Иван
pre 4 godine
Да ли заиста стижу нови клинци?
Драфт је догађај на којем се промовишу најпре производи америчке кошаркашке школе, клинци са колеџа. Међутим, ово је занимљив тренутак кад је о томе реч.
Имамо за најкориснијег играча НБА лиге момка који је кошарком почео да се бави малтене јуче, Адетокумба. На страну приче о његовом држављанству, он има афричке, нигеријске гене, што заједно са вртоглавим напретком Сијакама (МИП ове године) наводи на закључак да афрички црнци преузимају примат у физичкој кошаркашкој доминацији од америчких.
Имамо за рукија године Дончића, момка који није провео ни дан у НЦАА, а играо је једва две године озбиљну кошарку у Европи. Повеже ли се то са Јокићевим брзим успоном након такође кратке каријере на Старом континенту, могло би се помислити да европска школа кошарке постаје у најмању руку равноправна са америчком.
Кључна разлика између НБА и остатка света била је у две ствари: Америка има већу кошаркашку базу него било која друга држава; сваки амерички кошаркаш је технички поткован финесама (зна где да стоји, куда да се креће, када, како и где да скочи итд.) које остали имају тек да савладају. Очито је да се та друга предност топи, па У ситуацији где су сви школовани, до изражаја долази луцидност неамериканаца (Јокић, Дончић) или атлетичност Американаца. Но, ту им сад срећу кваре Африканци. Читав хајп око Зиона управо је покушај да се кошарка врати атлетичности, сегменту у ком Американци ипак мисле да могу и даље бити у предности над осталима.
21 Komentari
Sortiraj po: