"Čistokrvni Srbin" za B92.net: Nokautirao Hrvata, hapšen za pljačku i heroj sa filmskom pričom

Branko Bjusik je američki MMA borac srpskog porekla koga već 2. aprila očekuje borba u organizaciji Belator.

Njegova priča je gotovo neverovatna, može se snimiti veoma interesantan film o tom životu koji je prepun grešaka, iskupljenja, radosti i bola.

Njegov otac Nikolas "Big Bully" Busick je bio kečer, šampion WWF organizacije i sportska zvezda krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.

Branko je bio upleten u loše društvo, umešan u oružanu pljačku koja mu je umalo uništila život, ali je takođe rizikovao svoj život kako bi spasao tuđi i o svemu tome i još mnogim drugim zanimljivim stvarima je govorio ekskluzivno za B92.net Pozdrav Branko, pravo je zadovoljstvo razgovarati sa tobom. Da li bi bio ljubazan da se kratko predstaviš našim čitaocima?

"Ja sam srpsko-američki MMA borac iz Vitingtona, Vest Virdžinije. Ja sam suprug i otac dve preslatke devojčice. Moj otac i ja smo "čistokrvni" Srbi, veoma sam ponosan na pravoslavno srpsko poreklo. Imam čak i nekoliko srpskih tetovaža, a srpski jezik nažalost ne govorim jer je taj deo moje porodice preminuo. Svi mi pomalo govorimo srpski, ali uglavnom su to reči i po koja rečenica, jer su ti ljudi koji govore srpski uglavnom preminuli ili su baš stari. Nikada nisam bio u Srbiji, što ću morati da ispravim prvom prilikom. Imam familiju u Srbiji koja dolazi u Ameriku s vremena na vreme i nadam se da ću jednog dana dovesti porodicu da im pokažem Srbiju. Ako dođem, pićemo rakiju", počeo je Branko priču.

Njegov otac je bio Nik Bjusik, nadimak "Big Bully" kako je već rečeno. Ogroman tip sa tompusom u ustima i velikom bradom, koji je umeo da zastraši protivnike samo svojim izgledom. Takođe je radio kao privatno obezbeđenje, a bio je i policajac u Atlanti. Nik je preminuo od raka 2018. godine...

"Da, moj otac je bio profesionalni rvač u WWF organizaciji. Jeste bio nasilnik u rvanju, ali je kod kuće bio potpuno drugačija osoba. Doduše, znao je da se naljuti ako neću da jedem jaja ili nešto slično, ali sam srećan što je on bio moj otac jer sam imao najboljeg roditelja na svetu. Radio je u Atlanti kao policajac, ja sam tamo i rođen i živeo do svoje četvrte godine kada su mi se baba i deda razboleli i onda smo se preselili u Vitington. Ima mnogo smešnih priča iz perioda kada je tata radio kao obezbeđenje. Bilo je to srećno vreme, recimo čuvao je bend Temptations i interesantno bio veliki njihov obožavalac. Kao dete sam znao da odem u podrum i da gledam tatu kako diže tegove i usput bi slušao The Temptations. Moj otac je u kuću dovodio ljude poput Marka Kolmana ili Brendana Hinkla (MMA žive legende) i maltene mi gradio životni put, čega nisam ni bio svestan", kaže Branko Bjusik. Nik je bio sjajan rvač, pa je Branko sledio njegov put i u srednoj školi imao impresivan skor od 153 pobede i tek 21 poraz, dok se usput bavio i bejzbolom i američkim fudbalom i to na visokom nivou.

"Da, nisam imao izbora morao sam da se rvem. Hteo sam da odustanem sa 5 godina, ali mi je otac rekao da to ne dolazi u obzir. Nastavio sam i posle godinu dana mi se baš dopalo i to je bilo to. Sve dok nije preminuo bio je takav, ali znaš kakvi su Srbi. Nećeš se usrećiti ako im kažeš "ne". Fudbal mi je išao sjajno, možda čak i bolje i bio sam deo najboljeg tima čitave države. Čućeš me često da spominjem oca koji me je naučio mnogo toga o sportu i praktično mi utabao stazu da budem sportista i to se na duže staze isplatilo", ispričao je Branko Bjusik.

Upravo o tome smo pričali nakon toga. Upitao sam ga koliko je uticaja Nik imao na Branka da postane profesionalni sportista, pogotovo što je poznato da deca profesionalaca drugačije pristupaju sportu. Da su odmah svesni šta znači trening i odricanje i mnoge stvari dosta lakše prihvataju jer su već upoznati sa tim načinom života.

