Miloš Jojić za B92.net: Nisam Mesi – kako jedna utakmica može da baci mrlju?

Od ljubimca navijača i euforije zbog povratka, pa do kritika, i nazad. To je put kojim za sada korača Miloš Jojić u svom drugom mandatu u Partizanu.

Stefan Smuđa
Podeli
Foto: StarSport/Srđan Stevanović
Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Novogodišnji paket B92.net

Posle čak sedam godina “parni valjak” je ponovo jesenji šampion, ima pet bodova prednosti u prvenstvu, četvrtfinale Kupa i proleće u Evropi.

Nesumnjivo važan deo tog poduhvata jeste upravo popularni “Zeka”.

Još uvek se prepričava taj maj 2013. godine kada je Jojić u 90. minutu poslao i loptu i Bobana Bajkovića u mrežu, a u Humskoj doneo neviđenu euforiju i, što je još važnije, šampionsku titulu.

Kasnije tokom iste godine, negde u avgustu, izveo je majstoriju za pobedu protiv Tuna u kvalifikacijama za grupnu fazu Ligu Evrope. Nažalost, u revanšu je usledio poraz od 3:0 koji je eliminisao crno-bele.

Partizan sada jeste na putu prekida četvorogodišnje dominacije Crvene zvezde i, ukoliko nastavi sa jesenjim partijama i rezultatima, postaće prvak prvi put od 2017. godine.

Jojić u ovom drugom mandatu nije doneo pomenute majstorije, i zato čak trpi kritike, ali jeste šampionski nerv koji je, sve ukazuje na to, bilo neophodan crno-belom timu.

Zato je u intervjuu za B92.net otvoreno govorio o svemu, pohvalama i kritikama, kao i kako one utiču na njegovu (promenjenu) ličnost.

“Pre početka sezone smo jasno postavili ciljeve i išli smo korak po korak. Dva cilja su ostvarena. Prvi je bio da se plasiramo u grupnu fazu, a posle nakon žreba su apetiti porasli i očekivanja su postala veća, da se prođe grupa, što smo mi na kraju i uradili. Drugi fokus je, naravno, na prvenstvu i Kupu, gde nam ide dobro i tu ćemo pokušati da izvučemo maksimum”, staloženo počinje priču Miloš Jojić.

“Kao da smo izvukli Javor iz Ivanjice”

Foto: Starsport/Peđa Milosavljević
Foto: Starsport/Peđa Milosavljević

Kada se podvuče crta, da li se može reći da su očekivanja nadmašena, imajući u vidu da Partizan u poslednjih sedam godina nijednom nije bio prvi posle jesenje polusezone?

“Baš tako, u poslednjih četiri ili pet sezona imali smo po 10 bodova minusa, čak i kada je ‘dupla kruna’ osvojena, bili smo u zaostatku. Tada su i očekivanja bila mala. U ovoj situaciji, ne možemo da budemo nezadovoljni, ide sve kako treba, bez poraza smo, postigli smo najviše golova, primili najmanje i nadam se da ćemo u tom ritmu da nastavimo. Što se tiče premašenih očekivanja, mogu da istaknem da je premašeno to da smo prezimili u Evropi, jer to nije bio cilj. Cilj je bio samo plasman u grupu, a tek nakon žreba su apetiti porasli, što je i normalno. Tako je i sada kada smo izvukli Spartu iz Praga. Uz dužno poštovanje svakoga, kao da smo izvukli Javor iz Ivanjice. Parafraziram, jer ime nije toliko zvučno, ali i oni igraju fudbal i to ozbiljan. Bili su grupnoj fazi Lige Evrope, pobeđivali velike rivale, a naši navijači već sada nas vide u osmini finala. To je prirodno, normalno je, ali mi se fokusiramo isključivo na domaće prvenstvo. Ipak nam to ostaje glavni fokus”.

Da je neko ponudio ove rezultate pre početka sezone, verovatno biste svi oberučke prihvatili, ali i pored toga ima kritika i nezadovoljstva. Najviše zbog neočekivanog poraza od Flore, pa i činjenice da je Partizan strepeo do poslednjeg minuta protiv Anortozisa da mu se ne ponovi novi Augsburg ili AZ Alkmar. Da li to može da baci mrlju?

“Može da baci na mrlju na onoga ko ne gleda sa sportske strane na sve ovo. Kako jedna ili dve utakmice mogu da bace mrlju na ostale 23?! Baš sam komentarisao kada je jedan Vaš kolega je doneo sud na osnovu utakmice u Kupu prošle sezone. Znači, mi smo igrali sjajno cele polusezone, pobedili u 20 utakmica zaredom i onda u jednoj utakmici ne budeš pravi i on na osnovu toga donese sud, udari ti pečat i kaže da je to obeležilo celu polusezonu. Mislim da to nije baš tako, nije realno i mora da se sagleda cela godina i sve utakmice. Pogotovo sada kada smo prvi na tabeli, imamo bodovnu prednost, plasirali smo se za proleće u Evropi i kako može jedna utakmica ili dve da promeni razmišljanje o timu?!”.

