"Jedinica" Jugoslavije za B92.net: Maradoni sam odbranio penal, uzeo 100 dolara i čuvam ih

Bogu fudbala je sve oprošteno. Ima raznih i alkoholičara i uživaoca raznoraznih opijata ali Dijego je to nosio u svom stilu. Na kraju dana i života, niko ne zna šta je osećao, nosio u sebi i šta ga je navodilo ka porocima.

Jedino što je bitno je da ga njegov narod i pleme beskrajno voli i oseća. Kao i svaki mogući slobodarski i sirotinjski kutak na ovoj planeti. Dijego je zaista više od sporta i lopte.

Svako sa bar malo dečijeg srca u sebi je želeo da proživi nešto kao D10S. Kada svet stane u sekundi, a zasuze i oni koji i ne prate fudbal, onda je sve jasno. Najveći je i tačka.

Strani grad, ipak drugi ljudi,kuća i porodica daleko, Barselona je jedan hrad,ali Napulj, to ke stecište "kumova".
Italijanskih mafijaša, krimosa, svih vrsta i staleža.Divlji Zapad u sred Evrope, i danas a kamoli onda.
Zakoni se ne poštuju, jedini zakon je ulica. I glas lokalnih bosova.
Teško se snaći pogotovo takvoj glavi, naivnoj i željnog svake sekunde, da proživi. U Barseloni je druga priča bila, nadzor, disciplina,odgovornost,nema noćnih žurki.
Predsednik Napolija ga je vozio po lokalima i žurkama praktično. Znalo se da se pije, da se zeza sa ženama lakog morala, da se opusti uz drogu, totalno drugi koncept života.
Divlja, strasna, južnjačka narav teško može odoleti. Guran je u taj milje.
Preporučivalo mu se društvo. Nije sam kukao za tim, nije tražio nevolje,
Ostajao je bez novca, nije imao kome da se obrati za pomoć,imao problema sa predsednikom Napolija, uskraćivao mu plate,nudili su mu se kumovi mafije, zarad njihove popularnosti i izgleda u narodu da su"dobri" i "pažljivi" prema Dijegu, da izbegnu prezir Napolitanaca.
Te pozajmice su ga terale da im se pridružuje na raznim okupljanja, mahom ne svojom voljom kada su ga pozivali, a zvali su ga često, da bi bili viđeniji i ugledniji u zajednici.
Kao protiv usluga, a i pun straha, jer zna se kada se podzemlje odbije događa.
Ta zelenašenja su ga uvukla u taj milje,iz kojeg se jedva izvukao, ali posledice su ostale.
A susret protiv Argentine, ne mogu da komentarišem, to mi je najbolnija rana, pored Zvezdinog ispadanja protiv Milana u Beogradu.
Imali smo Argentince, ali onaj odozgo pogledao je Dijega, po ko zna koji put. Njegov je

Secam se ovog žutog dresa Ivkovića.I sličica se secam...Italija 90 te ....imao sam 9 godina.Neka lepsa vremena, pred ružna koja su dolazila...šteta...

Ta utakmica i Firenca ce mi ostati u secanju dok sam ziv. Jer imali smo najbolju generaciju ondasnje drzave ne samo u fudbalu vec u svim kolektivnim sportovima.A taj S.Sampionat u fudbalu i utakmica protiv Argentine i Maradone ostace za vek vekova. Samo zahvaljujuci sreci i pomoci sudije( iskljucen je Refik Sabanadzovic oko 30 minute za nista) tako da smo lreko sat vremena igrali ravnopravno u vecem delu i bili bolji protivnik.Prosli su nas na penale Italiju na penale i hteli su i Nemce na penale u finalu ali im se nije dalo. Ovim ne umanjujem Argentinu i Maradonu te godine 90 ali nisu bili najbolji. Za onu 86 ok. Pocivaj u miru legendo a Tomislavu Ivkovicu sve cestitke na dva odbranjena penala.

Na zalost Osim nije ima smjelosti da ubaci mladje igrace. Na klupu su sjedali Suker, Jarni(igrao protiv Kolumbije), Pancev(igrao isto protiv Kolumbije i protiv UAE ali ne kad je bilo najvaznije) Boban, Boksic, Savicevic ulazio uglavnom a igrali Jozic, Susic, Zl Vujovic, Dragoljub Brnovic .. da Bazdarevic nije pljunuo sudiju i bio suspendovan ko zna bi li i Piksi igrao. Smijesno i zalosno u isto vrijeme.

A Jugoslavija opet nije imala sreće. Sa verovatno najjačim timom u istoriji...

Kakva smesna tvrdnja! Igrali su Jozic, Hadzibegic, Vulic, Brnovic, Vujovic, Spasic, cak i Susic sa 35 godina, napokon i ovaj Ivkovic, koji je bio rupa od golmana. Od mlade garde Osim je pustao na teren jedino Stojkovica - odnosno, nije smeo da ga ukloni, jer se Stojkovic prethodno potvrdio (sa 17 godina uveo ga je u reprezentaciju Toza Veselinovic). Zlatna cileanska generacija uglavnom je ostala kod kuce, jedan ili dvojica su grejali klupu kod Osima, koji je jednom prilikom izgovorio i verovatno najvecu glupost svih vremena! Pitali su ga otkud mu toliko igraca iz sarajevskih timova (igrao je i Radmilo Mihajlovic, pored Susica, Jozica, Hadzibegica) a on je novinaru odgovorio: Pa njih najbolje poznajem!?
Taj tim je bio jedan od najgorih, sastavljen od prosecnih igraca, koji jesu trcali - a i sta bi drugo, kad neki drugi kvalitet nisu imali! Tadasnji selektor, inace prethodno veliki fudbalski umetnik, Ivica Osim ni inace nije trpeo majstore u svojim timovima, bio je ubedjen da posle njega niko vise nema pravo da plese i ocarava na terenu! A psovao je Osim tako ruzno sa selektorske klupe, culo se lepo sa tv-ekrana. Ustvari, nakon velikog gospodina Rajka Mitica imali smo jos korektnog Vujadina Boskova, posle - pocetkom 70-ih - dolazi vreme Miljana Miljanica i ostalih muljatora, i tako sve do danas, bar u Srbiji.

Njemu je karijeru, pored Maradone, obeležio i Slišković sa dva gola iz kornera.

