Dragić: Šeku smo pre utakmica nosili po 24 krofne

Dragićev otac je Srbin, majka je Slovenka, a sudbina je htela da baš protiv Srbije u finalu Evrobasketa prošlog septembra ubaci 35 poena.

Igranje protiv reprezentacije zemlje iz koje delom vodi poreklo za Dragića je teško jer su Srbi strastveni navijači pa mu i rođaci povremeno "priprete".

“Da, otac mi je Srbin, a majka Slovenka. Srbi su strastveni navijači i teško je kada igraš protiv njih – znaju imena tvojih roditelja, gađaju te nekim stvarima poput upaljača, zato na nekim utakmicama u Evropi iznad klupa postoji zaštita od pleksiglasa kao na hokejaškim mečevima. Onda čuješ 'tak, tak', stvari kako udaraju. I u familiji mi prebacuju – moj deda je Srbin, rođaci su Srbi i žive tamo, tako da svaki put kada igram tamo, protiv njih, šalju mi poruke: 'Bolje bi ti bilo da ne daš 20 poena' ili 'Nemoj da odigraš dobro'. Ali to je sve normalno, već sam navikao", kaže Dragić.

Rekao je i da je uoči šampionata doživeo ličnu tragediju jer mu je preminuo deda, zbog čega je bilo neizvesno da li će igrati na Evrobasketu. Odlučio je da igra i ta tragedija mu je davala dodatnu motivaciju. Kada je Evrobasket završen, Dragić se vratio u Ljubljanu sa zlatom oko vrata, a vrlo brzo i u Majami.

Opet je obukao dres Hita u kome se prema njegovim rečima o svemu vodi računa.

“Mnogo je drugačije, ovde vas testiraju do krajnjih granica, nekada bude i neugodno. Kao što kažu, kultura Hita nije za svakoga, ali meni se sviđa upravo to što idemo do sopstvenih granica. Pazi se na sve, ja sada imam 31 godinu, pazim šta jedem i bavim sr svim detaljima kako bih bio što bolji. Ne volim dan odmora – kada uzmem dan odmora, osećam se loše. Takav sam valjda, volim da treniram. Moram da budem iskren, nekada mi i to škodi telu, ali to je u mojoj ličnosti. Ipak, ako želim da igram recimo do 38. godine, moram da pazim – ne jedem više slatko, imamo nutricionistu... Osećam to jer mi je oporavak brži“.

Njegova ekipa igra dosta dobro ove sezone u NBA, peta je za Istoku i ima pozitivan skor 22-17, a Dragić igra odlično. Prisetio se i prvih sezona u Finiks Sansima u kojima je bio u timu sa Šakilom O'nilom i Stivom Nešom. O Šeku kao lenjivcu je pričao još Kobi Brajant, a "Dragon" se priseća kako mu je pre svake utakmice nosio krofne.

“Imao sam mnogo obaveza kao ruki, Robin Lopes i ja smo bili novajlije. Morao sam da donesem 24 krofne pred svaku utakmicu npr, iako smo imali mnogo veterana koji su zdravo jeli – Neš, Grent Hil, Amare Stodemajer. Mislim da je Šek jedini uz trenere jeo te krofne. Nekada bi Šek na predstavljanju bio Supermen, pa smo mi morali da ga nosimo, ja sam držao desnu nogu, a tu su bila još trojica. Vežbali bismo u svlačionici pre utakmice, a Šek bi pred svaku utakmicu imao novu ideju. Na gostovanjima smo morali da nosimo njegov klavir – nikada ga nismo čuli da svira i na kraju sezone smo ga pitali zašto ga nosimo. Tek tada nam je rekao da je pokvaren“, rekao je slovenački košarkaš.