Poslednje zbogom Iliji Petkoviću

Neka je laka zemlja po kojoj je kročio i trčao naš Kninjanin legenda Ilija Ile Petković. Pozdravljaju ga njegovi Kninjani, radimo na obnovi njegove kuće u kninskoj Varoši, spomen soba za vječnost...

Zbogom šefe...

" Ja ne mogu da Vam obecam da
cemo biti svetski sampioni, ali mogu da Vam obecam da necemo..." Nikad niko iskrenije nista nije rekao kao selektor reprezentacije.Vecna Ti slava.

Bio sam decak od desetak godina u bivsoj nam velikoj drzavi, i veliki ljubitelj sporta uopste, tako i fudbala. U Sid su, okviru priprema gotovo svi prvoligasi i sa kubom Radnicki, i drugim nizerazrednim klubovima, klesali formu pred pocetak sezone. Secam se. Suncan dan idealni uslovi za igru. Stadion prepun. Gosti OFK Beograd na celu sa Petkovicem. Rezultat utakmce nije bitan.Jedna sitnica mi se toga dana urezala u secanje i ostace da zivi sa mnom dok postojim. Sredinom drugog poluvremena, i nakon odlicne igre i profesionalnog odnosa i postovanja protivnika, Petkovic uz ogroman aplauz svih pristnih izlazi iz igre. Delic sudbine, prolazeci krenuo je pravcu mog pokojno tate i mene. Pricao je sa nekim iz uprave kluba i hvalio je protivnicku ekipu, na fer utakmici. Sve ja to cujem, i mahinalno u trenutku prolaska pored mene pruzio sam mu ruku i rekao sam. "Svaka vama cast majstore. Vi ste neko, ko je svojim ponasanjem mnogima pre mene, a sada i meni do kraja zivota postali uzor sportskog, i iznad svega skromnog i ljudskog odnosa prema sportu pa tako i zivotu". Petko me je pomazio po kosi, izvinio se coveku sa kojim je bio i posvetio se meni , uz odusevljenje svih prsutnih. Razgovor koji smo imali bio je ravnopravan i sprotski, veoma sadrzajan kako meni tako i nekolicini ljudi koji su sa stane prisluskivali. Neka su. Gospodin Petkovic je bio jedinstvena legenda u svakom smislu. Pocivaj u miru koji si svojim zivotnim delom zasluzio koji ce vecno da traje

Neka je laka zemlja po kojoj je kročio i trčao naš Kninjanin legenda Ilija Ile Petković. Pozdravljaju ga njegovi Kninjani, radimo na obnovi njegove kuće u kninskoj Varoši, spomen soba za vječnost...

Zbogom šefe...

" Ja ne mogu da Vam obecam da
cemo biti svetski sampioni, ali mogu da Vam obecam da necemo..." Nikad niko iskrenije nista nije rekao kao selektor reprezentacije.Vecna Ti slava.

Bio sam decak od desetak godina u bivsoj nam velikoj drzavi, i veliki ljubitelj sporta uopste, tako i fudbala. U Sid su, okviru priprema gotovo svi prvoligasi i sa kubom Radnicki, i drugim nizerazrednim klubovima, klesali formu pred pocetak sezone. Secam se. Suncan dan idealni uslovi za igru. Stadion prepun. Gosti OFK Beograd na celu sa Petkovicem. Rezultat utakmce nije bitan.Jedna sitnica mi se toga dana urezala u secanje i ostace da zivi sa mnom dok postojim. Sredinom drugog poluvremena, i nakon odlicne igre i profesionalnog odnosa i postovanja protivnika, Petkovic uz ogroman aplauz svih pristnih izlazi iz igre. Delic sudbine, prolazeci krenuo je pravcu mog pokojno tate i mene. Pricao je sa nekim iz uprave kluba i hvalio je protivnicku ekipu, na fer utakmici. Sve ja to cujem, i mahinalno u trenutku prolaska pored mene pruzio sam mu ruku i rekao sam. "Svaka vama cast majstore. Vi ste neko, ko je svojim ponasanjem mnogima pre mene, a sada i meni do kraja zivota postali uzor sportskog, i iznad svega skromnog i ljudskog odnosa prema sportu pa tako i zivotu". Petko me je pomazio po kosi, izvinio se coveku sa kojim je bio i posvetio se meni , uz odusevljenje svih prsutnih. Razgovor koji smo imali bio je ravnopravan i sprotski, veoma sadrzajan kako meni tako i nekolicini ljudi koji su sa stane prisluskivali. Neka su. Gospodin Petkovic je bio jedinstvena legenda u svakom smislu. Pocivaj u miru koji si svojim zivotnim delom zasluzio koji ce vecno da traje