(Najjaci, kako da ne..., 25. novembar 2020 20:34)

Slazem se da na papiru to nije bila najjaca ekipa Jugoslavije, ali po igri, mislim da jeste. Mozda Osim nije Cileance uveo u ekipu dovoljno brzo, ali pruzio im je priliku, cak i u Italiji. Prosinecki je odigrao 120 minuta protiv Argentine, a cini mi se da je i Jarni igrao na nekim utakmicama. Savicevic, koji nije bio Cileanac, je imao solidnu minutazu. A taj Jozic nas je spasio protiv Kolumbije kad je bilo najvise potrebno sa golom kakav ni Levandovski ne daje. Katanec i Vujovic su trcali kao da su Englezi. Spasic je bio ogranicen igrac, ali je on upravo fenomenalno cuvao Salinasa protiv Spanije (Salinas je postigao gol kad je Spasic morao da pokrije drugog igraca jer su Spanci napravili visak). Mi smo odigrali jednu losu utakmicu, i to samo protiv Svaba na pocetku u grupnoj fazi kad je upravo Ivkovic imao nekoliko kikseva, mada je nakon toga odlicno branio (slazem se sa konstantacijom da nije bio standardan, ali nismo tad imali nesto mnogo dobrih golmana). Osim je odlicno ukomponovao ekipu koja je prosla kroz kvalifikacije bez poraza (cini mi se sa samo dva remija u Skotskoj i Francuskoj).

Jeste, Osim je kriv što smo igrali sa desetoricom protiv Argentine. Osim je kriv što je Piksi promašio penal, kriv je što je Hadžibegić promašio penal iako do tada za reprezentaciju nije promašio nijedan, također je kriv što Brnović nije pogodio iz penala. Dajte prestanite sa tim glupostima o Osimu kao nije dao šansu mladima. Boban je bio kažnjen, Robi je pucao penal i pogodio, Dejo također. Upravo tada je krenula smjena generacija.

Jugoslavija je u upravo u razdoblju od 1976. do 1990. raspolagala s vjerovatno najboljim kadrom u svojoj historiji, ali je upravo u tom razdoblju doživjela i svoje najveće neuspjehe ; propustila je SP 1978. i 1986., te EP 1980. i 1988. Na dva jedina natjecanja na koja se tad plasirala - SP 1982. i EP 1984. doživjela je teške neuspjehe.Selektori Miljanić, Veselinović i Milutinović su lutali i u reprezentaciji su ostavili kaos. Kao dugoročno rješenje je doveden Osim, izvanredan strateg ali loš taktičar. U njegovo vrijeme smo imali slabe golmane i manjkavu obranu ( kad se sjetim Spasića, Hadžibegića, Baljića i Stanojkovića muka mi je ). S druge strane je "robovao" sarajevskim igračima - veteran Sušić ga je zadužio svojim labuđim pjevom protiv Francuske u kvalifikacijama, no to nije smio biti razlog da mu na SP bude nezamjenjivi starter. "Sreća" je bila što su otpali Sarajlije Baždarević i Jakovljević, jer bi mu vjerovatno i oni igrali.Najveći grijeh mu je ipak forsiranje Vujovića nauštrb Pančeva i Sušića nauštrb Savićevića koji je uz Piksija tada bio najbolji igrač. (Bobana nije mogao povesti jer je bio suspendiran i to je postala stvar politike ). Ovako je igrala postava Ivković, Vulić, Baljić,Spasić, Jozić, Hadžibegić, Sušić, Katanec,Piksi, Savićević, Vujović. Ostaje pitanje što bi bilo da su igrali : Golman bilo koji ( jer nijedan nije baš bio pouzdan ), Jarni, Šabanadžović, Najdoski, Katanec, Boban, Piksi, Savićević, Prosinečki, Pančev i Šuker ?

Poraz od Argentine jedan od najgorih sportskih dana u mom životu.

Uz ispadanje Zvezde od Kelna, SR Jugoslavije od Holandije na SP 1998. godine i ovogodišnju diskvalifikaciju Đokovića na US Openu.

Ono kad zanemiš i imaš osećaj danima da te je neko pokrao.

Ako proučite malo nogometnu povijest reprezentativnog nogometa u Jugoslaviji, kristalno se jasno vidi da je bivša država bila velesila u razdoblju od 1946 do 1966. Što je karakteristično za taj peroid? Pa činjenica da se igrači nisu birali po nacionalnom ključu, nego su igrali stvarno najbolji. U ogromnom postotku su to bili Hrvati i Srbi. Upravo je reprezentacija iz devedesete ogledni primjer labuđeg pjeva imaginarnom jugoslavenstvu, počevši upravo od Ivice Osima-pa tko je bolji izbor za vođu reprezentacije od sarajevskog Hrvata oženjenog muslimankom, a obožavanog u Srbiji? Bila je to balkanska inačica melting pota-a rezultat je bio katastrofalan. Jer je četvrtfinale za zemlju koja je u sastavu mogla imati u isto vrijme Piksija, Savićevića, Mihajlovića, Pančeva, Šukera, Bobana, Jarnog, Prosinečkog i Bokšića, upravo to-katastrofa. Svaka čast nostalgiji, ali uozbiljimo se. Yu repka iz devedesete je potencijalno bila fantastična, ali je u stvarnosti bila krš i raspad, baš kao i zemlja koju je predstavljala.

Slicice, leto, vruce, fudbal, bezbriznost, 10 godina, jao kako sam bio slobodan i kakav je tada bio svet... Jugoslavija - Spanjolska i optimizam. A na kraju Argentina. Steta. Secam se penala kao da je bilo juce. Secam se Darka Panceva kako je preigrao 3 argentince na istu foru.

Pozdrav iz Ljubljane!

Utakmice Jugoslavije protiv Argentine 90te se secam kao da je bilo juce. Imao sam sest ipo godina tada. Steta, mogli smo do finala sa tadasnjom generacijom. Dijego vecna ti slava.

Pamtiću ovo dok sam živ :)

Cuj odbranio,uhvatio zivu....?

Tim je realno bio prosečan. Pola ih je bilo iz Sarajeva i Želje. Nilo je boljih igrača. E sad, treba reći da je u toj utakmici isključen Šabanadžović koji je čuvao Maradonu, i to u prvom poluvremenu.

