Pešmalbek za B92.net: Od fudbala, Vidića, do "Majke Srbije" i najvećeg rivalstva

Ovaj 26-godišnji pivotmen, visok 1,94 metra i težak 94 kilograma, u razgovoru za B92.net objasnio je zašto je izabrao poziv Srbije prošlog aprila, tri godine od isto toliko nastupa za „galske petlove“, ali i mnogo toga poput da mu je Nemanja Vidić bio uzor dok je trenirao fudbal.

"Tri godine nisam igrao za Francusku, a onda me je Ratko Nikolić pozvao da vidi kakva je situacija sa mnom. Razmislio sam i izabrao Srbiju, ponosan sam na odluku“, počinje razgovor Pešmalbek iz Francuske, gde nastupa na Nant.

Momak iz mešovitog braka, čiji je otac Francuz, kaže da ga porodica potpuno podržala.

"Svi su srećni iz porodice zbog mene, i majka i otac, isto kao i prijatelji. Rekao sam im da sam napravio pravi potez, da bih bio srećniji u dresu Srbije. Isto misle, svi oni. Francuzi su tužni, ali razumeli su moju moju odluku“.

"Bio sam štoper, hteo sam kao Nemanja Vidić"

foto: profimedia

Ko je Dragan Pešmalbek? Za sebe voli da kaže da se jako trudi da savlada srpski jezik, ali kako smo intervju vodili na našem bili smo pozitivno iznenađeni kako je tekao. Novi "orao" smatra da mora više, da savlada i teške padeže, bez obzira što nije mnogo grešio.

Sportski počeci su mu živopisni. Krenuo je sa gimnastikom, preko atletike, a onda se ozbiljno bavio fudbalom – od osme do 16. godine. Toliko da je čak igrao za francuski Ren, a svako ko poznaje malo više fudbal zna da klub iz Bretanje ima među najboljim omladinskim školama u zemlji svetskih prvaka.

"Igrao sam štopera. Međutim, ispao sam iz prvog tima i hteo sam da menjam sport“, počeo je nesuđeni fudbaler, zbog čega smo insistirali da malo više priča o toj temi.

Otišao je dalje otkrivši nam da mu je Nemanja Vidić, bivši kapiten Mančester junajteda i živa legenda srpskog fudbala, bio idol.

"Tada je bio moj idol, a i zauvek će biti. Još dok je bio u Junajtedu stalno sam gledao njegove utakmice. Gledao sam da od njega pokupim neke stvari“.

Ipak, rukomet mu je bio sudbina, sport kojim se majka bavila. Pešmalbek je pravi primer izraza deteta Majke Srbije. Naše dete iz inostrantstva i još je izabrao da ide dvostrukim majčinim pravcem – rukometom i Srbijom.

"Mnogo sam voleo rukomet, igrao sam ga i kao mlađi, pa sam u 16. godini pomislio da sam fizički više za taj sport nego fudbal. Visok, snažan, sporiji, bolje je tako za rukomet. Radio sam testove i preglede i pokazali su da sam više za rukomet“, kaže on.

"Ne postoji rivalitet kao što imaju Srbija i Hrvatska"

Foto: Privatna arhiva

Sudbina je htela da na prvom velikom takmičenju za Srbiju naspram sebe ima Francusku na Evropskom prvenstvu (13. - 30. januar). U istoj grupi u Segedinu su još Hrvatska i Ukrajina.

"Imaću veću motivaciju nego svi. Samo da budem na konačnom spisku, naravno da ću posebno biti ’našpanovan’ za Francusku. Tu je i jaka Hrvatska, kao i Ukrajina“.

Da li si svestan rivaliteta Srbije i Hrvatske? Činjenica je da su "orlovi" redovno gubili od "kauboja", sve nakon čuvenog polufinala EP u Beogradu 2012.

"Moji su mi pričali, ali ja nisam igrao. Gledao sam na TV-u kakav je rivalitet u rukometu, košarci, nisam mogao da verujem. Znam da je vruće, to je jedan od najboljih rivaliteta u Evropi. Na terenu je verovatno 10 puta gore“.

"Srbija može do medalje! Što da ne?"

EPA-EFE/Sandor Ujvari

Međutim, čini se da baš od Beograda, Srbija ima konačno realnu nadu. Možda ne da se isključivo juri rezultat, ali što se tiče postavljanja sistema i igre pod vođstvom selektora Tonija Đerone, i te kako da.

"Super je raditi sa njim. Gaji španski sistem koji daje rezultate, skoro svuda ga je koristio. Pogledajte, Raul Gonsales je sličan implementirao u Vardaru (dve titule prvaka Evrope prim. aut). Igra glavom više nego fizikom“.

Pitali smo ga domete. Srbija jeste pobedila i remizirala sa Francuskom u kvalifikacijama, ali sada će to biti nešto drugo. Dokle mogu "orlovi“?

"Ići ćemo od meča do meča, biće teško. Jaki su Francuzi i Hrvati, ali sada imamo i mi dobru ekipu, stručni štab i možemo da im pariramo i napravimo uspeh. Možda čak i do medalje... Moramo da verujemo. Previše je dugo Srbija čekala, možda je vreme sad“, zaključio je Pešmalbek.

Srpski rukomet najavio je uspon pod Đeronom, toliko da se priča o medalji.

Možda je takva meta daleko, za mnoge čak i nerealna, ali konačno su počeli da duvaju pravi vetrovi u našoj reprezentaciji.

Mađarska će da pokaže koliko će da dobace. Prvo Segedin, pa Budimpešta, gde se igra druga runda i koja je glavni cilj.

Za dalje...

Priredio: Miloš Simanović (Twitter)