"Blatčuga, ne može iz mesta da se krene, a to niko ne vidi"

Foto: StarSport/Srđan Stevanović
Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Da li zbog toga misliš da su navijači pomalo razmaženi?

“Igram u klubu koji je navikao isključivo na najviše ciljeve. Svaka utakmica koju ne dobiješ je neuspeh, bez obzira protiv koga si igrao. Tako se naši navijači i ponašaju i takva su im očekivanja. Ali, koliko god je njima teško van terena, isto je i nama ovde, čak i teže iz razloga jer idemo na te pripreme, pa nas tamo ‘maltretiraju’, trčimo ujutru, trčimo popodne, da udarimo ceo temelj za sezonu, da nas zaobiđu povrede. Ovde smo svakog drugog dana u karantinu. Te putovanje vamo, putovanje tamo. Niko ne vidi kakav je bio teren protiv Anortozisa. Blatčuga, ne može da se igra. Ma, ne može ni da se iz mesta krene koliko je blato bilo. To niko ne vidi. Svi očekuju da lagano pobeđujemo svakoga 3:0, ali to nije realno. Danas svi igraju fudbal, svi su fizički spremni, svi bi da se nadmeću i koriste kvalitet koji poseduju. Kada se crta podvuče, u poslednjih četiri-pet meseci, moramo da budemo zadovoljni”.

I trener Stanojević je reagovao burno posle Anortozisa zbog skandiranja navijača protiv uprave kluba, a ne glasnim izražavanjem podrške igračima na terenu. Kako to utiče na vas u svlačionici i da li generalno osećate podršku ili vam smeta što u pojedinim momentima ona izostane?

“Svako je individua za sebe i svako to doživljava na svoj način. Ja na terenu, lično to ne osećam, ne čujem ništa. Moj ceo fokus i koncentracija su isključivo usmereni na teren. Ali, osećam protiv Sočija ili Santa Klare kada dođe 20.000 ljudi i peva ceo stadion. To ne možeš da sakriješ. Mnogo je lepše i lakše da se igra kada imaš vetar u leđima”.

"Nisam Mesi da predriblam petoricu i dam dva gola po utakmici"

Foto: StarSport
Foto: StarSport

Mnogo toga je drugačije nego kada si prvi put bio u klubu: od uprave, kvaliteta lige, pa i večitog rivala kome si nekada direktno presuđivao, pa sve do sopstvene ličnosti, budući da si i način života promenio iz korena. Možeš li da uporediš Miloša Jojića iz Partizana u prvom mandatu i sada u drugom?

“Mnogo mi je teško da uporedim period iz 2013. i sada. Tada sam bio klinac, imao sam drugačije ciljeve, drugačije sam razmišljao. Sada sam iskusniji, opet i razmišljam na drugačiji način. Ono što se nije promenilo, to su ciljevi Fudbalskog kluba Partizan, a oni su uvek najviši. To što sam naučio u mlađim kategorijama i u prvom mandatu, da se nosim sa tim pritiskom i naviknem na njega, sada mi olakšava da sve to pregrmim”.

Da li su majstorije koje si izveo protiv Crvene zvezde u derbiju za titulu i Tuna u Evropi uticale na generalan utisak o tebi i možda čak učinile da se od tebe uvek očekuju takvi potezi? Da preciziram: da li su Miloš Jojić te majstorije ili ono što trener Stanojević uvek najviše ističe: pretrčani kilometri, pasovi, vraćanja po loptu, dobri prekidi iz kornera...?

“Svi vi koji gledate sa strane, kao i navijači, vidite šta je najveći kvalitet kod svakog igrača. Moj kvalitet nije da predriblam trojicu i dam gol, to nisam ja. Onaj ko me poznaje i ko me prati tokom čitave karijere, zna šta mogu da donesem na terenu. Moj povratak u Partizan je doneo neka očekivanja kao da sam Mesi, da ću preći petoricu i na svakoj utakmici da postignem jedan-dva gola. To nije realno. Ali, sa druge strane, ja vredno radim i trudim se da izvučem maksimum iz svake utakmice, svakog treninga i želim da napredujem. Mislim da sam mnogo ‘nadošao’ u odnosu na prva tri ili četiri meseca po povratku u crno-beli dres".

Dortmund, Keln, Istanbul, pa opet Partizan

 EPA/JONAS GUETTLER
EPA/JONAS GUETTLER

Možeš li da uporediš pritisak koji nosi igranje u dresu sa grbom Partizana sa pritiskom koji donosi igranje u jednoj Borusiji Dortmund i Bundesligi?

“To je neuporedivo. Budžeti klubova nisu isti. U Nemačkoj se živi mnogo brže, igra se na svaka tri dana i ti nemaš ni prostora ni vremena da razmišljaš o utakmici koja je završena, bez obzira da li si pobedio ili izgubio. U pobedi nema velikog slavlja, u porazu nema tugovanja, jer imaš već za dva dana novu jaku utakmicu. Ali zaista ne može ništa da se uporedi sa pritiskom koji ni nosimo ovde u Partizanu”.

U Dortmundu si na svom debiju postigao gol posle samo 17 sekundi, što je bilo najbrže u istoriji Bundeslige. Početak iz snova. Šta je uticalo na to da ne ostvariš bolju karijeru na “Vestfalenu”?

“Ne znam ni sam. Mnogo je teško da ja kažem ‘eto, to je uzrok’. Nemam pojma... Bilo je kako je bilo, desilo se sve tako kako jeste. Negde sam ostavio traga, možda sam mogao još veći... Jednostavno, takav je bio moj put. U prvih šest meseci sam igrao u svim utakmicama za Borusiju, a u drugoj polovini sezone znatno manje. Izrazio sam želju da odem negde gde ću više igrati i prešao u Keln. Tamo sam u prvih godinu dana bio bez šanse, a onda imao dve super sezone. Posle toga sam napravio transfer u Tursku, koji me je potom doveo do toga da se vratim u Partizan i probam da ponovo oživim svoju karijeru, ali i da pomognem crno-belima da se vratimo na sam vrh. To je moj put za sada”.

Jojićeva poruka za upravu Partizana

Foto: StarSport/Srđan Stevanović
Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Da li razmišljaš o novom odlasku u inostranstvo i, sa ovim iskustvom koje si sakupio, gde vidiš sebe u naredne dve, tri godine?

“Iskren da budem, isključivo razmišljam o Partizanu. Znaš ono, naša priča je uvek ista, ne razmišljamo ni o čemu, moj fokus je na trenutnom klubu, ali veruj mi da je zaista tako. Ide sve kako treba, na dobrom smo putu, igram dobro i u formi sam. Želim da se fokusiram na to da održim kontinuitet do kraja sezone i da uzmemo titulu”.

Budući da mu ugovor ističe u junu 2022. godine, imao je i malu poruku za upravu kluba.

“Kao što je poznato, moj ugovor ističe u junu, a čelnici kluba se nisu oglašavali o eventualnom produžetku. Ne znam kako oni razmišljaju o tome. Nisam dobio povratnu informaciju. Iz mog ugla, svi moji planovi su vezani za Partizan", indirektno traži Jojić "odgovor" čelnika kluba.

Nova je godina, vreme obećanja i nadanja. Možeš li da obećaš navijačima titulu?

“Moja želja je titula u 2022. godini”.

Da li je to i obećanje?

“Obećanje je mnogo teška reč. Navijačima mogu da obećam da ćemo dati više od 100 odsto na svakoj utakmici, da ćemo izvući maksimum iz svakog pojedinca ovde, a uz njihovu podršku sve to će nam biti dosta olakšano”.

"Reprezentacija? Nisam odustao!"

Foto: StarSport/Srđan Stevanović
Foto: StarSport/Srđan Stevanović

Za reprezentaciju Srbije si odigrao pet utakmica i postigao jedan gol. Da li žališ što ih nije bilo više?

“Svakom dečaku i potom profesionalcu je želja da nosi boje reprezentacije, pa tako i meni. Žao mi je što sam prošao sve mlađe selekcije, igrao na dva Evropska prvenstva i da je tu sve stalo. Kada sam bio u Dortmundu dobijao sam pozive u nacionalni tim, ali ne i minutažu. U Kelnu sam godinu dana pauzirao, jer nisam ni igrao u klubu, a mišljenja sam da za reprezentaciju moraju da igraju oni najbolji i koji su standardni u svojim klubovima. Samo takvi mogu reprezentaciji da donesu kvalitet. Potom u Kelnu sam dve godine igrao odlično, bio u formi i imao važnu ulogu u ekipi i tada priznajem da jesam očekivao svoje ime na spisku. Ali mog imena nigde nije bilo. Ostaje žal, ali ne odustajem jer imam 29 godina. Radim naporno, trudim se da dižem formu i možda se u budućnosti otvori takva mogućnost, ko zna”, zaključio je Miloš Jojić intervju za B92.net.

Autor – Stefan Smuđa

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.