@molim malo postovanja aj mi molim te objasni sto je Susic igrao citavo prvenstvo?? Sto je igrao Dragoljub Brnovic?? Otresla nas je SR Njemacka prvu utakmicu 4:1, Kolumbiju smo jedva dobili pogledaj utakmicu, ni od Spanije nismo bili bolji ali smo imali Piksija koji je uz Mateusa bio najbolji igrac na svijet' u tom momentu, Argentina defanzivna potpuno samo sa Kanidjom naprijed zato nam nisu ni dali gol 120.min. Jarni bio munja pogadjao Panceva u trepavicu u kvalifikacijama kad smo rasturili Austriju u Bg 4:1, Robi najbolji mladi igrac na svijetu, pa Dejo a igra Mirsad Baljic i jos je falio Vujadin Stanojkovic samo.. nemoj molim te :))) Jeste Osim je kriv sto nije stisnuo petlju da ne kazem grublju rijec.

Ovog penala se sećam kao danas da je bio. Vi koji ga niste gledali ne znate šta ste propustili. Natpis na tabli ispred groba DIEGA ARMANDA MARADONE! R.I.P EL PIBE!

Bio sam u Firenci na utakmici..iza gola. Secam se svakog momenta. Odbrane Ivkovica, ali kako je pucao Brnovic je nikad vidjeno. Ostaje zal za takvom ekipom i selektorom kukavicom koji je gurao igrace bez motiva , znanja i snage u tom trenutku.

@Mare

Robi, Dejo, Pančev, Juga uzeli Kup šampiona sledeće godine, a ti kažeš bili mladi, ni na 50% kapaciteta. A na terenu Metuzalemi, redom Vulić, Vujović, Sušić, Baljić i kompanija...

Maradona je na toj utakmici bio u senci piksija stojkovica. Naravno, Dijego je svetska i neponovljiva klasa! Za ovog sto kaze da hadzibegic nikad nije promasio penal u reprezentaciji do penal serije protiv argentine, faruk hadzibegic je na istom mundijalu u drugoj utakmici po redu protiv kolumbije promasio penal, tj.odbranio mu golman rene igita!

U vreme najbolje ekipe ikada na ovim prostorima imamo selektora koji u pola reprezentacije gura bih fudbalere, koji ruku na srce nisu bili loši, ali imali smo daleko bolje. Jozić baljić i pape i kasnim godinama nisu imali šta da traže i repki, a za, zlatka, vujovića, bih imao svašta da kažem. Pa klupa je otišla u evropske šampione dok su nabrojani igrali za neke araue, ćezene i ostale drugoligaše

@Kratkovidi magarac
A sada ka lopti prilazi Dijego Armando Maradona,čitav stadion žviždi !!!
Pričao je danas u novinama Maradona,da se nada da mu neće Firenca žviždati,kao što mu je žviždao Milano,kao što mu je žviždao Torino.....jedino ga je njegov Napulj dočekao aplauzima!!!
Milojko Pantić,legendarni komentar utakmice Argentina - Jugoslavija.

@ (Dvoranski polo, 25. novembar 2020 21:58)

Potpisujem svaku reč. Bio sam u Firenci na utakmici i svako od nas na tribini je podržavao neku svoju državu, da li u nastajanju ili propadanju svejedno. Bili smo jedni do drugih, nas nekoliko iz Beograda, neki likovi iz Tuzle čini mi se, jedan pijani i drogirani Riječanin i svako je terao neku svoju politiku. Posle tekme sam bio siguran da je Jugoslavija mrtva i nije me nešto pogodio poraz. Bilo mi je drago da sam uživo video Maradonu. Sve drugo težak smor.

Ja se sjecam te 1990 sta je promasio Davor Jozic, tokom regularnog dijela utakmice.
Sjecam se da je kasnije Brnovic stavio Maradonu u dzep, nakon Sabanadzovicevog iskljucenja.
Jedina Osimova greska sto je ostavio Refika da cuva Maradonu,nakon prvog zutog kartona.

Mala digresija. Isti sudija koji je isključio Šabanadžovića u meču Argentine i naše Juče, je godinu i po kasnije isključio Deju u takodje legendarnom meču za prvaka sveta Zvezda - Colo Colo.

Bio sam onda bas mlad ali taj stres cu pamtiti celog zivota. Tako nam je malo falilo... Maradonu sam uvek voleo i na toj utakmici mi je bio simpatican kada je promasio penal. Nije nam bilo sudjeno.

Kakva drama u Firenci!

@Najjaci, kako da ne

Apsolutno se slažem sa svim što ste rekli. Taj tim je mogao imati tkav potencijal, ali ga je Osim sahranio tako što su igrali njegovi nazovi puleni. To 5. mesto nije uspeh, nego potpuni neuspeh, u odnosu na ono što je sa mladjim igračima (Dejo, Mijat, Boksic, Suker, Jarni, itd.) moglo biti postignuto.

Zaboravih sto se Ivkovica tice da nista drugo nije napravio u karijeri ima sta da prica unucima.

masoni... da je jugoslavija postala prvak sveta ne bi se raspala jos milion godina... :D

Koliko se secam, Toma Ivkovic je dva puta odbranio penala Maradoni. Jednom na Jugoslavija - Argentina, drugi put malo kasnije, mozda godinu dana posle, na utakmici nekog Kupa UEFA Sporting - Napoli.

Ivkoviću, svaka ti čast, igrao si sa najboljima
Maradona, RIP, bio si jedan od tih najboljih

" Sa verovatno najjačim timom u istoriji"

Kako da ne...
Ako je najstariji tim na tom prvenstvu bio najbolje što smo ikda imali onda stvarno...
Iz sastava koji će godinu dana kasnije uzeti Kup šampiona bila su samo trojica- Pančev, Savićević (koji se baš i nije naigrao) i Šabanadžović (i Leković kao treći golman)
Osim nije baš bio na visini zadatka, mislim da bi se bolje od njega pokazao Ćiro...

@Dušan

I poraz od Australije u Južnoj Africi...