"Kako ne, naravno. On je postavio temelje i pokazao mi kako se postaje profesionalac. U moj život je uveo brojne ljude poput Marka Kolmana i naučen sam kako se pravilno trenira, kako se pravilno jede, kako se balansira porodični život sa profesionalnim, kako da budem dobar otac... Rvački mentalitet mi je pomogao da dođem daleko. Definitivno tu ima nečega, od oca sam dobio potrebno korenje za ovaj život i nadam se da ću do kraja ove godine imati neke važne pobede i da pokažem šta sam naučio i da to bude glavna razlika između mene i drugih boraca", rekao je Branko. Pre nego što je Branko postao profesionalni borac, igrao je američki fudbal na poziciji lajnbekera i imao punu stipendiju NCAA prve divizije u Vest Virdžinija Mauntanirsima. Kolike šanse je Branko zapravo imao da dođe do NFL, imajući u vidu da je osvajao brojne individualne nagrade? Takođe, Branko je bio i rvač u NCAA...

"Da, igrao sam lajnbekera za Vest Virdžiniju i posle treće godine srednje škole sam se obećao tom timu i tamo sam na kraju i završio, zajedno sa svojim prijateljima, jer je program sjajan. Oko mesec dana sam se rvao tamo, trener je bio Greg Džons koji sada trenira brojne MMA zvezde sa njim u Senfrod MMA, ljude poput Kamaru Usmana, Majkla Čendlera, Robija Lolera, Entonija Džonsona... Sa njim se i dan danas čujem, on se baš brine za mene i doći će da me gleda u Belatoru 2. aprila. Uvek sam srećan kada vidim Grega. Što se tiče mojih šansi oko odlaska u NFL, one su bile sjajne samo da sam imao glavu postavljenu na pravo mesto. Da ne dužim, bio sam mlad i lud i nisam imao u glavi ono što je potrebno za odlazak u NFL u to vreme. Ma, za bilo gde. Inače, rvanje sam obožavao, ali nije moglo da mi plati studiranje kao što je to mogao fudbal, ali mogu da kažem da sam više uživao u rvanju. Sada dok treniram MMA mogu redovno da treniram rvanje, tako da je sve ispalo super", iskreno priča Branko Bjusik.

Snovi su se srušili kada je uhapšen za oružanu pljačku i dobio otkaz na Vest Virdžiniji...

"Okej, uh... Rekao bih da sam bio na trećoj godini studija i moja glava nije bila na pravom mestu. Nisam imao dobre savete, družio sam se sa baš pogrešnim ljudima, bio sam mlad i glup. Moj otac je uvek govorio da postaješ proizvod svog okruženja i tako sam odlutao u loše društvo, ali je život bio blag prema meni. To se ispostavilo kao najbolja stvar koja mi se desila jer sam završio ovde gde sam sada", kaže srpsko-američki MMA borac.

Uspeo je da vrati svoj život na pravi put. Sada je profesionalni MMA borac, oženjen je i ima dvoje dece, a i čeka ga borba u Belatoru 2. aprila. Branko je ispričao koliko je taj put povratka i iskupljenja zapravo bio težak.

"Put je bio mnogo težak, baš mnogo težak i zahvalan sam porodici, supruzi i svima koji su učestvovali u tome da iznesem svoj teret i porastem kao osoba. To moraš da uradiš, jer ako to ne ispuniš nigde nećeš stići. To je bio proces na kom sam zahvalan i nadam se da će moja priča poslužiti kao primer i motivacija drugima. Ženi i deci hvala, dali su mi potrebnu viziju i postavili glavu na pravo mesto jer je mnogo teško ne biti motivisan da njima isporučiš najbolje što možeš. Kao što je i moj otac radio. Sve više ličim na njega kako sam stariji" Bilo je to sasvim obično popodne koje je Branko proveo u svom domu. Odjednom, čuo je udarac i kada je pogledao kroz prozor imao je šta da vidi. Automobil se od udarca prevrnuo i zapalio, a unutra je bila ženska osoba sa svojim detetom. Branko je istrčao iz kuće i brzo izvukao dete i ženu iz automobila, a ispostaviće se da je žena vozila pod uticajem alkohola...

"Uh, da, saobraćajna nesreća.. Sedeo sam u dnevnoj sobi i čuo da se nešto dešava i u takvim situacijama ne razmišljaš nego uradiš ono što moraš. Posebno kada su tu deca. Ne brineš tada o sebi, samo gledaš da spasiš to dete i tu ženu. Kao da sam dobio neku supermoć kada se sve to dogodilo, poleteo sam i uleteo u tu situaciju i drago mi je što sam to uradio i izbavio ženu i dete iz tog slupanog automobila", rekao je skromni heroj bez plašta, Branko Bjusik. Zašto MMA?

"Bio sam klinac kada sam se upoznao sa MMA gledajući kućnog prijatelja Marka Kolmana i to iz našeg podruma zajedno sa ocem i bratom. Kolman je rvač i mi smo rvačka porodica, grčko-rimski stil. Ja sam Marka obožavao, znao sam da trčim po kući bez majice vikajući "Ja sam Mark Kolman" i bukvalno sutradan bih mu sedeo u krilu. Počeo sam da putujem sa bratom Brendanom Hiklom. Nismo u krvnom srodstvu, ali smo mnogo toga prošli zajedno i smatram ga bratom, pa sam s njim bio tokom mnogo važnih momenata kako u UFC tako i u ostalim životnim. Bio sam sa njim u hotelu, bio sam u njegovom uglu i upoznao profesionalni MMA svet i kako sve to tamo funkcioniše. Uvek mi se taj proces sviđao, bilo je nešto što me je uvek privlačilo"

Imao si jednu pobedu i jedan poraz i onda je došla borba sa Ivanom Erslanom, hrvatskim MMA borcem, koga si nokautirao 2018. godine. Ipak, nakon te borbe je tvoj doping test bio pozitivan i pobeda ti je oduzeta, a meč proglašen nevažećim. Šta se dogodilo?

"Profesionalni debi je bio sa Tajlerom Forčunom i izgubio sam podeljenom odlukom sudija u Belatoru. Posle toga sam se borio sa momkom u Vest Virdžiniji, gde sam se borio maltene dan nakon što je moj otac imao operaciju mozga kako bi mu tumor bio izvađen. Svašta se tu događalo, otac mi se bori sa rakom, a ja se borim u ringu i nisam verovao da ću se vratiti sportu nakon njegove smrti, ali kada sam se smirio i osetio da sam stabilan, shvatio sam da on ne bi voleo da ne postignem te stvari na kojima sam oduvek radio. Tako sam se i vratio sportu i u prvoj borbi pobedio polugom na ruci", rekao je Branko.

Bjusik je eksluzivno za naš sajt otkrio šta se dogodilo i kako je pao na doping testu i kako je suspendovan:

"Što se tiče Ivana Erslana, ovo će biti prvi put da pričam o tome. Niko ne zna šta se tu desilo, ali svi znamo istoriju Srba i Hrvata i šta se tu događalo, a i ja mentalno nisam bio potpuno stabilan jer sam želeo da moj otac bude u mom uglu, ali je preminuo nedugo pre borbe. Nisam ja neka pijanica, ali sam doneo pogrešnu odluku kada sam otišao u Las Vegasu i previše se opustio u provodu misleći kako neću biti testiran, ali sam bio testiran i rekao bih da sam morao da se izborim s tim sam jer je to samo moja greška i prihvatam kaznu i suspenziju, pa neću nikada dozvoliti da me suspenduju na duži period", Bjusik je otkrio ekskluzivno za naš portal. Dakle, Branko je svestan svojih grešaka rešio da se potpuno posveti sportu i za meč u Belatoru sa Džordanom Njumanom se spremao sa UFC šampionom, Amerikancem hrvatskog porekla Stipom Miočićem.

"Da, 2. april u Belatoru. Nikada nisam bio ovoliko spreman i željan da napravim dobar rezultat, najviše zbog porodice. Hoću da ćerkice smestim u lepšu kuću, nema ega, borim se za nešto veće i na to gledam kao misiju. Proučavao sam profesionalne vojnike i njihov pristup misijama. Skautirao sam Džordana, znam mu prednosti i mane i mislim da sam spreman fizički i psihički. Nema emocija, to je posao, ali naravno da će biti nervoze i to... Sa Stipom sam trenirao i sparingovao... Kakav čovek, ljudina... Snažan je i super lik. Od prvog momenta me je prihvatio i baš smo se lepo ispričali, a naš trening je takođe bio sjajan i baš sam uzbuđen zbog svoje druge borbe u Belatoru i ako Bog da biće ih još. Ne znam šta će sutra doneti, samo se nadam da ću pobediti i da ću dobiti šansu da sednem s porodicom i menadžerom i da prodiskutujemo o mojoj budućnosti"

Da li gledaš druge sportove?

"Ne, stvarno ne. Fudbal je u Americi baš popularan, ali ga ne gledam mnogo. Ja sam tip koji voli životinje i život napolju. Pse, zmije, veverice, ma sve volim i volim da treniram i da se družim s porodicom. Sporta mi je dosta. Sada uživam u drugim stvarima, ali MMA stvarno pratim jer učim od drugih boraca, moram da evoluiram jer jedino tako mogu da napredujem u ovoj igri" Poruka za čitaoce u Srbiji?

"Nadam se da ćete biti ponosni na mene. Iskreno se nadam. Mnogo bih voleo da mi je otac ovde i da može da vidi sve ovo i da mi pomogne da Srbiju predstavim u najboljem svetlu. Baš sam ponosan što sam Srbin, otac mi je to usadio u glavi dok sam još bio mali. Srbi su najjači narod na svetu i o tome mogu da pričam danima, ali je to sve istina. Brate, hvala ti što mi pomažeš da se moja priča proširi i nadam se da će nekome poslužiti kao primer i inspiracija"

Stefan Nikolić