, već moramo da reformišemo naše pristupe. To znači da naši klubovi, kroz niz projekata, moraju da obezbede što veći procenat sopstvenih prihoda i da na taj način ubrzano počnemo da se približavamo bogatima. Naravno, u tom kontekstu jedna od dimenzija je i sama privatizacija. Imamo prostor za sve to, ali je potreban veliki rad i velika energija. Čekam šta će sad FIBA da odgovori i koju će kontraponudu da postavi. Mislim da je ovaj koncept dobar, da prestavlja predigru nečega što će se za pet-deset godina odvijati na prostoru Evrope, a to je nekakav pandan američkoj NBA ligi, kao evropski NBA“, dodao je Čović.

Čović ističe da nema razloga da Beograd kao veliki košarkaški grad bude izopšten iz razmišljanja o novom EL-

„Iskreno očekujem da ovaj iznos od 630 miliona poraste možda i do 900 miliona evra na desetogodišnjem nivou. Radićemo na tome i mislim da imamo dobre osnove. Potpuno bi bilo nelogično i znam stav čelnika Evrolige da oni ne žele da preskoče predstavnike bivše Jugoslavije. Kada imate dokazano košarkaški prostor, onda imate i Beograd kao dokazano košarkaški grad. Samo je potrebno strpljenje, dobar rad i usaglašavanje, i mislim da ćemo doći do nečega više što imamo sada“, kazao je on.

Koliko je bitno da ABA liga zauzme čvrsti stav oko garancija za predstavnika iz ovog takmičenja u novoj Evroligi?

„To je nulta faza novog projekta i mogu da kažem da je ovo minimum koji ima ABA liga jer drugo i treće mesto će pripasti nacionalnim prvacima nemačke i francuske lige. Sve ostalo ćemo videti, možda će biti liga i sa 18 klubova. Sada je sa 16. Videćemo da li je broj licenci ograničen na 11. Ostavimo to kroz vreme, da napravimo zajednički pristup. Možda je ABA liga mogla da ima i bolju poziciju, ali to su posledice rada u ABA ligi još od 2007-2008. godine, pa sve do ove, kada smo napravili novu ligu. Sada imamo novi pristup i ne zaboravite da ABA liga 14 godina nije bila registrovana. Ne zaboravite da je ABA ligi devetog marta 2015. godine FIBA oduzela licencu sa datumom 31. maj. To znači da od prvog juna mi nismo više ni postojali kao liga. U velikoj meri smo bili dezavuisani, ali se ne bih vraćao na prošlost. Prošlošću ćemo se tek baviti kroz analize ko je šta radio. Neophodna je homogenizacija srpskih klubova, ujedno i klubova iz ABA lige, ali i naša dobra koordinacija sa našim košarkaškim savezom u smislu projektovanja nove strategije. Događaju se tektonske promene u evropskoj košarci i mi tome moramo da se prilagodimo. Od priče i prošlosti, da smo najbolji i da smo prvaci, nemamo ništa. To je sve lepo, ali je za arhivu. Evropa ide novim konceptom i moramo ubrzano da se prilagodimo, zadržimo nivo naše košarke i dodatno ga podignemo. Naravno, da se zaštitimo od ovih beosmučnih i bezveznih pravila FIBA gde svaki bogati klub može da vam ukrade igrače za male pare. Zvezda je po tom pitanju već preduzela mere, to se više neće ponavljati, a sada ćemo videti da li ćemo na najnoviji slučaj Stojanovića terati na sud u Lozani“, zaključio je Čović.