Vi što spominjete Mijata, Jarnija, Sukera...to bi bilo isto kao da spominjete Novaka Djokovica sa 18 i sa 30 godina. To su bili mladi igraci koji nisu tada dostigli ni 50 % svog igrackog potencijala. Pa pogledajte velemajstorsku asistenciju Sušića Jozicu u susretu protiv Kolumbije. Jeste, imao je Osim svoje ljubimce ali generalno mislim dacnije pravio velike greske pri izboru igraca

Branio je Toma za 10 tada i ta njegova predstava tada me naginje da apostrofiram neke stvari. Naime, Ivkovic nije tako branio recimo 5 godina prije, ni blizu. Vazda je imao ogromnog talenta, tu nije bilo spora, ali je trebalo vremena da sazri. Znao je i da kiksa prije. Hrvatski igraci koji se spominju u komentarima ce doseci puni zenit 1998, sto bi isto bilo i sa igracima preostale zajednice, da su imali vise srece. Ne mora se vazda oplesti po Ivici Osimu u ovakvim okolnostima. Da je ostala Juga, ostao bi i Osim, i vec za EP 1992 je reprezentacija bila podmladjena sa novim, sasvim nevjerovatnim vedetama. Dalje u virtuelnu proslost, ta Yuga bi razvalila SP 1994 i 1998. Nije se sve to desilo iz vise razloga, ali je bez veze upirati stalno prst u Ivicu Osima sto je balansirao izmedju virtuoznosti i iskustva. Sam Susic je bio u rangu velemajstora bar deceniju, a godine nije pokazivao igrom. Vujovic je dugo nosio Hajduk. Itd. Svi ti igraci, mnogo vaznije, su imali puno utkamica u nogama- i dobre, ali i lose. Znali su kako to ide. Da je tada Osim sastavio tim po talentu i potencijalnoj moci, pa osvojili bi SP kao od sale. Ali, to sada mozemo da pricamo iz ove vremenske distance. Jugoslavija je vazda bila rasadnik talenata. Ta nadolazeca generacija ce sveukupno biti mozda i najuspjesnija generacija svih vremena sad pokojne drzave. Zasto da se spocitava Osimu "sto nije znao" da ce sve stvarno tako da se desi? To jest, koji to trener tako razmislja? Lako je biti general nako bitke.

Zaboravljamo da je Pape odigrao ključnu ulogu u kvalifikacijama za SP u Italiji. Dobili smo Francusku 3:2 a Pape je bio igrač utakmice. Oni koji nisu gledali Safeta ne znaju šta su propustili.

@Flying dutchman
I ja se sećam tog pijanog riječajnina na tribini na plus 40 u obrnutoj kombat jakni ili fajerci kako ko god je zvao. I bilo je sve jasno. Mada najviše sam bio fasciniran koliko je napolitanaca bilo da gleda i navija za Argentinu zbog Maradona a Italija igrala to veče. U priči sa njama kažu bas nas briga mi navijamo za našeg Boga. Gorak ukus poraza i dalje stoji

Ova utakmica s Argentinom je bila posljednja na kojoj smo ja i moja obitelj navijala za Jugoslaviju. Ne vjerujem da bi se nesto promijenilo i da je osvojila Juga to prvenstvo. Svakako bi se raspali. A nakon toga, Iznad Svih Hrvatska!!!

To ti je Jugoslovenski mentalitet, umro Maradona , a oni se raspravljaju ko je kriv za poraz pre 30 godina ...

Ali posto sam i ja sa tih prostora , da dam svoj skromni doprinos toj raspravi :))
Ovde svi pamte Mijatovićev penal protiv holandije , ali niko ne pamti Piksijev penal protiv Argentine ( iako je utakmica bila značajnija) pored toga svi znamo zašto je osim bio izabran a to nije nacinalni razlog , već je bio jedan od retkih koji nije imao kompromis prema aroganciji ( a svi znamo da su SVI u toj repki bili pomalo takvi) jedini je mogao da te mlade i tvrdoglave ljude kolko tolko disciplinuje jer je ipak bio autoritet . Neko se smeje njegovoj konstataciji da je birao igrače koje je najbolje poznavao ( čitaj kojima je najviše verovao ) pa to je odlika najbolji trenera ikad , uvek trener ima kostur ekipe u koju ima najviše poverenja , tako je i Ferguson često stavljao u tim ne najtalentovanije , već najodanije, najhrabrije , najpožrtvovanije ... sad fudbal igraju neki po svaku cenu samo zato sto su Bogom dani i nadareni ( Nejmar npr) iako su često pogubni za svoj tim , jer su rol model nediscipline i drugih stvari koje fudbal ipak čine sportom koji je mnogo više nego samo biti talentovan .

Kao klinac od 10 godina lozili smo se pravo na slicice italia 90 :)

Jozic i golcina protiv Kolumbije mislim da je i on dao jedan protiv svaba koji su nas razbili u prvoj tekmi.
I penali naravno ajde barem Hadzibegic je tukao muski ali onaj Brnovic ko da nije 5 dana jeo baba bi spasila onaj penal :)

@da da
šta god da je jozić promašio, dao je do tog meča dva gola na Mundijalu, od štopera u pet utakmica i previše! slažem se sa komentarima da je osim forsirao određene igrače po ključu i da su mu igrali stvarno najbolji, ko zna.. možda bi smo postigli nešto više, ali i ovako smo imali šansu, čak smo i imali blagu prednost u penal seriji.. Piksi da je dao taj penal, vrv bi smo prošli, bio bi još veći nego što je danas, ali teško da bi smo tukli Italijane u Napulju u sledećoj utakmici, domaćine.. kako god, ostaje žal za Čileancima i Eurom 92 jer da smo tu bili kompletni, vrv bi smo uzeli prvenstvo.. bolji od Francuske i Engleske u padu, sa domaćom Švedskom bi se kidali, a i Holandija je bila u padu.. sa Nemcima bi već bilo napeto, ali možda bi prošli kao Bajern godinu dana ranije!

od te utakmice ja sam prestao da gledam fudbal...
svaka čast Ivkoviću, ali dvojica naših su promašili penal....

(kakogod, 26. novembar 2020 06:19)

Mlade ljude? Safet Sušić imao 35 godina, Po fudbalskim kriterijumima, on je penzioner. Vujović 32, Hadžibegić 33...
Vladimir Jugović je tad imao 21 godinu, nije pozvan ni kao rezerva. Nešto više od godinu dana kasnije, dao dva gola u finalu interkontinentalnog kupa... Pozvan u reprezentaciju tek kad je zemlja počela da se raspada.
Uzgred, zanimljivo da najuspešnijem selektoru sa ovih prostora nikada na pamet nije palo da trenira Jugoslaviju (veliku ili manju, svejedno) - Bora Milutinović, naravno.
Možda je i dodatni problem i to što su se YU selektori menjali k'o na pokretnoj traci - upravo se Osim zadržao najduže (6 godina), Mitić, Miljanić i Tirnanić po 3, a svi ostali sastavili jedva godinu-dve.

A Jugoslavija opet nije imala sreće. Sa verovatno najjačim timom u istoriji...

Kakva smesna tvrdnja! Igrali su Jozic, Hadzibegic, Vulic, Brnovic, Vujovic, Spasic, cak i Susic sa 35 godina, napokon i ovaj Ivkovic, koji je bio rupa od golmana. Od mlade garde Osim je pustao na teren jedino Stojkovica - odnosno, nije smeo da ga ukloni, jer se Stojkovic prethodno potvrdio (sa 17 godina uveo ga je u reprezentaciju Toza Veselinovic). Zlatna cileanska generacija uglavnom je ostala kod kuce, jedan ili dvojica su grejali klupu kod Osima, koji je jednom prilikom izgovorio i verovatno najvecu glupost svih vremena! Pitali su ga otkud mu toliko igraca iz sarajevskih timova (igrao je i Radmilo Mihajlovic, pored Susica, Jozica, Hadzibegica) a on je novinaru odgovorio: Pa njih najbolje poznajem!?
Taj tim je bio jedan od najgorih, sastavljen od prosecnih igraca, koji jesu trcali - a i sta bi drugo, kad neki drugi kvalitet nisu imali! Tadasnji selektor, inace prethodno veliki fudbalski umetnik, Ivica Osim ni inace nije trpeo majstore u svojim timovima, bio je ubedjen da posle njega niko vise nema pravo da plese i ocarava na terenu! A psovao je Osim tako ruzno sa selektorske klupe, culo se lepo sa tv-ekrana. Ustvari, nakon velikog gospodina Rajka Mitica imali smo jos korektnog Vujadina Boskova, posle - pocetkom 70-ih - dolazi vreme Miljana Miljanica i ostalih muljatora, i tako sve do danas, bar u Srbiji.

Koliko se secam, Toma Ivkovic je dva puta odbranio penala Maradoni. Jednom na Jugoslavija - Argentina, drugi put malo kasnije, mozda godinu dana posle, na utakmici nekog Kupa UEFA Sporting - Napoli.

Vi što spominjete Mijata, Jarnija, Sukera...to bi bilo isto kao da spominjete Novaka Djokovica sa 18 i sa 30 godina. To su bili mladi igraci koji nisu tada dostigli ni 50 % svog igrackog potencijala. Pa pogledajte velemajstorsku asistenciju Sušića Jozicu u susretu protiv Kolumbije. Jeste, imao je Osim svoje ljubimce ali generalno mislim dacnije pravio velike greske pri izboru igraca

Jeste, Osim je kriv što smo igrali sa desetoricom protiv Argentine. Osim je kriv što je Piksi promašio penal, kriv je što je Hadžibegić promašio penal iako do tada za reprezentaciju nije promašio nijedan, također je kriv što Brnović nije pogodio iz penala. Dajte prestanite sa tim glupostima o Osimu kao nije dao šansu mladima. Boban je bio kažnjen, Robi je pucao penal i pogodio, Dejo također. Upravo tada je krenula smjena generacija.

Na zalost Osim nije ima smjelosti da ubaci mladje igrace. Na klupu su sjedali Suker, Jarni(igrao protiv Kolumbije), Pancev(igrao isto protiv Kolumbije i protiv UAE ali ne kad je bilo najvaznije) Boban, Boksic, Savicevic ulazio uglavnom a igrali Jozic, Susic, Zl Vujovic, Dragoljub Brnovic .. da Bazdarevic nije pljunuo sudiju i bio suspendovan ko zna bi li i Piksi igrao. Smijesno i zalosno u isto vrijeme.

Bogu fudbala je sve oprošteno. Ima raznih i alkoholičara i uživaoca raznoraznih opijata ali Dijego je to nosio u svom stilu. Na kraju dana i života, niko ne zna šta je osećao, nosio u sebi i šta ga je navodilo ka porocima.

Jedino što je bitno je da ga njegov narod i pleme beskrajno voli i oseća. Kao i svaki mogući slobodarski i sirotinjski kutak na ovoj planeti. Dijego je zaista više od sporta i lopte.

Svako sa bar malo dečijeg srca u sebi je želeo da proživi nešto kao D10S. Kada svet stane u sekundi, a zasuze i oni koji i ne prate fudbal, onda je sve jasno. Najveći je i tačka.

Strani grad, ipak drugi ljudi,kuća i porodica daleko, Barselona je jedan hrad,ali Napulj, to ke stecište "kumova".
Italijanskih mafijaša, krimosa, svih vrsta i staleža.Divlji Zapad u sred Evrope, i danas a kamoli onda.
Zakoni se ne poštuju, jedini zakon je ulica. I glas lokalnih bosova.
Teško se snaći pogotovo takvoj glavi, naivnoj i željnog svake sekunde, da proživi. U Barseloni je druga priča bila, nadzor, disciplina,odgovornost,nema noćnih žurki.
Predsednik Napolija ga je vozio po lokalima i žurkama praktično. Znalo se da se pije, da se zeza sa ženama lakog morala, da se opusti uz drogu, totalno drugi koncept života.
Divlja, strasna, južnjačka narav teško može odoleti. Guran je u taj milje.
Preporučivalo mu se društvo. Nije sam kukao za tim, nije tražio nevolje,
Ostajao je bez novca, nije imao kome da se obrati za pomoć,imao problema sa predsednikom Napolija, uskraćivao mu plate,nudili su mu se kumovi mafije, zarad njihove popularnosti i izgleda u narodu da su"dobri" i "pažljivi" prema Dijegu, da izbegnu prezir Napolitanaca.
Te pozajmice su ga terale da im se pridružuje na raznim okupljanja, mahom ne svojom voljom kada su ga pozivali, a zvali su ga često, da bi bili viđeniji i ugledniji u zajednici.
Kao protiv usluga, a i pun straha, jer zna se kada se podzemlje odbije događa.
Ta zelenašenja su ga uvukla u taj milje,iz kojeg se jedva izvukao, ali posledice su ostale.
A susret protiv Argentine, ne mogu da komentarišem, to mi je najbolnija rana, pored Zvezdinog ispadanja protiv Milana u Beogradu.
Imali smo Argentince, ali onaj odozgo pogledao je Dijega, po ko zna koji put. Njegov je

Ako proučite malo nogometnu povijest reprezentativnog nogometa u Jugoslaviji, kristalno se jasno vidi da je bivša država bila velesila u razdoblju od 1946 do 1966. Što je karakteristično za taj peroid? Pa činjenica da se igrači nisu birali po nacionalnom ključu, nego su igrali stvarno najbolji. U ogromnom postotku su to bili Hrvati i Srbi. Upravo je reprezentacija iz devedesete ogledni primjer labuđeg pjeva imaginarnom jugoslavenstvu, počevši upravo od Ivice Osima-pa tko je bolji izbor za vođu reprezentacije od sarajevskog Hrvata oženjenog muslimankom, a obožavanog u Srbiji? Bila je to balkanska inačica melting pota-a rezultat je bio katastrofalan. Jer je četvrtfinale za zemlju koja je u sastavu mogla imati u isto vrijme Piksija, Savićevića, Mihajlovića, Pančeva, Šukera, Bobana, Jarnog, Prosinečkog i Bokšića, upravo to-katastrofa. Svaka čast nostalgiji, ali uozbiljimo se. Yu repka iz devedesete je potencijalno bila fantastična, ali je u stvarnosti bila krš i raspad, baš kao i zemlja koju je predstavljala.

Ta utakmica i Firenca ce mi ostati u secanju dok sam ziv. Jer imali smo najbolju generaciju ondasnje drzave ne samo u fudbalu vec u svim kolektivnim sportovima.A taj S.Sampionat u fudbalu i utakmica protiv Argentine i Maradone ostace za vek vekova. Samo zahvaljujuci sreci i pomoci sudije( iskljucen je Refik Sabanadzovic oko 30 minute za nista) tako da smo lreko sat vremena igrali ravnopravno u vecem delu i bili bolji protivnik.Prosli su nas na penale Italiju na penale i hteli su i Nemce na penale u finalu ali im se nije dalo. Ovim ne umanjujem Argentinu i Maradonu te godine 90 ali nisu bili najbolji. Za onu 86 ok. Pocivaj u miru legendo a Tomislavu Ivkovicu sve cestitke na dva odbranjena penala.

(Najjaci, kako da ne..., 25. novembar 2020 20:34)

Slazem se da na papiru to nije bila najjaca ekipa Jugoslavije, ali po igri, mislim da jeste. Mozda Osim nije Cileance uveo u ekipu dovoljno brzo, ali pruzio im je priliku, cak i u Italiji. Prosinecki je odigrao 120 minuta protiv Argentine, a cini mi se da je i Jarni igrao na nekim utakmicama. Savicevic, koji nije bio Cileanac, je imao solidnu minutazu. A taj Jozic nas je spasio protiv Kolumbije kad je bilo najvise potrebno sa golom kakav ni Levandovski ne daje. Katanec i Vujovic su trcali kao da su Englezi. Spasic je bio ogranicen igrac, ali je on upravo fenomenalno cuvao Salinasa protiv Spanije (Salinas je postigao gol kad je Spasic morao da pokrije drugog igraca jer su Spanci napravili visak). Mi smo odigrali jednu losu utakmicu, i to samo protiv Svaba na pocetku u grupnoj fazi kad je upravo Ivkovic imao nekoliko kikseva, mada je nakon toga odlicno branio (slazem se sa konstantacijom da nije bio standardan, ali nismo tad imali nesto mnogo dobrih golmana). Osim je odlicno ukomponovao ekipu koja je prosla kroz kvalifikacije bez poraza (cini mi se sa samo dva remija u Skotskoj i Francuskoj).

" Sa verovatno najjačim timom u istoriji"

Kako da ne...
Ako je najstariji tim na tom prvenstvu bio najbolje što smo ikda imali onda stvarno...
Iz sastava koji će godinu dana kasnije uzeti Kup šampiona bila su samo trojica- Pančev, Savićević (koji se baš i nije naigrao) i Šabanadžović (i Leković kao treći golman)
Osim nije baš bio na visini zadatka, mislim da bi se bolje od njega pokazao Ćiro...

Ova utakmica s Argentinom je bila posljednja na kojoj smo ja i moja obitelj navijala za Jugoslaviju. Ne vjerujem da bi se nesto promijenilo i da je osvojila Juga to prvenstvo. Svakako bi se raspali. A nakon toga, Iznad Svih Hrvatska!!!

Tim je realno bio prosečan. Pola ih je bilo iz Sarajeva i Želje. Nilo je boljih igrača. E sad, treba reći da je u toj utakmici isključen Šabanadžović koji je čuvao Maradonu, i to u prvom poluvremenu.

@ (Dvoranski polo, 25. novembar 2020 21:58)

Potpisujem svaku reč. Bio sam u Firenci na utakmici i svako od nas na tribini je podržavao neku svoju državu, da li u nastajanju ili propadanju svejedno. Bili smo jedni do drugih, nas nekoliko iz Beograda, neki likovi iz Tuzle čini mi se, jedan pijani i drogirani Riječanin i svako je terao neku svoju politiku. Posle tekme sam bio siguran da je Jugoslavija mrtva i nije me nešto pogodio poraz. Bilo mi je drago da sam uživo video Maradonu. Sve drugo težak smor.

@molim malo postovanja aj mi molim te objasni sto je Susic igrao citavo prvenstvo?? Sto je igrao Dragoljub Brnovic?? Otresla nas je SR Njemacka prvu utakmicu 4:1, Kolumbiju smo jedva dobili pogledaj utakmicu, ni od Spanije nismo bili bolji ali smo imali Piksija koji je uz Mateusa bio najbolji igrac na svijet' u tom momentu, Argentina defanzivna potpuno samo sa Kanidjom naprijed zato nam nisu ni dali gol 120.min. Jarni bio munja pogadjao Panceva u trepavicu u kvalifikacijama kad smo rasturili Austriju u Bg 4:1, Robi najbolji mladi igrac na svijetu, pa Dejo a igra Mirsad Baljic i jos je falio Vujadin Stanojkovic samo.. nemoj molim te :))) Jeste Osim je kriv sto nije stisnuo petlju da ne kazem grublju rijec.

@Najjaci, kako da ne

Apsolutno se slažem sa svim što ste rekli. Taj tim je mogao imati tkav potencijal, ali ga je Osim sahranio tako što su igrali njegovi nazovi puleni. To 5. mesto nije uspeh, nego potpuni neuspeh, u odnosu na ono što je sa mladjim igračima (Dejo, Mijat, Boksic, Suker, Jarni, itd.) moglo biti postignuto.

Ovog penala se sećam kao danas da je bio. Vi koji ga niste gledali ne znate šta ste propustili. Natpis na tabli ispred groba DIEGA ARMANDA MARADONE! R.I.P EL PIBE!

Poraz od Argentine jedan od najgorih sportskih dana u mom životu.

Uz ispadanje Zvezde od Kelna, SR Jugoslavije od Holandije na SP 1998. godine i ovogodišnju diskvalifikaciju Đokovića na US Openu.

Ono kad zanemiš i imaš osećaj danima da te je neko pokrao.

masoni... da je jugoslavija postala prvak sveta ne bi se raspala jos milion godina... :D

Jugoslavija je u upravo u razdoblju od 1976. do 1990. raspolagala s vjerovatno najboljim kadrom u svojoj historiji, ali je upravo u tom razdoblju doživjela i svoje najveće neuspjehe ; propustila je SP 1978. i 1986., te EP 1980. i 1988. Na dva jedina natjecanja na koja se tad plasirala - SP 1982. i EP 1984. doživjela je teške neuspjehe.Selektori Miljanić, Veselinović i Milutinović su lutali i u reprezentaciji su ostavili kaos. Kao dugoročno rješenje je doveden Osim, izvanredan strateg ali loš taktičar. U njegovo vrijeme smo imali slabe golmane i manjkavu obranu ( kad se sjetim Spasića, Hadžibegića, Baljića i Stanojkovića muka mi je ). S druge strane je "robovao" sarajevskim igračima - veteran Sušić ga je zadužio svojim labuđim pjevom protiv Francuske u kvalifikacijama, no to nije smio biti razlog da mu na SP bude nezamjenjivi starter. "Sreća" je bila što su otpali Sarajlije Baždarević i Jakovljević, jer bi mu vjerovatno i oni igrali.Najveći grijeh mu je ipak forsiranje Vujovića nauštrb Pančeva i Sušića nauštrb Savićevića koji je uz Piksija tada bio najbolji igrač. (Bobana nije mogao povesti jer je bio suspendiran i to je postala stvar politike ). Ovako je igrala postava Ivković, Vulić, Baljić,Spasić, Jozić, Hadžibegić, Sušić, Katanec,Piksi, Savićević, Vujović. Ostaje pitanje što bi bilo da su igrali : Golman bilo koji ( jer nijedan nije baš bio pouzdan ), Jarni, Šabanadžović, Najdoski, Katanec, Boban, Piksi, Savićević, Prosinečki, Pančev i Šuker ?

Maradona je na toj utakmici bio u senci piksija stojkovica. Naravno, Dijego je svetska i neponovljiva klasa! Za ovog sto kaze da hadzibegic nikad nije promasio penal u reprezentaciji do penal serije protiv argentine, faruk hadzibegic je na istom mundijalu u drugoj utakmici po redu protiv kolumbije promasio penal, tj.odbranio mu golman rene igita!

Bio sam u Firenci na utakmici..iza gola. Secam se svakog momenta. Odbrane Ivkovica, ali kako je pucao Brnovic je nikad vidjeno. Ostaje zal za takvom ekipom i selektorom kukavicom koji je gurao igrace bez motiva , znanja i snage u tom trenutku.

@Mare

Robi, Dejo, Pančev, Juga uzeli Kup šampiona sledeće godine, a ti kažeš bili mladi, ni na 50% kapaciteta. A na terenu Metuzalemi, redom Vulić, Vujović, Sušić, Baljić i kompanija...

Cuj odbranio,uhvatio zivu....?

Utakmice Jugoslavije protiv Argentine 90te se secam kao da je bilo juce. Imao sam sest ipo godina tada. Steta, mogli smo do finala sa tadasnjom generacijom. Dijego vecna ti slava.

Njemu je karijeru, pored Maradone, obeležio i Slišković sa dva gola iz kornera.

U vreme najbolje ekipe ikada na ovim prostorima imamo selektora koji u pola reprezentacije gura bih fudbalere, koji ruku na srce nisu bili loši, ali imali smo daleko bolje. Jozić baljić i pape i kasnim godinama nisu imali šta da traže i repki, a za, zlatka, vujovića, bih imao svašta da kažem. Pa klupa je otišla u evropske šampione dok su nabrojani igrali za neke araue, ćezene i ostale drugoligaše

Branio je Toma za 10 tada i ta njegova predstava tada me naginje da apostrofiram neke stvari. Naime, Ivkovic nije tako branio recimo 5 godina prije, ni blizu. Vazda je imao ogromnog talenta, tu nije bilo spora, ali je trebalo vremena da sazri. Znao je i da kiksa prije. Hrvatski igraci koji se spominju u komentarima ce doseci puni zenit 1998, sto bi isto bilo i sa igracima preostale zajednice, da su imali vise srece. Ne mora se vazda oplesti po Ivici Osimu u ovakvim okolnostima. Da je ostala Juga, ostao bi i Osim, i vec za EP 1992 je reprezentacija bila podmladjena sa novim, sasvim nevjerovatnim vedetama. Dalje u virtuelnu proslost, ta Yuga bi razvalila SP 1994 i 1998. Nije se sve to desilo iz vise razloga, ali je bez veze upirati stalno prst u Ivicu Osima sto je balansirao izmedju virtuoznosti i iskustva. Sam Susic je bio u rangu velemajstora bar deceniju, a godine nije pokazivao igrom. Vujovic je dugo nosio Hajduk. Itd. Svi ti igraci, mnogo vaznije, su imali puno utkamica u nogama- i dobre, ali i lose. Znali su kako to ide. Da je tada Osim sastavio tim po talentu i potencijalnoj moci, pa osvojili bi SP kao od sale. Ali, to sada mozemo da pricamo iz ove vremenske distance. Jugoslavija je vazda bila rasadnik talenata. Ta nadolazeca generacija ce sveukupno biti mozda i najuspjesnija generacija svih vremena sad pokojne drzave. Zasto da se spocitava Osimu "sto nije znao" da ce sve stvarno tako da se desi? To jest, koji to trener tako razmislja? Lako je biti general nako bitke.

Secam se ovog žutog dresa Ivkovića.I sličica se secam...Italija 90 te ....imao sam 9 godina.Neka lepsa vremena, pred ružna koja su dolazila...šteta...

Pamtiću ovo dok sam živ :)

Zaboravih sto se Ivkovica tice da nista drugo nije napravio u karijeri ima sta da prica unucima.

@Kratkovidi magarac
A sada ka lopti prilazi Dijego Armando Maradona,čitav stadion žviždi !!!
Pričao je danas u novinama Maradona,da se nada da mu neće Firenca žviždati,kao što mu je žviždao Milano,kao što mu je žviždao Torino.....jedino ga je njegov Napulj dočekao aplauzima!!!
Milojko Pantić,legendarni komentar utakmice Argentina - Jugoslavija.

To ti je Jugoslovenski mentalitet, umro Maradona , a oni se raspravljaju ko je kriv za poraz pre 30 godina ...

Ali posto sam i ja sa tih prostora , da dam svoj skromni doprinos toj raspravi :))
Ovde svi pamte Mijatovićev penal protiv holandije , ali niko ne pamti Piksijev penal protiv Argentine ( iako je utakmica bila značajnija) pored toga svi znamo zašto je osim bio izabran a to nije nacinalni razlog , već je bio jedan od retkih koji nije imao kompromis prema aroganciji ( a svi znamo da su SVI u toj repki bili pomalo takvi) jedini je mogao da te mlade i tvrdoglave ljude kolko tolko disciplinuje jer je ipak bio autoritet . Neko se smeje njegovoj konstataciji da je birao igrače koje je najbolje poznavao ( čitaj kojima je najviše verovao ) pa to je odlika najbolji trenera ikad , uvek trener ima kostur ekipe u koju ima najviše poverenja , tako je i Ferguson često stavljao u tim ne najtalentovanije , već najodanije, najhrabrije , najpožrtvovanije ... sad fudbal igraju neki po svaku cenu samo zato sto su Bogom dani i nadareni ( Nejmar npr) iako su često pogubni za svoj tim , jer su rol model nediscipline i drugih stvari koje fudbal ipak čine sportom koji je mnogo više nego samo biti talentovan .

Mala digresija. Isti sudija koji je isključio Šabanadžovića u meču Argentine i naše Juče, je godinu i po kasnije isključio Deju u takodje legendarnom meču za prvaka sveta Zvezda - Colo Colo.

od te utakmice ja sam prestao da gledam fudbal...
svaka čast Ivkoviću, ali dvojica naših su promašili penal....

Bio sam onda bas mlad ali taj stres cu pamtiti celog zivota. Tako nam je malo falilo... Maradonu sam uvek voleo i na toj utakmici mi je bio simpatican kada je promasio penal. Nije nam bilo sudjeno.

Ja se sjecam te 1990 sta je promasio Davor Jozic, tokom regularnog dijela utakmice.
Sjecam se da je kasnije Brnovic stavio Maradonu u dzep, nakon Sabanadzovicevog iskljucenja.
Jedina Osimova greska sto je ostavio Refika da cuva Maradonu,nakon prvog zutog kartona.

Kakva drama u Firenci!

Slicice, leto, vruce, fudbal, bezbriznost, 10 godina, jao kako sam bio slobodan i kakav je tada bio svet... Jugoslavija - Spanjolska i optimizam. A na kraju Argentina. Steta. Secam se penala kao da je bilo juce. Secam se Darka Panceva kako je preigrao 3 argentince na istu foru.

Pozdrav iz Ljubljane!

Ivkoviću, svaka ti čast, igrao si sa najboljima
Maradona, RIP, bio si jedan od tih najboljih

@da da
šta god da je jozić promašio, dao je do tog meča dva gola na Mundijalu, od štopera u pet utakmica i previše! slažem se sa komentarima da je osim forsirao određene igrače po ključu i da su mu igrali stvarno najbolji, ko zna.. možda bi smo postigli nešto više, ali i ovako smo imali šansu, čak smo i imali blagu prednost u penal seriji.. Piksi da je dao taj penal, vrv bi smo prošli, bio bi još veći nego što je danas, ali teško da bi smo tukli Italijane u Napulju u sledećoj utakmici, domaćine.. kako god, ostaje žal za Čileancima i Eurom 92 jer da smo tu bili kompletni, vrv bi smo uzeli prvenstvo.. bolji od Francuske i Engleske u padu, sa domaćom Švedskom bi se kidali, a i Holandija je bila u padu.. sa Nemcima bi već bilo napeto, ali možda bi prošli kao Bajern godinu dana ranije!

Zaboravljamo da je Pape odigrao ključnu ulogu u kvalifikacijama za SP u Italiji. Dobili smo Francusku 3:2 a Pape je bio igrač utakmice. Oni koji nisu gledali Safeta ne znaju šta su propustili.

@Dušan

I poraz od Australije u Južnoj Africi...

Kao klinac od 10 godina lozili smo se pravo na slicice italia 90 :)

Jozic i golcina protiv Kolumbije mislim da je i on dao jedan protiv svaba koji su nas razbili u prvoj tekmi.
I penali naravno ajde barem Hadzibegic je tukao muski ali onaj Brnovic ko da nije 5 dana jeo baba bi spasila onaj penal :)

(kakogod, 26. novembar 2020 06:19)

Mlade ljude? Safet Sušić imao 35 godina, Po fudbalskim kriterijumima, on je penzioner. Vujović 32, Hadžibegić 33...
Vladimir Jugović je tad imao 21 godinu, nije pozvan ni kao rezerva. Nešto više od godinu dana kasnije, dao dva gola u finalu interkontinentalnog kupa... Pozvan u reprezentaciju tek kad je zemlja počela da se raspada.
Uzgred, zanimljivo da najuspešnijem selektoru sa ovih prostora nikada na pamet nije palo da trenira Jugoslaviju (veliku ili manju, svejedno) - Bora Milutinović, naravno.
Možda je i dodatni problem i to što su se YU selektori menjali k'o na pokretnoj traci - upravo se Osim zadržao najduže (6 godina), Mitić, Miljanić i Tirnanić po 3, a svi ostali sastavili jedva godinu-dve.

@Flying dutchman
I ja se sećam tog pijanog riječajnina na tribini na plus 40 u obrnutoj kombat jakni ili fajerci kako ko god je zvao. I bilo je sve jasno. Mada najviše sam bio fasciniran koliko je napolitanaca bilo da gleda i navija za Argentinu zbog Maradona a Italija igrala to veče. U priči sa njama kažu bas nas briga mi navijamo za našeg Boga. Gorak ukus poraza i dalje stoji